Истина о пестицидима – колико су заиста штетни?

Аутор: draganadpetrovic
47 посета

Пестициди су револуционионарни производи који су осавременили пољопривреду, повећавајући приносе и доприносећи редовнијем снабдевању храном, посебно услед рапидног раста глобалне популације. Међутим, из перспективе јавног здравља, изложеност пестицидима повезана је са бројним штетним ефектима, укључујући неуролошке поремећаје као што су Паркинсонова болест, слабљење имунитета и повећан ризик од рака.

Истраживања су показала да постоји веза између изложености пестицидима и различитих врста рака, укључујући колоректални, рак плућа, леукемију (код деце и одраслих), лимфоме и рак панкреаса. Међутим, већина ових студија фокусира се на специфичне групе људи са познатом изложеношћу одређеним пестицидима, пружајући тако ограничен увид у ширу слику.

Недавна студија на популационом нивоу покушала је да попуни ову празнину евалуацијом ризика од рака у америчкој популацији, користећи модел који узима у обзир употребу пестицида и прилагођава резултате различитим факторима. Циљ студије био је да идентификује регионалне разлике у изложености пестицидима и да допринесе развоју јавних здравствених политика које би заштитиле људе од могућих штетних ефеката.

Илустрација: Пестициди су револуционионарни производи који су осавременили пољопривреду повећавајући приносе

Израчунавање ризика од рака

Истраживачи су развили модел користећи неколико извора података како би проценили додатни ризик од рака због употребе пољопривредних пестицида. У кључне изворе података укључени су подаци о употреби пестицида из Америчког геолошког института из 2019. године, који обухватају 69 пестицида у 3143 округа; стопе обољевања од рака на 100.000 људи, прикупљене између 2015. и 2019. године од Националног института за здравље и Центра за контролу и превенцију болести (ови подаци покривају разне врсте рака, укључујући рак бешике, колоректални, леукемију, рак плућа, не-Хоџкинов лимфом и рак панкреаса).

Иако овај модел не може да утврди узрочност нити процени индивидуални ризик, открива трендове у вези између употребе пестицида и учесталости рака у појединим регионима. Амерички Средњи запад, познат по интензивној производњи кукуруза, показао се као регион највише погођен употребом пестицида. У поређењу са регионима са најмањим ризиком, Средњи запад се суочава са додатних 154.541 случајем рака годишње, укључујући 20.927 случајева колоректалног рака и 3835 случајева рака панкреаса. Слични трендови су примећени и за леукемију и не-Хоџкинов лимфом.

Истраживачи су, такође, проценили додатни ризик од рака повезан са пушењем, користећи исти модел. Открили су да пестициди у многим случајевима представљају већи ризик за развој рака него пушење. Највећа разлика уочена је код не-Хоџкиновог лимфома, где су пестициди били повезани са 154,1 одсто више случајева него пушење.

Иако ова студија доноси важне увиде, она није узела у обзир сезонске и мигрантске раднике, који су вероватно подложнији високој изложености пестицидима.

Утицај пестицида на људско здравље је обимно поље истраживања, често фокусирано на ограничен спектар пестицида или специфичне врсте рака. Ова студија се издваја својим ширим приступом, истичући регионалне неједнакости и идентификујући мање проучаване пестициде као приоритете за будућа истраживања.

Илустрација: Нису сви пестициди канцерогени, али одређена једињења и дуготрајна изложеност неким врстама пестицида може изазвати проблеме

Како делују пестициди
Пестициди се користе како би се заштитили усеви од штеточина у пољопривреди – инсеката, корова и болести. Могу бити различитих врста, укључујући хербициде (против корова), инсектициде (против инсеката) и фунгициде (против гљивичних инфекција). Поред тога што омогућавају веће приносе, пестициди могу оставити трагове на воћу, поврћу и житарицама које конзумирамо свакодневно.

Нису сви пестициди канцерогени, али одређена једињења и дуготрајна изложеност неким врстама пестицида може изазвати оштећење ДНК и мутације ћелија које воде до рака. Најчешће изложеност долази преко хране, али и кроз контакт са пестицидима путем воде или ваздуха, посебно у руралним областима.

Светска здравствена организација и Међународна агенција за истраживање рака (IARC) класификовале су неке пестициде као потенцијално канцерогене за људе. Један од најпознатијих примера је глифосат, активна супстанца у хербициду Роундуп, која је класификована као „вероватно канцерогена”. Дуготрајно излагање глифосату повезано је са повећаним ризиком од не-Ходгкиновог лимфома.

Инсектициди попут хлорпирифоса и ДДТ-а (који је сада забрањен у многим земљама), такође, повезани су са повећаним ризиком од различитих врста карцинома, укључујући карцином дојке, плућа и простате.

Воће и поврће су најчешће контаминирани пестицидима, јер се ови агенси примењују у великим количинама током њихове производње. Према подацима Environmental Working Group (EWG), годишњи извештај о остацима пестицида на храни показује да следеће намирнице најчешће садрже висок ниво пестицида:

  • Јагоде – највише пестицида се налази у овим воћкама, чак и након прања.
  • Спанаћ – уз јагоде, спанаћ садржи вишеструке пестициде, укључујући и потенцијално опасне инсектициде.
  • Нектарине – трећа на листи хране с високим нивоом пестицида.
  • Јабуке – због осетљиве коре, јабуке често упијају пестициде.
  • Грожђе – нарочито сорте које се користе за вино, могу да садрже велики број различитих пестицида.

Поред ових, и паприке, парадајз и кромпир често садрже значајне количине пестицида. Храна која се производи индустријски и долази из интензивне пољопривреде изложена је вишеструким третманима пестицидима, што повећава ризик од остатака на крају производног процеса.

Илустрација: Јагоде су на врху листе као воће са највише остатака пестицида

Како се заштитити од пестицида?
Један од начина да се смањи изложеност пестицидима је конзумирање органске хране, која се производи без синтетичких пестицида. Такође, темељно прање воћа и поврћа може значајно да смањи количину пестицида на површини, али не може у потпуности да елиминише њихове остатке који су продрли у унутрашњост плодова.

У неким случајевима, љуштење воћа може додатно да помогне.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/572680/zdravlje/pesticidi-opasniji-od-pusenja-rizik-od-nastanka-raka-pesticidi-prskano-voce-povrce-otrovi

Srodni tekstovi

Оставите коментар