Киша која је коначно наквасила септембра месеца поља крај Мораве је закаснила на многим културама, али је добродошла за производњу купуса који је ценом ,,осоколио“ ове године. Осим тога, берба купуса почиње средином септембра и траје до краја новембра, те је са парцела где је испоштована агротехника гајења, на тржиште стизао производ доброг квалитета.
Милош Дмитровић – Пајо из Обрве бави се производњом поврћа, како каже од када зна за себе овде крај Мораве. Након месеци суше, киша која је пала половином септембра донела је радост повртарима, посебно онима са производњом купуса, који доминира и код нашег саговорника. Интензивно заливање је значајно повећало трошкове, што уз остале импуте увек доводи у питање рентабилност производње.
,,Тренутно на берби има око 5 хектара, највише купуса, до скоро је било нешто сомборке и плавог парадајза. Имао сам и нешто црвене паприка. Година је била изузетно тешка за производњу, од касног мраза крајем априла, у јуну нас је закачио и град, а онда дуга суша. Први род нисмо имали шта ни да уберемо, велика температуре није дозволила опрашивање, цвет се сушио. Ја сам иначе претходних година радио више паприка нешто за пијаце, нешто за једну млекару за паприка у павлаци, међутим смањио сам производњу јер смо овде имали и честе поплаве, а и прошла година је такође била сушна. Пумпе раде непрестано да није тога овде би била утрина“ почиње причу искуствено наш домаћин.
Шаролирост у понуди поврћа увек доноси мањи ризик јер док плодови стигну до купаца, математика може, а и не мора бити позитивна, зато је домаћин ове године за јесењу бербу уврстио купус, плави патлиџан, сомборку и парадајз паприку на око четири хектара. Цена сходно тренутном стању у овој грани пољопривреде.
,, Види нама су сви импути производње поскупели, сваке године се увећавају за бар 20%. То мора да се одрази и на цену. Додатно наливање системима и прскалицама такође кошта без обзира да ли користимо пумпе на струју или на гориво. Што се тиче паприка ње је ове године било знатно мање у понуди што повлачи за собом и цену. Није је било као што сам рекао због велике суше и мањег опрашивања, а ни квалитет није био на завидном нивоу. Ово је производња на отвореном тако да је подложна свим негативним последицама. Плави патлиџан се такође мање тражио и ако је он код мене одличног и уједначеног плода. Плави се мање тражио јер се мање спремао ајвар. Ми немао културу коришења плавог у исхрани осим за припрему зимнице. Све то повлачи једно за друго. Како год плави је ишао највише до 50 динара, паприка прве класе на велико до 100. На улагања то није никаква цена“каже Милош.
Добра страна приче је да су ове године имали мање нападе болести и штеточина али је и без тога род смањен бар за 30%. Интензивна берба белог купуса је почела средином септембра док ће каснији сортимент до купаца стизати до краја новембра.
,, Интересантно је да сви сада причају о цени купуса, када смо заоравили њиве нико се није бавио том темом. Радим поврће скоро 30 година ово је једна од ретких година где ћу са производњом купуса да обезбедим новац за наредну сезону, јер након чишћења њиве, треба је поорати, нађубрити, спремати за пролеће. Од јануара опет расад, расађивање нан јиве од маја па све у круг. Купус углавном дајем на крушевачку пијацу, нешто мало у Краљево и посредницима. Цена је 50 динара а ево овде у сеоској продавници је 100 динара и где је наша зарада. Не жалим се ово је мој избор али не може онај ко није видео њиву да има више од нас који је радимо. Није поштено. Ушли сте сад у њиву, блато мука. Имам срећу да неколико радника у берби бар имам последњих година, иста екипа, пар жена, брат и ја и то је то“.
У овом селу увек је било пуно рекордних повртара, размишљали су о оснивању своје задруге али нема ко да их окупи.
,, То смо покушавали годинама. Сада се смањује и површина под прозводњом јер је Обрва, то знате остала без плодних њива због ауто-пута и аеродрома. Неки одустају и због цена, поплава суше, све се накупило. Нема више ни радне снаге као некад. Млађи за послом углавном су у граду, а њива не може да се ради викендом. Имали смо кажем ту идеју да направимо једну задругу са хладњачом или прерадом, али ето није се дало. Продајемо ко се како снађе, некад на поверење, некад на ризик.
Импути производње и цена финалног производа ће определити даља улагања.
,, Живимо од овога наравно да не одустајем, али шта ћу радити наредне године још увек не знам. Ко мени и мојим колегама гарантује да наредне године рецимо овај купус неће бити 10 динара, нико. Ево имам три сорте салатар, бели и црвени рибанац. Радим оно што се тражи. Да ли ће да се кисели и наредне године не знам ни то. Народ постаје штедљив, купује на мање, има све у радњама. Ево ајвар сада на акцији био 400 динара. За теглу ајвара треба 3-4 кг паприка, где је печење, дрва, љушћење, пржење, посао велики, па шта има у тој тегли, који квалитет. Мања потражња поврћа доводи и до мање производње. Видећемо купус за сада иде добро, од те зимнице се није одустало. Кад већ говоримо о продаји морам да кажем и то да би ваљало да се нама правим произвођачима обезбеде продајна места на пијаци, а не да зависимо од накупаца и лицитација“закључује наш домаћин.
Остављамо обрвску равницу и вредне бераче који нахвалише домаћина због чега вероватно и нема проблема са радном снагом. Квалитет поврћа и човека је некако сличан не огледа се баш увек само у новцу већ и поверењу.
