На саветовању пољопривредника и агронома уприличеном на Златибору, у организацији Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, од националног значаја, представљени су млади ратари који су се определили да остану на газдинствима својих родитеља и од пољопривреде обезбеде егзистенцију. Инситут је окупио младе од севера до југа земље, који у пољопривредној производњи следе упутства струке и науке. Било је занимљиво чути размишање Милоша Спајића − зашто је прекинуо сетву соје чим је добио мањи принос од просечних 400 килограма по јутру.
− Моји од 2012. године воде статистику о приносима соје. Како смо сваке године имали мањи род по јутру, одлучили смо да је не сејемо оне године када је сојиног зрна било мање за 400 килограма по јутру − рекао је Милош Спајић. − Не вреди сејати и правити губитке, самом себи правити беспотребно проблеме.
Јесенас је први пут посејао јечам, али не обичан већ пивски, за чији род има обeзбеђеног купца.
Чим је принос соје био нижи за 400 килограма по јутру, одустали смо од сетве (Милош Спајић)
− Пошто се много прича о малим пиварама, дошао сам на идеју да посејем пивски јечам, али сам се за њега определио и зато што је поузданији од обичног јечма. Не мора да се прихрањује и мање му треба заштитних средстава, а просечан принос, као и код пшенице, креће се од четири до пет тона по јутру. И увек је за два динара скупљи од обичног јечма. Прошле године коштао је 24 динара, а обичан је био 22 динара –казао је млади пољопривредник Милош Спајић.
У плану и црни лук
Млади пољопривредник Милош Спајић размишља о томе да почне производњу црног лука. Има механизацију за машинску обраду па му неће бити потребна радна снага, а има и могућност да га залива. Друге планове у вези с повртарством нема.
− Моји су пре десетак година гајили паштрнак, којег у бечејском атару није било. Није нам се то баш исплатило и одустали смо − рекао је Спајић.
Осим јечма, сеје и уљану репицу, јер боље подноси сушу у неким критичним периодима у години него кукуруз.
− Репице смо имали прошле године 2,7 тона по јутру, што је био рекордан принос − рекао је саговорник.
Милош напомиње да се од пољопривреде може лепо живети, али треба бити рационалан, не расипати, већ куповати оно што је потребно. И не треба само од земље узимати већ у њу и улагати.
– Логика у нашем домаћинству је да се обезбеди месечна плата, подмире трошкови производње и нађе време за одмор − закључио је Милош Спајић. Пише: З. Делић Извор: ДНЕВНИК
Зашто је још добар јечам сем за пиво?
Ова веома позната житарица, која се сматра једном од најстаријих житарица Европе, која се сејала од каменог доба, старог Египта, преко Вавилона, где се од њега правило каша и пиво па до дана данашњег, се дели у три врсте:
1. дворедни (Hordeum distichum), који се користи у производњи пива;
2. вишередни (Hordeum polysticum и Hordeum vulgare);
3. прелазни (Hordeum vulgare);
Потиче из Етиопије и југоисточне Азије. У античкој Грчкој је био основни састојак у производњи хлеба и у исхрани ратника. Кинези су га сматрали симболом мушке зрелости.
Данас се јечам најчешће користи у производњи пива али захваљујући својој хранљивој вредности, од слада може се добити веома квалитетно брашно богато влакнима и витамином Б12.
Поред тога што садржи велики број витамина (ниацин, тиамин, витамин Е) и минерала (селен, гвожђе, магнезијум, цинк, фосфор и бакар), јечам је богат природним влакнима, поседује веома мало масти и као све биљне житарице, не садржи холестерол.
Рађена су разна клиничка истраживања која су показала да конзумирање целовитог јечма или јечмених производа попут јечмене прекрупе, јечмених пахуљица или јечменог брашна, ефикасно снижава холестерол код људи. Осим тога, умањују и ресорпцију шећера што умногоме смањује ризик од појаве дијабетеса, али да би се тај ефекат испољио мора се користити минимум 3 грама бетаглуканских влакана дневно, што би у преводу значило да треба користити једну четвртину шоље некуване јечмене прекрупе (отприлике једна чаша куваног јечма) која садржи цца. 2,5 грама бета глукан топивих влакана. Половина шоље некуваних јечмених пахуљица садржи отприлике 2 грама бета глукан топивих влакана.
ДОЖИВЕЛА ЈЕ ДОЧЕК У СРБИЈИ КАКАВ НИЈЕ НИ САЊАЛА, ПРОГЛАШЕНА ЗА СВЕТИЦУ ПРАВОСЛАВЉА УПРКОС ТОМЕ ШТО ЈЕ БИЛА КАТОЛКИЊА
Осим тога, конзумирање хране богате влакнима може повећати и продужити осећај ситости, што је важно за одржавање одговарајуће телесне тежине и превенције гојазности, нпр. пола чаше јечмене прекрупе садржи мање од ½ грама масти и само 100 калорија.
Јечам садржи и природне антиоксидансе који су такође веома важни за очување доброг здравља. Антиоксиданси делују тако што смањују стопу оксидацијског оштећења прикупљањем слободних радикала који настају када телесне ћелије користе кисеоник. Поред антиоксиданаса јечам садржи у себи још и фитохемикалије- природне хемикалије које се налазе у биљкама. Студије су показале да фитохемикалије могу умањити ризик оболевања од одређених срчаних болести, дијабетеса и рака.
Нутриционистичка анализа (кувани јечам 1 шоља):
• 270 калорија
• 13 г хранљивих материја
• 0,12 г триптофана
• 230 мг фосфора
• 0,64 мг бакра
• 0,62 мг мангана
• 36 мцг селена
Америчка ФДА (Управа за храну и лекове) након анализе научних доказа и студија, потврдила је да додавање јечма здравој исхрани може умањити ризик од срчаних обољења смањивањем укупног и ЛДЛ холестерола, те финализирала правило којим се дозвољава да производи које садрже јечам на својим паковањима могу носити ознаку да су топива влакна која садрже, корисна за срце.
-Ољуштени јечам се добија када се ољушти и исполира јечам после скидања љуске. Користи се уместо пиринча;
-Јечмена прекрупа садржи све састојке ољуштеног целог зрна јечма и од ње се прави јечмена каша;
-Јечмено брашно се добија млевењем јечма;
-Јечмене пахуљице се добијају пресовањем и дробљењем зрна јечма;
-Јечмени слад је најважнија сировина у производњи пива и јаких алкохолних пића;
-Малтекс, јечмени сируп који се добија из јечменог слада, природни је заслађивач. Подсећа на мед али је мање сладак и ређи је од меда и спорије подиже ниво шећера у крви.
У народној медицини, ољуштено зрно, крупица и гриз, када се скувају дају слузаву кашу која благотворно делује на органе за варење, против пролива и промуклости.
Од јечменог слада прави се брашно високе хранљиве и дијететске вредности, јер се лако вари, садржи око 50% сахарификованих угљених хидрата, 10% беланчевина, витамина А,Б,Д и Е, минералних соли, ензима и других корисних састојака. Због тога се користи у исхрани болешљивих особа, деци и старијих и реконвалесцената, јер појачава лучење жлезде за варење и доприноси бржем и бољем искоришћавању хране. Екстакт из јечменог слада се још лакше свари.
Извор: Агробизнис магазин
