БИЉЕЉИНА, ОЏАК – Временске неприлике које су током протеклих мјесеци погодиле Босну и Херцеговину, према ријечима произвођача, већ су однијеле половину приноса.
з Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске истакли су да се производња сунцокрета одвија на неколико локација у Републици Српској, а највише на подручју Посавине и Семберије. За разлику од лани, сунцокретом је ове године засијана већа површина обрадиве земље.
„У овој години сунцокрет је засијан на 1.030 хектара. Очекивани принос је око три тоне по хектару земље“, навели су у Министарству, истичући да је у 2022. години ова уљарица била засијана на 635 хектара.
Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, рекао је за „Независне новине“ да засад сунцокрета заузима између пет и седам одсто од укупне површине обрадивог земљишта у Семберији.
„Приноси су половични. Нису ни у просјеку, испод су због ових падавина и временских неприлика. У суштини још се не зна ни цијена“, казао је Бакајлић.
Илустрација: Невреме је уништило принос сунцокрета
Према његовим ријечима, осим на сунцокрет, временске неприлике утицале су и на остале биљне културе.
„Ова година памтиће се као најгора година за пољопривреду. Прво, имали смо најскупљу сјетву свих култура, затим смо имали нестабилност прољећа. Превелик број падавина је утицао и на ницање, а и у фази развоја плодова, гђе су биле високе температуре и на крају смо дошли до тога да ћемо сви бити у тешком минусу“, истакао је Бакајлић.
Ситуација по питању узгоја сунцокрета није боља ни у Федерацији БиХ, а Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, стање оцјењује лошим.
„Највише су утицале климатске промјене. Вријеме од почетка године, па ево досад је никакво, што је значајно утицало на жетву“, рекао је Бићо.
Приносом и откупном цијеном нису задовољни ни произвођачи сунцокрета. Сњежана Копачевић, произвођач сунцокрета, истакла је да је овогодишња ситуација кад је у питању узгој сунцокрета никаква.
Илустрација: Уместо три тоне по хектару једва да ће бити 300 кг
„Сунцокрет је сав полегао. Све је на земљи. Требало је бити три тоне по хектару, а неће бити ни 300 кг, ако се уопће буде могао брати“, навела је Копачевићева.
О откупној цијени сунцокрета се још увијек, према ријечима Копачевићеве, спекулише, те би требало да буде око 60 фенинга, док се у вријеме сјетве говорило о откупној цијени од 0,85 КМ.
У надлежном министарству истичу да произвођачи могу остварити подстицаје кроз директне и индиректне мјере подршке.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Vremenske-nepogode-unistile-suncokret-Sve-je-na-zemlji/788292
ФОТО: Pixabay
