Зимско поврће које чува срце и регулише рад црева

Аутор: Gdjakovic
311 посета

Сади се на дубини од 10-15 цм са размаком од 30 цм. Током вегетације потребно је заливање и загртање. Прва година раста празилука обично се назива вегетативном фазом

Празилук је поврће сродно црном и белом луку. Сади се у касно пролеће у априлу и мају, а сазрева за беру у октобру. Препознатљив је по свом белом корену и дугим, зеленим листовима. Одлично подноси хладноћу па може да остане у земљи и током зиме будући да хладнији временски услови могу побољшати његов укус.

Користи се у бројним кухињама света за најразличитија јела као замена за лук или за потаже и чорбе. Као и друге врсте лука и празилук има своја лековита својства, а због богатства витамина К одличан је за срце.

Пријатна арома и фина текстура

Празилук (лат. Allium porrum),  је двогодишња биљка која се често третира као једногодишња у комерцијалном узгоју због начина на који се користи у исхрани. Води порекло из јужним делова Европе, тачније са подручја Средоземља и са Блиског истока, одакле се проширио на остатак света. У људској исхрани користи се од античких времена. Римљани и Грци користили су га у кухињи, али и у медицини због његових лековитих својстава. Римски филозоф и природњак Плиније Старији описивао је празилук у својој књизи „Naturalis Historia“ као биљку која се узгајала због своје хранљиве вредности, али и благог пријемчивог укуса и ароме. Велику популарност имао је током средњег века и у доба ренесансе када је готово свакодневно био на трпези најугледнијих племићких породица.

Празилук се може садити из семена али му је потребно доста времена да никне из расада. Расађује се када биљке имају три до пет листова висине 15-20 цм и лажно стабло дебљине оловке.

Сади се на дубини од 10-15 цм са размаком од 30 цм. Током вегетације потребно је заливање и загртање. Прва година раста празилука обично се назива вегетативном фазом. Током ове године, биљка развија стабљику, листове и корење. Бели део стабљике се постепено задебљава током вегетативне фазе.

У другој години раста, празилук улази у репродуктивну фазу када се развијају цветове и производи семе. Међутим, већина празилука се бере пре него што уђе у ову фазу најчешће током прве године. Бели део стабљике и зелени листови празилука чине јестиве делове који се најчешће користе за кување. Приликом припреме има благу и пријатну арому и кремасту структуру. Празилук је и дијететска биљка а једна порција од 100 грама овог куваног поврћа има само 31 калорију.

Лековита својства

Празилук је богат хранљивим материјама посебно каротеноидима провитамина А, укључујући бетакаротен. Тело претвара ове каротеноиде у витамин А који је важан за вид, имунитет, репродукцију и ћелијску комуникацију. Добар је извор витамина К1 који је неопходан за згрушавање крви и здравље срца. Садржи манган, бакар, витамин Б6, гвожђе, фолате… Ово поврће је одличан извор алицина које снижава холестерол и штити организам од срчаног и можданог удара. Као и остале врсте лука посебно бели и празилук има једињења која делују противупално. Редовно конзумирање празилука побољшава варење здравље комплетног дигестивног тракта зато што је извор растворљивих влакана, укључујући и пребиотике који неопходни за здрава црева. Празилук садржи већу количину минерала и витамина Ц, као и етерична уља са сумпором која благотворно делују на дисајне и пробавне органе, бубреге, јетру, крв и вене. Помаже код искашљавања, смирује кашаљ и благотворно делује на промуклост, упалу плућа и астму.

Ово поврће препоручује се дијабетичарима зато сумпорна једињења из празилука умањују ниво шећера у крви. Празилук повољно утиче на мождане функције, као и на болести које су повезане са старењем. Редовном употребом овог поврћа подстиче се бољи рад бубрега и излучивање мокраће, а помаже код болова и камена у бубрегу.

Приликом куповине обратите пажњу на листове који треба да буду свежи, чврсти и препознатљиве зелене боје. Празилук може да се једе сиров, али може и да се пошира, пржи, пече, динста, кува или кисели. Одличан је додатак супама, умацима, варивима, разним пуњењима, салатама…Препорука је да се празилук обавезно користи заједно са лишћем које има неколико пута више витамина него бели коренасти део. Сирови празилук може да се чува у фрижидеру око недељу дана, а кувани два дана.

Драгана Петровић

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар