Уколико температура падне испод нуле, а биљка је никла, треба пратити стање на парцели, кажу стручњаци. Велики пад температуре и киша неће имати утицаја на тек посејане површине кукуруза уколико се температура не спусти испод нуле, кажу стручњаци.
– Не верујем да ће у равничарским крајевима пасти снег, нити да ће температура бити испод нуле. Ако се деси неки озбиљан мраз, а кукуруз је никао, наравно да треба пратити стање на парцели. Али не треба одмах реаговати и пресејавати јер би то би била највећа грешка. Ми ћемо наравно пратити даља дешавања и сходно томе изаћи са неким предлозима – изјавио је за „Политику” др Горан Бекавац с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Према његовим речима, прогнозе о количини падавина биле су такве да се очекивало пет, шест до максимално осам литара воде, а то је мало, јер ако не добијемо 20 литара у наредних неколико дана, и даље ћемо бити у истом проблему. – Штавише тај проблем може да ескалира зато што би тих двадесетак литара вероватно било довољно да зрно проклија и крене у развој. И онда, ако поново наиђе сушан период, та млада биљка се неће довољно укоренити и онда може да пропадне – каже Бекавац.
Он подсећа да је ова година потпуно супротна у односну на претходну када смо чекали да дође топлији период. Било је хладно и кишовито и ратари нису могли да раде, а сада је таква ситуација да од нове године практично није било озбиљније кише.
– Бојим се да је једна врло тешка година пред нама – каже наш саговорник.
Када је реч о оптималним роковима за сетву, напомиње да је цео април у ствари оптимални рок. Најбољи резултати у највећем броју година постижу се сетвом између 5. и 20. априла – најдаље до 25.
У медијима је протеклих дана било различитих информација, али Бекавац истиче да у Србији нисмо имали рану сетву, зато што морамо да пратимо прогнозе времена, развој ситуације, влагу и температуру земљишта и сходно томе реагујемо.
Према његовим речима, истина је да су неки ратари покушали да сеју у првој недељи марта. То су више били покушаји да се види има ли смисла толико ранија сетва с обзиром на то да је било топло и без мразева… Како каже, можда ће ти људи најбоље и проћи, али са становишта струке ово је претерано рано. Ми смо, истиче, сугерисали да се помери рок сетве на сам почетак априла, евентуално једну недељу крајем марта и никако раније. Бекавац не верује да ће се ове сезоне нешто значајније променити када је реч о површинама под кукурузом које су, како каже, увек најконстантније и крећу се између 900.000 и милион хектара.
Истиче да некаква минимална померања постоје и она углавном зависе од цене у претходној години, највише пшенице, сунцокрета, соје. Напомиње да по питању површина много више од кукуруза флуктуирају све остале ратарске биљне врсте.
На берзи је прошле недеље закључен први термински уговор за кукуруз рода 2024. по цени од 16,52 динара за килограм без ПДВ-а. Да ли би на основу ове цене могао да се предвиди развој ситуације на тржишту кукуруза?
– Не знамо о каквом новом роду причамо, када нисмо ни посејали. Чиме тргујемо? Па јесмо ли заборавили 2012. годину када смо имали просечан принос од 2,5 тоне по хектару. Када је било парцела где није било грама приноса зрна, а камоли неколико тона – каже наш саговорник и сматра да су било какве прогнозе врло неозбиљне док не видимо како ће проћи генеративна фаза развоја.
– Немојмо плашити произвођаче, упозорава, када морате да уложите готово 1.000 евра по хектару, то није мали износ. Шта ако се поново догоди суша и не буде било никаквог рода? – пита се Горан Бекавац.
Ивана Алибуновић
Извор: ПОЛИТКА
