Нема пољопривреде без праксе

Аутор: draganadpetrovic
129 посета

Пандемија коронавируса је умногоме утицала на рад свих школа, па тако и средње Пољопривредне школе са домом ученика у Футогу.Када су оне биле затворене, осим онлајн наставе, и пракса се пратила преко интернета, што и није баш најповољнији начин, када је пољопривреда у питању. Према речима координаторке практичне наставе на Школској економији Пољопривредне школе у Футогу Љубице Пајић, у септембру, када су деца поново дошла у природно окружење школе, после дуже паузе, приметно су била срећнија и задовољнија, што су коначно могли поново све самостално да раде и уче.

  • У нашој школи се увек ставља акценат на практичну наставу, јер да би неко постао стручњак у пољопривреди, мора теоријско знање које стиче на часовима, да утемељи практичним поступком наученог на терену – каже Љубица Пајић. – У периоду затварња школе и потпуног преласка на онлајн наставу, деца су и праксу пратила путем онлајн садржаја, када су предметни професори долазили у школе, сликали процесе, објашњавајући их ђацима, опет теоријски. Показало се од септембра прошле године, колико је деци фалио боравак на Школској економији. Бар оној која живе у урбаним срединама и немају своја пољопривредна газдинства. И они сами кажу да, једоставно, није исто гледати посао преко екрана и радити га лично.Екипе “Дневника” је недавно посетила Школску економију, која врви од живота. На све стране се обављају послови: у самој школи се негују руже, у воћњаку ђаци орезују воћке, тракториста равна земљу и припрема је за сезонску сетву, док близу штале, на камиону два школарца избацују бале сена, док их друга двојица преносе и слажу на место предвиђено за то. Како сами кажу, бити под отвореним небом, удисати свеж ваздух држећи семе у руци, пипајући већ никле биљке или орући земљу, радити у пољу или у воћњаку, а у исто време дивити се магарцима који се на два метра од њих шепуре у својим јазбинама, док краве мало даље задовољно мучу је незаменљив осећај. Стога баш и нису били задовољни буљењем у екран и маштали су како уместо професора они раде на терену.
  • Искрено, само смо добијали неке задатке које је требало да урадимо, али нисмо могли ништа конкретно да радимо на терену – каже ученик друге године општег смера Александар Опачић. – Они којо имају њиву, ишли су да сликају и шаљу професорима тај део градива. Мени се то не допада, више волим када дођем овде и радим са професорима директно на терену. Тако много више могу да научим и лакше схватим неки процес када ми се одвија пред очима.

Са њим се сложио и његов колега са треће године општег смера Данијел Форо, ког смо затекли како орезује воћке. Испратио је онлајн наставу и, како каже, било је тешко савладати градиво које не можеш лично да урадиш.

  • Зато нам је и став био да ове школске године практична настава буде обавезна, док је школска настава комбинована – каже Љубица Пајић. – Сваки разред је подељен у две групе, те се и посао тако подели, не би ли испоштовали све епидемиолошке мере које су на снази у борби против коронавируса. У суштини, увек нам је акценат на томе да деца раде све, од сетве до обраде земљишта, прихране, заштите и слично, наравно уз сарадњу и помоћ професора и помоћних наставника. До сада је завршена резидба воћа, а креће и прскање. Рађена је сетва на отвореним површинама, посејана је пшеница, пластеници су пуни, јер смо у септембру радили сетву поврћа, односно салате и лука. Од децембра, док не крене производња, нешто је мирнији период, мада на сточарству немамо паузе током године, јер животиње стално имају исте свакодневне захтеве. Током зиме, ученици који су уписали смер механизације или за трактористе припремали су машине које сад користимо. Припремале су се дрљаче, подмазивале се и расклапале машине, затим мењали делови, ако је то било потребно.

По њеним речима, у стакленику се сређује простор, припремају се саксије и терен на ком ће се сејати, дезинфикују се контејнери и сандучићи које користиме за сетву, а ради се и вегетативно разможавање цвећа.Према речима координаторке практичне наставе на Школској економији Пољопривредне школе у Футогу Љубице Пајић, план за ову годину је да се до краја године постигне да количина добијеног крављег млека на дневном нивоу буде бар око 25 литара, у односу на досадашњих 15 до 18. То зависи, првенствено, од исхране, а што се тиче квалитета, он је без премца, што потврђују редовне анализе које раде. Овце, краве и свиње требало би да се припреме за домаћинско представљање на Пољопривредном сајму, уколико он буде реализован, због коронавируса. Прошле године су у школи почели са прављењем новог, савременијег свињца, у ком ће боравити 12 крмача. Поседују и мини млекару, у којој ће ускоро кренути и са производњом јогурта, сира и киселог млека.

Извор:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/poloprivredna-skola-u-futogu-onlajn-casovi-pokazali-koliko-je-tesko-bez-prakse-22-03-2021

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар