Интензивно се ради на решавању проблема наводњавања

Аутор: draganadpetrovic
142 посета

У Србији се тренутно наводњава само три одсто пољопривредних површина, а у наредних годину до две требало би да буде завршено укупно 27 пројеката наводњавања у Војводини, који ће заливним системима покрити још око 100.000 хектара земљишта.Помоћник директора за техничке послове Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ Игор Колаковић рекао је за Тањуг да је од тих 27 пројеката у првој фази реализације завршено 11 и још један пројекат из друге фазе, а да је још 15 пројеката из друге фазе у току.

„Србијаводе“ граде и завршавају три система наводњавања, у Чачку за наводњавање 600 хектара, други у Тополи и трећи у Панчевачком риту, који ће бити завршени до краја 2022.

Такође, припрема се техничка документација и биће расписан тендер у наредна два месеца за наводњавање ресавске долине у околини Свилајнца за око 1.100 хектара, а и биће изграђен и систем за наводњавање неготинске низије.

Паралелно с тим завршава се израда Стратегије наводњавања и одводњавања у сарадњи са Светском банком и Програмом за храну УН ФАО, која би требало да покаже на који начин треба развијати систем мелиорације у Србији.– Из средстава Абу Даби фонда тренутно финансирамо на територији Војводине 16 пројеката вредности 25 милиона евра, а у првој фази је са 14 милиона евра завршено 11 пројеката. Када све буде готово имаћемо могућност за наводњавање додатних 100.000 хектара – рекао је Колаковић.

Илустрација: Свако лето све топлије у Србији једини спас је наводњавање

На питање да ли ће бити довољно воде да би се ови пројекти реализовали, Колаковић је одговорио потврдно.

– Пре извођења радова урађена је пројектно-техничка документација која је сагледала стање канала на подручјима на којима се раде пројекти и она је показала да су постојећи канали функционални, а нови који ће бити изграђени омогућиће те додатне површине за наводњавање, које су изузетно битне у ово доба када имамо све израженије климатске промене са све већим сушама – оценио је Колаковић.

Научни саветник Института за земљиште др Радмила Пивић је изјавила Тањугу да се, према последњим подацима Републичког завода за статистику, у Србији наводњава свега око 52.500 хектара, највише системом орошавања, затим системом „кап по кап“ и гравитационим наводњавањем из отворених канала.

– Највише се наводњавају оранице и баште, а затим воћњаци. С тим да треба нагласити да се пољопривредне површине у Србији наводњавају на свега око три одсто, што је релативно мало у односу на европски просек – рекла је Пивићева.Додала је да се, ипак, у последње време иде ка повећању тих површина, али да ће за то бити потребно времена и да се утврде расположиве количине квалитетне воде, с обзиром да је то један од битних услова за реализацију наводњавања.

– Вода мора бити одговарајућег квалитета, што наш Институт ради кроз пројекте са Министарством или кроз пројекте које радимо за потребе корисника који примењују наводњавање. Испитујемо воду и у односу на садржај одређених параметара дајемо препоруке о томе да ли је одговарајућег квалитета, јер код система кап по кап може доћи до запушавања капаљки, што ће онемогућити меру коју треба применити – упозорава Пивићева.

Илустрација: Користе се различити системи за наводњавање

Она је објаснила да су наше воде познате по веома високом садржају калцијум-карбоната који је један од узрочника зачепљења капаљки, што узрокује проблеме и додатне трошкове.

Пивићева је нагласила да се завршава израда Стратегије наводњавања и доводњавања које стручњаци у Србији раде у сарадњи са Министарством, Светском банком и организацијом ФАО УН, а њена примена почеће 2024. године.– Стратегија ће дати смернице како повећати површине под заливним системима. Најбитнија је количина воде којом располажемо, јер уколико ње нема у том случају ће и ова мера бити ограничена – напомиње Пивићева.

Навела је да је то нарочито важни у условима климатских промена.

– Оне су врло значајне јер захтевају одређивање заливних норми. Морају се обрадити параметри климе који упућују на закључак да је количина падавина мања, а температуре више у односу на претходни период, што говори да вода која нам је на располагању за наводњавање генерално може да недостаје – казала је Пивићева.

Она је навела како је и током претходних декада било великих врућина, као 2007. када је у Београду забележена температура од 43,7 степени.

– Што упућује на закључак да се суше јављају периодично и да се може рачунати на то да воде неће бити за разбацивање – закључила је Пивићева.

Извор: https://www.agrotv.net/navodnjavamo-samo-tri-odsto-poljoprivrednih-povrsina/

1 коментар
1

Srodni tekstovi

1 коментар

Goran 25. јула 2022. - 21:24

Kada ce biti subvencija za iskop arterijskih bunara?

Одговори

Оставите коментар