Kатастрофално стање у производњи шећерне репе

Слабости у производњи
Шећерна репа је годинама претрпела ударе услед непримерене селекције сорти и неприлагођених агротехничких мера. Многи стручњаци сматрају да генетика која се користи у Србији није адекватна за наше климатске услове. Сорти које долазе из других делова Европе, попут Пољске, Немачке или Француске, недостаје отпорност на сушу, која је постала главни непријатељ ове културе у Србији.

„Продуктивност ове године је катастрофална. На многим њивама принос је био два вагона по хектару, што није на граници исплативости, већ на граници пропасти,“ истиче један од саговорника. Просечан принос на нивоу шећерана износио је око 4,5 вагона по хектару, што је далеко испод потребног за економску одрживост.

Технологија у заостатку
Модерне агротехничке мере, као што су анализе земљишта и циљано ђубрење, често се занемарују. Уместо тога, користе се генерализоване формулације ђубрива без узимања у обзир специфичних потреба земљишта. Осим тога, шећеране фаворизују рано вађење репе ради повећања искоришћености шећера, али то често доводи до додатних губитака због ниске технологичке зрелости репе.

„Шећерна репа је култура која захтева пуну посвећеност. Било који пропуст, било да је реч о сорти, ђубрењу или заштити, доводи до слабих резултата,“ упозорава искусни агроном.

Системски проблеми и изазови за будућност
Један од кључних разлога за пропадање производње је и недостатак домаће генетике и стручњака на терену. Мултинационалне компаније, које доминирају тржиштем, преузеле су већину младих талентованих селекционара, што је домаће институте оставило без кадрова и средстава за развој.

„Домаћи институти нису били спремни да се суоче са конкуренцијом мултинационалних компанија. Уместо сарадње, они су их доживљавали као претњу. То је резултирало одливом стручњака и губитком тржишта,“ објашњава један од саговорника.

Осим тога, институционална подршка за шећерну репу је годинама изостајала. Научни институти нису успели да одговоре изазовима савременог тржишта, а саветодавне службе су сведене на маркетиншке активности, где се фокус ставља на продају производа, а не на унапређење производње.

Шта даље?
Стање у производњи шећерне репе у Србији је алармантно. Од четири шећеране ради само три, а уговори за наредну сезону још увек нису потписани. Ово указује на дубоку кризу која би могла довести до даљег смањења површина под овом културом.

„Шећерна репа је најлошији предусев од свих ратарских култура. Када се на њој посеје кукуруз или соја, приноси су готово никакви. То оставља дубок траг на плодност земљишта и економску одрживост,“ истиче саговорник.

За будућност шећерне репе у Србији биће неопходно радикално преиспитивање приступа, од избора сорти и примене агротехнике до јачања научних и саветодавних служби. Само тако ће „краљица ратарства“ добити шансу за опоравак.

Извор: Б92