КОРОВ У БАШТИ, САЛАТА У ТАЊИРУ, СУШЕНА ЗАМЕНА ЗА КАФУ

Аутор: draganadpetrovic
132 посета

Корови, те досадне самоникле биљке које умањују принос и квалитет ратарских култура и с којима се човек бори од првих дана настанка пољопривреде, заправо могу бити врло корисне. Ако, изузмемо њихову особину да жилаво опстају упркос свим покушајима да се искорене, многе од њих захваљујући својим лековитим својствима, користе се већ хиљадама година у народној медицини. Осим тога, корови могу бити и индикатори квалитета самог земљишта на коме расту. Један од најчешћих корова који се јавља у Србији је дивља цикорија која расте на тлу богатом азотом, те у тврдом, збијеном алкалном земљишту. Са прелепим светло плавим цветовима тешко га је заобићи и не приметити на ливадама, поред путева, у градским парковима, ораницама и баштама.

Илустрација: Дивљу цикорију користили су још стари Египћани против уједа змија и шкорпија

Користили је стари Египћани
Дивља цикорија (лат. Cichorium intybus) је самоникла лековита и јестива биљка из породице главочика. Иако важи за коровску биљку у многим земљама се узгаја као врло цењена салата. Надземни део се користи и у свежем облику као салата а сушен, пржен и самлевен корен може да послужи као врло квалитетна замена за кафу.
Први записи о лековитим својствима цикорије пронађени су старим египатским папирусима насталим 1550 година пре нове ере. Стари Египћани су је користи код уједа змија отровница или шкорпиона. Само име ове биљке потиче од грчке речи kichora, што у преводу значи пољана или ливада и описује место где се ова биљка најчешће расте. У народу је позната и под именима водопија, плава водопија, радич, модрица, жућеница, коњогриз, коњска трава, женетрга, цигура…

Илустрација: Расте на ливадама, поред путева по парковима ређе на ораницама
Цикорија је вишегодишња зељаста биљка која може да нарасте до 1,2 метра у висину, богата млечно белим соком горког укуса посебно код млађих јединки. Корен је вретенаст и задебљао, а код старијих биљака одрвенео. Главни корен је дугачак до 20 cm, док секундарни коренови расту и до пола метра у дубину земље. Споља корен је тамне боје а изнутра готово бео. У пролеће образује приземну лисну розету, а касније се из кореновог врата развија више стабала. Стабло је усправно, чврсто, уздужно избраздано, наизменично поседнуто ситним листовима. У горњем делу је јако разгранато. На врховима стабла и грана налазе се главичасте цвасти. Листови розете су крупни, дугуљасти, перасто урезани и назубљени. Горњи листови су ситни, копљасти, назубљени, седећи, наизменично распоређени на стаблу. Лиска је прекривена ситним длачицама. Цветови су најчешће светло плави, ређе бели или ружичасти, и скупљени су у звездасте главичасте цвасти које се развијају на сасвим кратким цветним дршкама на врховима грана и у пазуху листова. Цикорија цвета од јуна до септембра, воли пуно светла и сунца али успева и у хладовини. Семе је ситна орашаста бобица светло браон боје које задржава кливајост између четири и шест година.

Илустрација: Дивља цикорија је изузетно цењена у народној медицини

Сузбијање и лековита својства
Дивља цикорија највише проблема задаје повртарима, ређе се јавља у ораницама и то најчешће у кукурузу. Као превентивна мера искусни баштовани препоручују плодоред како би се на време уочила и уклонила из врта. Као доста успешна метода за сузбијање овог корова показало се и механичко чупање, али поведите рачуна да биљку одстраните заједно са комплетним кореном како се не би регенерисала на истом месту. Када су у питању хербициди у принципу помажу све врсте препарата намењене широколисним вишегодишњим коровима. Међутим, није препоручљиво користити хербициде на сопствену руку, већ је најбоље посаветовати се са стручњаком за заштиту биља који ће вам препоручити адекватан препарат, као и количину коју ћете употребити.
У лековите сврхе користи се корен дивље цикорије који је богат инулином чији садржај у осушеном корену може бити и до 50%, садржи и значајне количине гвожђа, горки сесквитерпен интибин, танине, флавоноиде, кумарине, пектин и сложене шећере. Вади се од друге половине марта до краја маја. Може да се осуши, самеље и употреби као врло укусна замена за кафу. Надземни део биљке бере се од јула до септембра и најчешће се користи за чај.
Дивља цикорија помаже код проблема са варењем, зауставља дијареју, благотворно утиче на јетру и слезину, регулише лучење жучи. Научне студије су показале да ова биљка доприноси снижењу нивоа шећера, триглицерида и холестерола у крви. Свеж сок цикорије користи се код кожних осипа или за јачање косе. Било који препарат од цикорије, па и чај, не треба да пију труднице јер може довести до превременог порођаја.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар