У време када аграрни изазови постају све озбиљнији, агротехника се све више појављује као кључна реч у разговорима пољопривредника и стручњака. Тим поводом, у емисији ЛЕНИЈА на НОВОСАДСКОЈ ТВ , говорио је проф. др Бранко Маринковић, који је отворено говорио о изазовима и решењима у српском ратарству.
Са њим је разговор водила уредник и водитењ емисије Даница Милутинов.
„Увек кукамо.“ Ове речи су можда најбоље окарактерисале дух српских пољопривредника који, суочени са немилосрдним климатским променама, сваке године на својој кожи осећају последице суша, поплава и других непогода.
„Када вас пољопривредници виде, знају да ћемо агротехничке мере и ове године ставити под лупу,“ рекла је водитељка, остављајући простор професору да изнесе своје оцене о овогодишњој жетви.
„Суша нас је погодила у најосетљивијем тренутку. Жетва је завршена тридесетак дана пре оптималног рока, што ће се директно одразити на приносе. Да ли смо могли боље?
Увек може боље,“ одговорио је професор Маринковић, не скривајући критичку ноту. Док се пољопривредници на терену боре да сачувају оно мало влаге што је преостало у земљишту, професор поставља питање које све више добија на значају: „Како да побољшамо приносе када киша не пада више од 80 дана?“
Изазови у ратарству су огромни, али решења постоје. Професор Маринковић истиче да је једна од највећих грешака које пољопривредници праве управо у агротехничким мерама. „Системи за наводњавање су пресудни, али колико воде заправо имамо? Јесмо ли свесни да наши канали и реке већ сада нису у стању да обезбеде довољно воде за наводњавање?“
Ова тврдња професора Маринковића добија на значају када се узме у обзир да чак и велики системи за наводњавање могу постати бескорисни ако нема довољно воде. „Морамо бити свесни шта нам је на располагању, шта нам је циљ и како да најбоље искористимо оно што имамо,“ наглашава он.
„Али морамо заиста да се уразумимо, да видимо шта то треба да радимо, како треба да радимо. Чујем сада да неки причају како су пролетос рекли да је требало смањити густину за 5-10%, па сад се вајкају што то није. Нисам чуо у ниједној емисији да је неки стручњак предлагао корекцију густине, ја једини сам упозоравао, баш у вашој емисији, кад је било кише, кад је био добар кукуруз, све бујно, све лепо, ја сам рекао, ако засуши, биљке су пребујне, неће добро проћи. Такав сценарио се и десио. Ја увек кажем, кад ја нешто прогнозирам, најсретнији сам када погрешам.“
Професор Маринковић је такође критиковао став пољопривредника који се ослањају на застареле методе. „70 година смо покушавали да решимо проблем корова тоталним хербицидима, али ни њих нисмо решили. Остављамо њиве отворене и допуштамо да се земљиште суши. Морамо да променимо приступ. Заборавили смо на дрљање, шоартањ…“
Иако климатски услови могу бити непредвидиви, професор Маринковић истиче да није све у рукама природе. „Све можемо ако се уразумимо и прихватимо нове агротехничке мере. Да, можемо кукати, али то нас неће нигде одвести. Морамо да се прилагодимо и радимо паметније.“
На крају, професор закључује: „Економична производња пољопривреде мора да буде приоритет. Не можемо више само да преживљавамо. Морамо да се окренемо новим технологијама и паметном управљању ресурсима.“
Ово није само позив на акцију, већ на разумевање ситуације и прилагођавање новим условима. Агротехника није само реч, она је кључ за опстанак српског ратарства у 21. веку.
ПЕТ САВЕТА ПРОФЕСОРА МАРИНКОВИЋА
Професор Бранко Маринковић, у свом интервјуу о изазовима српског ратарства, изнео је неколико кључних савета за пољопривреднике. Први савет односи се на важност коришћења система за наводњавање, али уз разумевање ограничења постојећих водених ресурса. Он је истакао да је кључно прилагодити се стварним условима, уместо ослањања на нереална очекивања о доступности воде.
Даље, професор је нагласио да је неопходно модернизовати приступе у борби против корова. Традиционалне методе, попут коришћења тоталних хербицида, нису дугорочно одрживе и могу довести до даљег исцрпљивања земљишта. Уместо тога, потребно је прихватити иновативне агротехничке мере које чувају плодност земљишта.
Трећи савет професора Маринковића односи се на прилагођавање климатским променама. Он је истакао да, иако су услови често неповољни, није све у рукама природе. Паметно управљање ресурсима и увођење нових технологија може значајно побољшати приносе.
Четврти савет наглашава економичност у пољопривредној производњи. Професор је подвукао да пољопривреда не може бити одржива ако се фокусира само на преживљавање. Потребно је улагати у ефикасне технологије које омогућавају дугорочни раст и одрживост.
На крају, професор Маринковић је упозорио на опасност од стагнације и ослањања на застареле методе. Он је позвао пољопривреднике да се окрену иновацијама и сталном усавршавању, како би српско ратарство могло да одговори на савремене изазове и обезбеди опстанак у 21. веку.
Извор: Новосадска ТВ
