Мртва коприва – kоров на њиви лековит у тањиру

Аутор: draganadpetrovic
126 посета

Коров је верни су пратилац гајених култура од давних времена када је човек почео да се бави ратарством. Исто толико траје и борба против коровских биљака које могу да нанесе озбиљну штету било где да се запате од њива до повртњака, воћњака и винограда. Један од најраспрострањенијих корова у Србији је мртва (црвена) коприва која за разлику од своје истоимене рођаке обичне коприве не жари на додир. Расте по ободима шумама, на ливадама, запуштеним њивама, поред путева, али и у баштама, травњацима и ораницама. Њени дуги, сочни листови
користе у исхрани за припрему салата и чорби, укус је сличан као и код обичне коприве.

Илустрација: Опасан коров уколико се запати на ораницама/ Фото: Pixabay

Мртва само по имену
Мртва коприва (лат. Ламиум) је широколисни коров из породице уснатица. У питању је једногодишња биљка препознатљива по карактеристичним љубичастим цветовима, због чега је негде зову и љубичаста коприва. Име је добила по грчкој речи ламос (ждрело) јер цвет ове биљке подсећа на усну шупљину пљоснате рибе. Јавља
се већ у рано пролеће у виду зеленог прекривача по земљи прошараног љубичастим цветићима. Стабло може да нарасте до 30 центиметара, а сама биљка се брзо размножава и шири посебно по обрадивој и земљи богатој хранљивим састојцима. Доњи листови су округласти одоздо зелене боје, док одозго имају пурпурну сенку. Горњи листови су срцолики, назубљених рубова и без петељке. Цвета готово целе године од фебруара до октобра, а
размножава се семеном. Једна биљка по сезони може да произведе до 200 семенки изузетне клијавости већ од ране јесени. Мртва коприва спада у озимне врсте биљака које лако презиме зиму и већ са првим данима пролећа почињу да бујају. Иако се зове мртва коприва зато што не жари заправо је врло жива и у кратком року лако може да се прошири свуда по њиви и башти. Уколико се запати на њивама највише штете наноси ратарским културама посебно окопавинама као што су кукуруз, соја и сунцокрет, често се среће у луцериштима, док се у повртњацима
најчешће окоми на парадајз, паприку шаргарепу и пасуљ.
Својим присуством мртва коприва заузима простор гајеној биљци од које отима хранљиве материје и воду, па утиче на смањење приноса и квалитета рода. Стока је избегава због непријатног мириса и укуса, а може бити и преносник нематода ваљкастих црва и инсеката које нападају и хране се житарицама и поврћем које човек узгаја за исхрану.

Илустрација: Суво тло погодује мртвој коприви/ Фото: Pixabay

Превентива и сузбијање
Када су у питању превентива и сузбијање овог корова стручњаци саветују смањене закоровљености каснијом пролећном сетвом која ће уништити изникле младице и спречити њиво ширење. Уколико пак механичким путем или чупањем желите да се отарасите овог корова најбоље је почупати га након кише кад се земља мало просуши. Изразито суво тло погодује мртвој коприви, па чупање у таквим условима не даје жељене ефекте јер се најчешће биљка само оштети. Врло брзо се опоравља и наставља да расте и шири се.
Као и већина корова и мртва коприва се лакше сузбија у почетним фазама развоја, а кад крене у вегетативни раст њено уништење је много теже. Када је у питању третирање хербицидима ова биљка је у принципу осетљива на хемијске препарате намењене широколисним коровима који ће са мање или више успеха помоћи да се смањи закоровљеност. Једини регистровани хербицид баш за мртву коприву је на бази Метрибузина и користи за заштиту
парадајза од ове коровске биљке.

Илустрација: Има и лековита својства/ Фото: Pixabay

Лековита својства
Мртва коприва спада у медоносне биљке и рај је за пчеле, посебно у периоду раног пролећа и касне јесени када је прошао период интензивног цветања. У народној медици користи се у лековите сврхе и има велики корист за људско здравље. Своју лековитост дугује обиљу витамина Ц док се у семену налазе антиоксиданси. Због садржаја етеричних уља, танина, флавоноида, органских киселина, сапонина делује против инфекцијска и запаљења у организму, има антибактеријско и антигивично дејство. Ова биљка је позната и као диуретик, утиче на смањење стомачних тегоба као и симптома алергија. Листови црвене мртве коприве могу се ставити на ране или посекотине како би се
зауставило крварење. Има благо седативно дејство, па помаже код несанице. Листови се сакупљају пре цветања, суше на промаји и од њих се касније справља чај. Ипак, упозоравају познаваоци народне медицине са чајем ове биљке треба бити опрезан, јер има лаксативно дејство. Зато се не препоручује трудницама и болесницима са хипертензијом јер може доћи до повећања згрушавања крви уколико се користи дужи временски период.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар