Многи причају о аквапонији, ево каква су искуства код нас и како то изгледа у пракси

Аутор: Gdjakovic
215 посета

Познат као село узорних пољопривредника Стапар крај Сомбора предњачи и у модернизацији ове привредне гране, па је пре неког времена, као тада пионирски и јединствен пројекат у Србији на свега 200 квадратних метара под пластеником Срђан Радин засновао аквапонску производњу.

Илустрација: Аквапонија на Малти – велики базен са шаранима

СТАПАР: Уз помоћ своје младе породице предвођене супругом Весном, засновао је заокружени систем производње поврћа неупоредивог квалитета и ништа мање укусне шаранске рибе, која му је омогућила да, без страха од неизвесне будућности, напусти лагодан посао државног чиновника и посвети се овој врсти пољопривреде.

Аквапонија је еколошки систем заснован на симбиози биљака, рибе и микробактерија, дакле можете га замислити као делић Дунава у строго контролисаним условима – поједностављује Радин цео систем, који је захваљујући његовом искуству стицаном годинама инсталиран већ на неколико хиљада квадратних метара не само у Србији, већ и земљама региона. – Систем покреће човек тако што уноси храну за рибу, у нашем случају шаранску, у воду у којој живе и рибе и биљке „посађене“ у речном шљунку у чијим порама се налазе бактерије које ће протеин из хране претворити у азот.

Овај азот у органском облику је градивни елемент за биљке, које у таквим условима имају шест пута бржи раст при чему дају и три пута веће приносе него у класичној пластеничкој производњи, што су Срђанови аргументи на страни овакве производње. Тако у једној сезони, која траје и током касне јесени у систему од 200 квадратних метара добију 700 килограма конзумног шарана и око четири тоне парадајза за који су се одлучили као примарни повртарски производ, потврђује Срђан Радин.

Илустрација: Аквапонија на Малти – велики базен са шаранима

Срце система је у подземним базенима у које се почетком сезоне производње улива вода, зарад сигурности она из градског водовода на који је и Стапар прикључен. Након проласка кроз базене са рибом, вода тако обогађена протеином се, у затвореном систему, враћа у резервоаре из којих одлази у сва четири система аквапонског узгоја поврћа заступљена у пластенику Радина.

– Определили смо се за сва четири система, почев од „холандских канти“, преко узгојних кревета и плутајућих сплавова до вертикалних торњева, који за неких 600 биљака имају дневни утрошак од свега стотинак литара воде која се мора надоместити, што је за неких 90 одсто мање него када се ради чак и о наводњавању системом кап по кап, док утрошак електричне енергије на оволикој површини не прелази десетак киловата дневно – истиче Радин.
Недостижна предност оваквог система је да је због непостојања земље у целом производном ланцу аквапонски узгој лишен страхова од обољења биљака, које се у 90 одсто случајева појављују управо на земљи и преносе на биљке. Пошто исту воду користе и биљке и рибе, не долази у обзир примена било каквих хемијских заштитних средстава која би довела до стерилисања воде, па би бактерије престале да „раде“, а биљке и риба би угинуле. Зато је могућа једино превентивна примена екстрактима етеричних уља, од којих Радини најчешће користе она од чајног дрвета која могу да се набаве без већих проблема и у нашој земљи.

Извор: ДНЕВНИК

Наши новинари недавно су боравили на Малти где су се упознали са сличним системом производње. Он се разликује од овог јер се кревети  налазе на специјално дизајнираном точку и стално се ротирају и на њеима су смештене саксије са земљом тако да се овде комбинује аквпонија са коришћењем земље. Тако да се наузменично натапају водом из система, а затим системом ротације мењају и тако мењају и положај према сунцу. Иначе цео систем се налази у стакленику где се истражују могућности овакве производње. Овај систем је осмислио Александар Шакота,  наш земљак који живи и ради на Малти. Уз њега у овој земљи могућа је производња током целе године.

Извор: АГРОБИЗНИС МАГАЗИН 

Srodni tekstovi

Оставите коментар