Затварање шећеране у Ковачици – шта то значи за пољопривреднике и тржиште шећера?

Аутор: Gdjakovic
100 посета

Недавна одлука о затварању шећеране у Ковачици поставља бројна питања о судбини локалних пољопривредника, тржишту шећерне репе и економским последицама за читав регион. Иако Министарство пољопривреде наглашава да је тржиште пољопривредних и прехрамбених производа слободно и да цену диктира искључиво однос понуде и тражње, поставља се питање како ће се ове промене одразити на произвођаче, запослене у индустрији шећера, али и на саму цену шећера у Србији.

Према званичном одговору Министарства, затварање шећеране долази у тренутку када производња шећерне репе већ дуго трпи последице климатских промена и рестрикција у употреби одређених пестицида. Ови фактори су довели до смањења површина под репом, мањег броја газдинстава која се баве њеном производњом и општег пада у сектору.

Ипак, Министарство истиче да се, услед тих тешкоћа, развио чвршћи однос између преосталих шећерана и пољопривредника, који сада имају већу сигурност у пласману својих производа. Шећеране нуде и стручну и финансијску подршку, а уговори о откупу су већ склопљени за ову сезону. Такође, у одговору се наводи да ће произвођачи моћи да продају своју репу другим шећеранама, што би требало да спречи веће потресе на тржишту.

Са друге стране, из компаније Sunoko, која је управљала шећераном у Ковачици, наводе да је затварање резултат дуготрајног недостатка квалитетне сировине за прераду. Климатске промене су додатно погоршале овај проблем, узрокујући екстремне временске прилике које значајно смањују принос и садржај шећера у репи.

Ипак, из Sunoko-а поручују да неће у потпуности напустити Ковачицу. Уместо производње шећера, компанија ће диверзификовати своје пословање и у другој половини 2025. године покренути производњу алкохола у истом месту. Инвестиција вредна преко 34 милиона евра требало би да пружи нове могућности за локалну привреду и одржи стабилност запослености.

Остаје питање како ће се ова транзиција одразити на пољопривреднике који су своје засаде прилагођавали преради шећеране, као и да ли ће нова фабрика успети да надомести губитак у ланцу производње. Како су нам рекли пољопривредници из околине Панчева, ово ће довести до значајног смањења површина под шећерном репом која је била значајан део плодореда на њиховим њивама.

Међутим, једна од кључних недоумица односи се на утицај овог затварања на тржиште шећера у Србији. Смањење домаће производње неминовно поставља питање да ли ће то довести до већег ослањања на увоз шећера и, самим тим, до промена у његовој цени. У ситуацији када је глобално тржиште шећера подложно осцилацијама, а домаћи капацитети за прераду се смањују, није искључено да ће ови фактори утицати на раст цена за крајње потрошаче.

Јасно је да затварање једне шећеране није само ствар компанијске политике, већ и ширег утицаја на српску пољопривреду, регионалну економију и стабилност тржишта. Остаје да се види како ће ова промена утицати на целокупан ланац снабдевања и да ли ће Србија моћи да одржи равнотежу између домаће производње и увоза шећера.

Извозне цене домаћег белог шећера током претходних годину дана бележе пад. Цена је у окторбру 2023. године износила 756 EUR/t,  док је 2024. године у истом месецу била 616 EUR/t. Истовремено, цена белог шећера на домаћем тржишту је остала стабилна.

Према подацима Управе царина извоз белог шећера у претходној тржишној години (2023/24) је износио 86,67 хиљада тона, што је за 93% више од извоза претходне економске године (44,99 хиљада тона).

Пољска и Француска подижу производњу

Стручњаци који се баве анализом тржишта у једној од највећих светских консалтинг компанија Czarnikow Group Ltd, као и водеће бразилске трговинске компаније Sucres et Denrees SA истичу да се почетком 2025. године очекује да светске залихе шећера падну на најнижи ниво у последњих шест година. Велика суша у Бразилу погоршала је стање усева шећерне трске, што ће ограничити капацитете шећерана у последњим месецима ове године и вероватно ће одложити наредну жетву, која ће почети тек у другој половини априла, неколико недеља касније него иначе. Очекује се да ће Бразил чинити скоро 75% светске трговине сировим шећером, што ће одредити раст светских цена шећера у наредном периоду. Цене на светским берзама од августа већ имају узлазни тренд. (Прилог 4)

Агенција Agreste, која је подређена француском министарству пољопривреде, очекује да ће производња шећерне репе у Француској у 2024. години достићи 34,2 милиона тона, што је за 7,8% више него 2023. и 5,7% више од петогодишњег просека. То је резултат повећања површине под овом културом, са 381.000 ha у 2023. години на 411.000 ha у овој, док је просечан принос остао исти и процењен је на 83,2 t/ha.

Према пољском Агродигиталу, очекује се да ће овогодишња производња шећера у Пољској достићи рекордних 2,6 милиона тона, због већих приноса и повећања површина шећерне репе.

Горан Ђаковић

Агробизнис магазин

Srodni tekstovi