Како уз „паметну“ пољопривреду до бољих приноса

Аутор: draganadpetrovic
411 посета

Светска пољопривреда никада није била пред већим изазовом. Производња хране треба да одговори потребама све већег броја становника док се, истовремено, суочава са све дужим периодима суше, које се смењују са поплавама. Научници до бољих приноса покушавају да дођу уз помоћ дигитализације и биотехнологије. То покушава и Србија.Будућност је почела – добар трактор, нове сорте и заштитна хемијска средства нису довољни у борби са климатским променама. Пречица до већих приноса за научнике „Биосенса“ је нанотехнологија. Више од 10 милиона евра уложено је само у опрему за прикупљање и анализу података из микробиома земљишта и биљака.
„Биљке су постале извор података. Колико имамо праве сензоре и методе да то конвертујемо у податке, то је асет за будућност и даљи развој“, објашњава директор „Биосенс“ института Владимир Црнојевић.

Илустрација: Дронови су све чешће и на српским њивама / ФОТО: Pixabay

Паметни системи и дронови

Иновације у пољопривреди препознао је и приватни сектор. Све више компанија и стартâпа развија паметне системе за наводњавање, агро-дронове.

До пре десет година могли су само да снимају и мапирају. Данас, из ниског лета, третирају биљке онда када у њиву, због блата на пример, не може ниједна друга машина.

„Дрон најједноставније можемо да опишемо као летећи атомизер који продувава вегетацију. Финим ситним капима и кроз ваздушну подршку, коју остварује врло прецизно и профиласно, дозира прописану количину препарата. Цена такве опреме и увођења је у равни једног воћарског атомизера“, каже Момир Алвировић из „Агродрона“.
Тренд дигитализације

На све веће потребе за храном, државе покушавају да одговоре дигитализацијом, а то је тренд који прати и Србија. Подаци о аграру се централизују, а пријаве за субвенције већ су прешле у електронски облик.

„Наши пољопривредници показали су пријавама за субвенције, којих је у овом тренутку преко 400 000, колико су спремни за дигитализацију“, прича државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Поповић.

Према њеним речима, Министарство наставља да шири дигитализацију, као и паметну и прецизну пољопривривреду.

Илустрација: Трактори са ГПС навигацијом су постали стандард
Подршка и помоћ

Помоћ у дигитализацији пољопривреде у Србији и другим земљама Западног Балкана пружају и пројекти, попут велике-мале привреде коју финансира америчка влада и подршке руралним подручјима Југоисточне Европе, који подржава Немачка.

„Радимо на увођењу паметних решења у пољопривреду и агробизнису. Желимо да фармери повећају продуктивност и да задрже конкурентност на глобалном тржишту. Хоћемо да им помогнемо да увиде своје потенцијале и креирају бољу будућност за своје породице“, истиче Брук Ајшам из Усаида.
Спој ИТ и производње

Денис Кајзер из ГИЗ-а наводи да је циљ пројекта да се пољопривредници на југу и истоку земље упознају са дигитализацијом и зеленом агендом.

„Паметна“ пољопривреда спаја најбоље што Србија има – ИТ индустрију и производњу хране. Од извоза те две гране зарађујемо седам и по милијарди евра.

Пољопривредницима су на располагању бесплатне апликације „Биосенса“, помоћу којих могу да прате промене на небу и у земљишту, као и појаве штеточина.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5216459/digitalizacija-biotehnologija-poljoprivreda-srbija.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар