ДРЖАВА је од закупа земљишта, последњих пет година, приходовала нешто више од 219 милиона евра. Од тога, 60 одсто је завршило у државној каси а остатак у буџет локалних самоуправа, на чијој територији се налази пољопривредно земљиште у државној својини.
У Војводини је тај однос другачији, па се новац од аренде, распоређује 30 одсто у покрајински буџет, исто толико у државну касу и остатак иде локалним самоуправама. У Министарству пољопривреде кажу да ова средства користе за уређење ораница комасацијом, сређивање атарских путева, наводњавање, одводњавање, али и за заштиту пољопривредног земљишта.
- То подразумева противерозионе мере, чување земљишта од климатских утицаја, елементарних непогода, али и заштиту од пољске штете – објашњавају у ресорном министарству. – Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта доноси и надлежни орган Аутономне покрајине, којим се такође планирају средства. И локалне самоуправе, кроз Годишње програме заштите, уређења и коришћења, доносе план како да потроше овај новац. Тим програмима тачно се утврђује врста и обим радова.
Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште, каже да би до краја године требало да буде у закупу око 270.000 хектара.
- Укупна површина државног земљишта је око 414.000 хектара – објашњава Лакић. – Око 270.000 хектара њива је дато у закуп, а остало су пашњаци, ливаде у брдско-планинским пределима, њиве најлошијег квалитета које се користе за испашу стоке. До пре неколико година узурпација земљишта је била уобичајена, данас тога скоро и да нема. Све је дигитализовано, прати се и сателитски земљиште, кад год приметимо да неко користи државну земљу шаље се инспекција и покреће се поступак против узурпатора.
Просечна цена закупа земљишта је око 180 евра по хектару, за годину дана. Нешто скупља аренда је у Војводини и креће се од 190 до 200 евра по хектару, на годишњем нивоу. Право пречег закупа имају сточари, па тако, власници говеда могу на 10 година да изнајме земљу, а свиња од четири до осам.
ЗАПАРЛОЖЕНО
ДРЖАВА је за последње три године дала у закуп више од 5.000 хектара запарложеног земљишта. На овој земљи, инвеститори су уложили у подизање засада воћа и винове лозе, у производњу која доноси високе приходе.
За узимање у закуп оваквих ораница могу да конкуришу сви пољопривредници, који имају регистровано пољопривредно газдинство.
ОРУ ПАШЊАКЕ
У ПОЈЕДИНИМ општинама, дешавало се да се пашњаци, мимо закона, претварају у обрадиве површине, како би се и од тога узео који динар! Пашњаци јесу пољопривредно земљиште, али нису обрадиво, за разлику од њива и ливада. Закон забрањује њихово преоравање, не само због стоке и испаше, већ и због могућег покретања ерозије. У Србији, иначе, постоји око 75.000 пашњака који су враћени у надлежност села и месних заједница. Њима су дати на коришћење. Тако да тим пашњацима не управља Министарство пољопривреде. Надлежне институције инсистираће да се та одлука о управљању од села, врати држави. За такве прекршаје предвиђене су казне од 20.000 до 200.000 динара.
Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/989468/arende-219-miliona-evra-drzava-kraja-godine-dati-zakup-oko-270-000-hektara-obradivog-zemljista
