Научници истражују нове сорте кромпира отпорне на сушу и болести

Аутор: draganadpetrovic
263 посета

Суше током летњег периода које су последњих година погодиле Европу неминовно утичу и на производњу поврћа на отвореном пољу. Кромпир је најчешће гајено поврће у Великој Британији која је на петом месту у Европи по годишњој производњи овог поврћа. Због тога су британски стручњаци започели са низом истраживања како би унапредили производњу кромпира у ситуацији промене климатских услова, али и појаве нових болести овог поврћа.
Како пишу британски медији специјализовани за пољопривреду стручњаци истражују на више подручја: ради се на новим врстама семена које би лакше подносило сушу али и било отпорније на болести и штеточине што би довело до значајног смањења употребе пестицида. Такође, врше се озбиљна научна истраживања на пољу наводњавања како би се уштедело на води а истовремено побољшао раст кромпира.

Илустрација: Истраживања са мањом употребом пестицида а да се добије добар род

Борба са племењачом
Кромпир (лат. Solanum tuberosum) води порекло са Анда а у Европу је донет у 16. веку. У питању је зељаста биљка чији јестиви део је њена кртола. Кртоле кромпира се развијају услед бубрења завршног, епигеалног дела дугих подземних столона. Кромпир спада у једну од основних и најпопуларнијих намирница на свету. Богат је гвожђем, фосфором, калцијумом, магнезијумом и цинком који помажу у јачању структуре костију, док влакна, калијум и витамини Ц и Б6 подржавају правилно функционисање срца. Редовна конзумација кромпира такође помаже у снижавању крвног притиска, спречава затвор и подржава метаболизам.
У жељи да у наредних пет до 10 година максимално смање употребу пестицида британски научници су започели да са истраживањем сорти које би биле отпорније на болести а при томе би давале добар род. Упоредо са стварањем нових сорти ради се и на отпорности кромпира на болести. Ова истраживања још увек су у експерименталој фази и чекају се резултати са огледних поља у Шкотској.
Британске повртаре забрињава и појава нове врсте племењаче код кромпира која је отпорна на већину данас доступних фунгицида. Племењача или кромпирова плесан је иначе болест је која задаје главобоље узгајивачима овог поврћа без обзира да ли кромпир гаје по конвенционалним или органским принципима. Први знаци болести најчешће се јављају пред крај или после цветања што зависи од температуре, броја кишних дана и количине падавина. Симптоми су видљиви најпре на листовима кромпира појавом сиво – смеђих пега, док се са доње стране листова образује беличаста плеснава скрама. Ова болест се брзо шири и доводи до сушења листова а временом и целе биљке. Нова врста племењаче која је отпорна на већину фунгицида за сада је регистрована само у Данској али стручњаци верују да је само питање времена кад ће се појавити и у Британији. Због тога су научници са чувеног шкотског Института Џејмс Хатон започели праћење појаве ове племењаче али и проучавање њене структуре како би се пронашао најбољи начин за заштиту кромпира. Већина научника се слаже да је решење управо у новим сортама кромпира на којима се ради а које би биле отпорније на ову али и друге болести овог поврћа.
Британским узгајивачима кромпира велике проблеме задају и нематоде, ваљкасти црви који нападају кромпир. У Шкотској је примећено да се површине на којима се појављују ове штеточине удвостручује сваких седам до осам година што озбиљно угрожава производњу кромпира. Зато се узгајивачима саветује да мењају сорте али и место где саде кромпир и да предузму превентивне мере како што је правилан плодоред и употреба искључиво сертификованог садног материјала како би се избегла или барем умањила појава ових штеточина.

Илустрација: Научница Кетрин Хитемберг сматра да кромпир треба заливати касно увече или ноћу

Радикална промена заливања
Британска научница Кетрин Хитемберг радила је истраживања како што ефикасније користити воду за заливање кромпира током сушних летњих периода. На основу резултата ових истраживања она је дошла до закључка да неопходна радикална промена заливања.
– Кртоле кромпира расту преко ноћи и уколико су довољно снабдевене влагом могу без веће штете да поднесу дневне суше и да раст наставе наредне ноћи уколико имају довољно влаге у земљи – рекла је она.
Како је појаснила заливање кромпира треба спроводити током касних вечерњих сати или чак ноћу.
– Током дана вода од заливања се губи јер жедна земља током суше упија више воде која при томе не допире у довољној количини до кртоле кромпира. Зато је неопходно променити распоред заливања и кромпиру обезбедити довољно влаге током ноћи. Ово се односи на период након ницања биљке и формирања кртоле зато што се угљени хидрати у кромпиру складиште током ноћи – објаснила је Кетрин.
Према њеним речима ноћно заливање, без обзира да ли је у питању наводњавање кап по кап или нека друга врста заливања, донела би значајну уштеду воде која се при томе равномерније распоређује због мање жедне земље услед нижих ноћних температура у односу на високе дневне температуре током сушног периода.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар