Заштићени простор- пластеници омогућавају интензивну производњу у сезони и ван ње, већу контролу од болести и штеточина, а што осигурава и здравију храну. Производња у заштићеним условима осигурава ранију бербу, и цена производа је већа због раног доспевања на тржиште, плодови су уједначени, високог квалитета.
Да би се пластеник подигао прво треба обезбедити земљиште. Оно мора задовољити неке основне карактеристике. Потребно је водити рачуна о удаљености од фабрика,путева,о конфигурацији терена, нагибу, положају, висини подземних вода,заштити од ветра и приступачности воде, струје.
Гасови и прашина из индустријских погона штетно делују на биљке и смањују осветљење у пластенику. Због тога заштићени простори морају бити удаљени од 1-5 км од фабрике као и 100-500 м од главних магистралних путева.
Штетан утицај се смањује подизањем високих ограда од природних или вештачких материјала.
Илустрација: Штетан утицај околине може се умањити подизањем високих ограда
Заштићени простори се подижу на равним теренима без изразитих депресија које изазивају високу влажност и праве сенку. Пожељни су благо нагнути терени , с нагибом до 0,4 %, јужног и југоисточног положаја са којих вода природно отиче и који су осунчанији терени са високим подземним водама као и они уз речне токове.
Нису пожељни због високе влаге,учесталих јутарњих магли, хлађења земљишта које узрокује оштећења кореновог система. Близина подземне воде требало би да буде на дубини 150 цм.Уколико је подземна вода ближа површини а терен влажан обавезно је постављање дренаже. Јаки ветрови ударима могу нанети велику штету пластеницима, чак их и оборити. Због тога пластенике треба подизати на заклоњеним теренима,.
Најбоље је посадити заштитни појас од туја или сличног дрвећа које чини компактну баријеру од површине земље до врха крошње.
Земљиште није погодно за подизање пластеника ако у близини нема извориште квалитетне воде.Препорука је да се користи кишница или вода из природних токова, водовода или копаног бунара.
Илустрација: Узгој поврћа у заштићеном простору омогућава интензивну производњу у сезони и ван ње
Пре производње треба испитати квалитет воде за наводњавање.Идеална вода треба да има низак садржај растворених соли.Вода треба да буде из чистог извора и без биљних патогена и бактерија.
Киселост воде треба да буде у границама од 6,0-7,0, ниског садржаја карбоната и бикарбоната јер ће висок ниво бити узрок недостатка неких елемената као што су гвожђе, бор, бакар.Квалитет воде се може поправити уз помоћ стручњака.
Радојка Николић,дипл.инг. ПССС Крушевац
Извор: Агробизнис магазин и ПССС
ФОТО: Pixabay
