Пре само двадесет година у Холандији је владала забринутост да ли ће аграрни програм који је тада био на снази, успети да обезбеди довољно хране за 17 милиона људи. Данас, у 2023. години, водећи модерну политику, Холандија не само да задовољава своје потребе, већ је дошла до тога да производи дупло више хране користећи том приликом мање ресурса.Оваква аграрна политика владе Холандије, довела је до тога да је ова земља званично други највећи извозник пољопривредних производа, и то одмах иза САД. Ако све ово сведемо на укупну продукцију роба и услуга остварену на нивоу државе, пољопривреда у Холандији учествује у државној каси са чак 7 посто.
Кључ успеха аграрне политике државе, која више од половине обрадиве земље користи за пољопривреду крије се у прошлости, односно, како становници кажу, у глади која је владала земљом током Другог светског рата. Међутим, то је само један у низу разлога због чега се на моделу холандске аграрне политике може успешно учити, а онај главни јесу бројке. Ако изузмемо удео који имају на тржишту меса и држимо се воћа и поврћа, цифра изгледа овако: на 24.000 хектара налазе се пластеници у којима се на економичан начин који подразумева коришћење мање воде, као и смањење емисије угљеника и метана, производе све врсте поврћа.
Илустрација: Пластеници су све исплативији начин узгоја поврћа
Где је Србија у односу на Европу?
Србија има значајну пољопривредну производњу и заузима важно место у Европи када се ради о одређеним пољопривредним културама. Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), Србија је један од највећих произвођача малина у свету, а такође производи значајне количине кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета и других усева.
Међутим, упркос овим успесима, пољопривредна производња у Србији се суочава са бројним изазовима, укључујући старење становништва у руралним подручјима, недостатак инвестиција и модернизације, застарелу инфраструктуру и неповољне услове за трговину.
Управо зато, јако је битно подржати мале и локалне произвођаче који су окренути ка имплементацијама приликом производа и пласмана производа, како на тржиште Србије, тако и ван оквира наше земље. Колико у том процесу подршка значи, најбоље зна Бранимир Ивовић, власник фирме која се бави производњом, складиштењем и пласманом воћа и поврћа за велике трговинске ланце у земљи, али и у Европи.
Према његовим речима, кључ успеха на првом месту лежи у озбиљности, преданости, раду, али и праћењу модерних трендова на пољу аграра.
„Да би био конкурентан, мораш да имаш озбиљну производњу, озбиљна улагања, да се испрати све од самог квалитета земљишта, до начина на који се третира воће и поврће, што изискује прилично знање. Ко га нема, мора да га плати, јер се раде све живе анализе у току године како би био конкуретан у квалитету производа, да се постигне принос, квалитет. Друго, огромна су улагања у хладњаче које морају да задовољавају највише стандарде, јер и воће мора да прати највише стандарде у производњи. Тако је неопходно улагати и у хладњаче, у коморе за чување воћа и поврћа, исто као и у машину за паковање. Отприлике, све то угрубо, тражи око пар милиона евра“, открива Ивовић.
Илустрација: Квалитет је кључан услов за успех на тржишту
Његова компанија, данас је један је од лидера у производњи и пласману воћа и поврћа на тржиште водећих трговинских ланаца у земљи. За сарадњу са њима, морао је добро да се спреми. Он је, како истиче, ушао у посао са Махи супермаркетима, али тек након што је годинама подизао како квалитет прозвода, тако и услуга складиштења и пласмана, приближавајући се светским стандардима у пословању.
„Фирма нам ради шест година, али ми док сами себе нисмо спремили, што се тиче људства, инфракструктуре, хладњаче, пропусне моћи магацина, паковања, дистрибуције, свих стандарда, нисмо се усудили да разговарамо са Делезом о пословној сарадњи. Тек када смо остварили неке резултате, ми смо им се обратили. Претпрошле године смо причали, прошле године смо почели да им шаљемо прве испоруке. Треба времена да се све то припреми. Не можеш ти сада да дођеш и кажеш „Е, ја сам сад почео да производим“ и да одмах одеш код њих. Ја конкретно то нисам смео да урадим са својом фирмом“, појаснио нам је пословни модел Ивовић.
Квалитет и сигурност хране
Током сарадње, како је истакао, добијао је битне савете од стручњака из овог трговинског ланца, који су му доста помогли у подизању нивоа производње и пласмана. У поређењу Србије и Холандије на плану пољопривреде, истиче да се види велика разлика, те да је јако битно у нашем случају, да се ослонимо на мишљење струке.
„Србија је данас далеко, нажалост. Потребно је знање, струка, да се послуша неко ко зна више од нас, само то. Струка мора да се слуша“, изричит је Ивовић. У поређењу са другим земљама Европе, Србија има нижу продуктивност по хектару земље, а такође се суочава са проблемима у вези са квалитетом и сигурношћу хране, као и са одрживим управљањем природним ресурсима.
Илустрација: Србија има мању искоришћеност земљишта у односу на земље ЕУ
Укупно, могло би се рећи да Србија има значајну пољопривредну производњу, али да јој је потребна даља модернизација и структурне реформе како би се повећала продуктивност и конкурентност на европском тржишту. На велику срећу свих нас, импулси који долазе из ресорног министарства последњих година, говоре нам да је и држава спремна да помогне развој пољопривреде, те можда у будућности можемо очекивати да се сасвим приближимо највишим стандардима и приносима у односу на површину обрадивог земљишта којим Србија располаже.
Извор: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/mali-lokalni-proizvodjaci-gde-je-srbija-u-odnosu-na-evropu/yjcjsn5
