Крушкина бува и ервинија – где и када се јављају и мере борбе

Аутор: Gdjakovic
439 посета

Најчешце напада јабуку, крушку, дуњу, мушмулу и глог, проузрокујуци штете и до 100%. Сузбијање ервиније првенствено се базира на непестицидним мерама из разлога недостатка довољно ефикасних бактерицида.

Крушкина бува и ервинија спадају у најзначајније непријатеље у производњи крушке. У појединим годинама могу проузроковати готово стопостотне губитке. Ове године је прво полегање јаја примећено средином марта. Касни снег неће допринети смањеном утицају бројности ове штеточине, јер минус није толико велики. О овим темама одговор смо потражили у Пољопривредно саветодавној стручној служби Краљево.
У засадима се крушкина бува сваке године појављује у различитом интезитету. На њену појаву утичу многи фактори, међу којима и претерано ђубрење азотом, бујност засада, густина склопа (до 10000 садница/ха),осетљивост сорти, јачина резидбе, наводњавање, уништавање корова, уништавање природних непријатеља и брзо прилагођавање пестицидима. Нажалост, крушкину буву практично фаворизује човек, у циљу да оствари што већи профит. У таквим условима производње повећава се репродуктивност крушкине буве, која више производи медну росу.

У Јабланичком округу преглед кошница показао право стање друштава

,,На нашем подручју пронађене су три врсте крушкине буве: обична (Псyлла пири), велика (Псyлла пирисуга) и мала (Псyлла пирицола). Економски најзначајнија штеточина у интензивној производњи крушке је обична крушкина бува. Ова штеточина код нас има 4-5 генерација годишње и велики потенцијал размножавања. Штете наносе ларве сисајући сокове на младом лишћу и младарима, пупољцима и плодовима, услед чега може доћи до жућења и увијања листова, опадања цветних, лисних пупољака и младих плодова. Одрасле јединке крушкине буве су преносиоци фитоплазме Пеар децлине, проузроковача изненадног пропадања крушке. Сваке године прави штете на локалитетима где се крушка гаји”. – појашњава дипл.инж Владимир Костић, из ПССС Краљево.
Ларве крушкине буве праве и индиректне штете, јер се на излучену медну росу насељава гљива чађавица, услед чега лишће и плодови постају црни. Крушкина бува презимљава у одраслом стању у пукотинама коре, или другим погодним скровиштима.

,, Визуелним прегледом засада крушке уочено је значајно присуство имага обичне крушкине буве. Погодни су услови за развој, па треба предузети одговарајуће мере сузбијања овештеточине. Уколико је могуће што пре и одмах, јер уколико прва генерација успе да опстане бројчано, бојим се да ће све даље мере бити половично успешне” – каже овај стручњак.
Сузбијање крушкине буве током вегетације је веома тешко. С једне стране због малог броја ефикасних препарата, а с друге стране због могућности настајања резистентних сојева употребом препарата истих, или сличних механизама деловања. У каснијој фази (мај-август) природни непријатељи ове штеточине могу у значајној мери да редукују њен број.

,, У овом периоду неки инсектициди, који се користе за субијање крушкиног смотавца, делују и на природне непријатеље крушкине буве. Због тога је препоручљиво да се за сузбијање крушкиног смотавца у оваким засадима користе првенствено препарати Димилин или Золон. Потребно је сузбити одрасле, презимеле инсекте у јесен и пролеће, пре опадања лишћа и кретања вегетације ради смањења популације у наредној сезони. Пре полагања јаја користити неки од пиретроида уз додатак минералног уља, јер женке крушкине буве не полажу јаја на уљну подлогу”- саветује Костић.
С обзиром да је у свим засадима крушке где је вегетација при крају, забележена јача појава крушкине буве, треба применити пиретроиде у комбинацији са минералним уљима. Тиме се бројност ове штеточине редукује пре њеног одласка на презимљавање. Третман треба спровести по сунчаном дану, у најтоплијем делу дана.
Када је у питању ервинија, ту је стање чини се још критичније. Бактериозна пламењача је најзначајнија бактериозна болест јабучастог воћа у Србији. Проузроковач је бактерија Ерwиниа, чије је присуство до сада забележено у скоро свим већим воћарским рејонима код нас. Подаци са терена сликом говоре да су проблем преливени и на ову годину. Најзначајније су механичке мере – уклањање оболелих делова биљке, које треба спроводити како у вегетацији, тако и у периоду мировања.

Додатно отежан извоз српских јабука у Русију

Чешћим прегледом воћњака током вегетације омогућује благовремено откривање заразе. Интересантно је да ервинија лакше живи у одгајаним воћњацима, посебно тамо где је дјубрење интензивно. Најчешце напада јабуку, крушку, дуњу, мушмулу и глог, проузрокујуци штете и до 100%. Сузбијање ервиније првенствено се базира на непестицидним мерама из разлога недостатка довољно ефикасних бактерицида.

,,Само име болести указује да су оболели делови спржени и сасушени. Некроза захвата цветове, плодове, стабло, лишће и дрвенсате биљне делове и спољавање симптома на плодовима зависи од начина на који су они заражени. Ако су заражени савим млади плодови они остају ситни, смежурани и остају причвршћени за цваст, када је већ касно. Кора заражених грана је влажна и тамнија него код здравих биљака. Недоумица воћара је шта урадити са младим засадима који су нападнути, јер са старијим воћњацима, готово да нико нема дилему да их се треба решити.
На искрченим површинама не треба подизати млад засад са воћним врстама које су подложне овој болести. Резидба је још једна од могућих мера заустављања ервиније.
,, Зеленом резидбом треба одстрањивати све заражене делове, спалити их, да би се смањио извор заразе. Алат за орезивање треба дезинфиковати после сваког пререза зараженог ткива да би се смањило евентиално пренеошење бактерија алатом. Правилна примена бактерицида у време почетка вегетације може бити веома ефикасна,” каже Костић.

Према речима, нашег саговорника последњих неколико година болести крушкина бува и ервинија знатно су утицале на бројност стабала крушке у чачанско-краљевачком крају. Потребно је и обратити пажњу на евентуално присуство оболелих биљака глога, ватреног трна и дуњарице у близини засада и уклонити их. Због ервиније поједини воћњаци ће морати на потпуно вађење садница. Један од примера смо имали у Буковици, познатом воћарском крају. Млади воћар, иначе пољопривредни техничар, мораће ове године да искрчи хектар виљамовке, јер није успео да се избори са проблемом. Овај посао је требао да уради још лане, међутим оболела стабле су морала остати на парцели јер је за подизање истог добио субвенције од локалне самоуправе. Тако се догодило да је слово закона важније од проблема на терену. Из свих наведених разлога нарочито је важно консултовати струку. Свака грешка је кобна, јер у временски лошим годинама, које прати и прилично лоша цена воћа, економски гледано губици су више него огромни. Од 2016. године у краљевачком крају ервинија је присутна нарочито у засадима крушке и дуње. Ако овоме додамо да је Тавник, село са највећом производњом дуња у Србији али и шире, треба заиста схватити да имамо озбиљног непријатеља. У сваком случају превентива и упорност су мајка успеха у сваком послу, па и овом.

Како до успешне производње малина ове године

Srodni tekstovi

Оставите коментар