На имању породице Михаљ у Бољевцима данас се сеје кукуруз. Некада се на селу говорило „учи школу да не би радио“, а данас „научи школу и тако ћеш још боље радити“, каже најстарији у породици која већ трећу генерацију живи од рада на земљи. Екипа РТС-а била је у Бољевцима, у породици Михаља Павела Давида, најбољег београдског пољопривредника, добитника награде Града Београда.Свака породица има надимак. Тако су у сурчинском селу Бољевци надалеко познати Пиљани. Три генерације баве се пољопривредом и сточарством. Најмлађи од њих, Павел Давид Михаљ добитник је награде Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ за пољопривреду.
„Радим преко шесто хектара земље. Имамо фарму свиња, око 150 крмача. Запатили смо пре две-три године у сарадњи са Институтом за сточарство уматичене мангулице, тако да се сад константно повећава њихов број“, каже Павел Давид Михаљ.
Има само 26 година, а пољопривредно газдинство свог деде преузео је када је напунио осамнаест. Од малена је од оца и деде учио посао.
„Деда ми је ослонац и највећа подршка за све. С њим сам одрастао и дан-данас се чујемо сваки дан. Стално смо у контакту. Не би све овако изгледало, нити бих ја био овакав да није било деде“, каже Павел Давид.
„Нисам могао ни да сањам да ћу имати ово. Јер кад сам кренуо нисам практично имао ништа. Кренуо сам од нуле. То ме је и натерало. Можда и та воља да нешто стекнем и да нешто иза мене остане“, каже Павел Михаљ.
Давид је на Пољопривредном факултету дипломирао агроекономију.
„Кад је дипломирао, кад је почео да ради, jа сам се с овим годинама мало повукао. Он је зато то унапредио и још много више. И стварно сам поносан на то да један инжењер и један факултетски образован човек може да ради пољопривреду“, каже деда Павел Михаљ.
То је знак да, како каже деда Павел, не важи више она парола што је важила када је он учио занат и школу. „Тада је била парола ‘учи школу да не би радио’, а ово је ‘научи школу и тако ћеш још боље радити'“, каже деда Павел.
Бољем раду, поред школе и искуства, допринеле су и савременије машине, па усеви сада од временских услова мање зависе него раније.
„Временски услови доста утичу на нашу производњу. Ово је фабрика под отвореним небом. Кроз модернизацију, кроз могућност да се брже неки посао одради, сигурно да је лакше и да могу да се избегну временске неприлике“, истиче Павел Давид.
За њих нема празника. „Завршава нам се сезона сетве. Није нам још пуно остало. Прскање, па Боже здравља на лето жетва“, каже Павел Давид.
Село је за Давида лепше од Париза. Иако је, како каже, могао да живи било где, остао је и остаће у Бољевцима.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4799445/david-poljoprivreda.html
ФОТО: Pixabay
