Зашто је важно да се сеју зрна нове генетике, стручњаци су све објаснили

Аутор: draganadpetrovic
28 посета

Стање усева, засада и расада није ни тако добро, ни тако лоше. Процена је да овогодишњи принос пшеничног зрна неће бити више од два и по милиона тона. Проф. др Борислав Кобиљски из „Биогранума“ истиче да је неопходно направити нове сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима.Процена је да ће овогодишњи принос зрна бити приближно десетогодишњем просеку, од 2012. до данас. Нећемо пожњети мање од два, ни више од два и по милиона тона пшеничног зрна сношљивог квалитета.
„Оно што морамо да урадимо је да направимо сорте које ће бити спремне да одговоре климатским изазовима. Не да се боримо да мењамо климу, али можемо да променимо избор сортимента и технологије производње“, истиче проф. др Борислав Кобиљски из „Биогранума“.

Илустрација: Очекује се просечан принос пшенице по хектару

Главни проблем модерне цивилизације су климатске промене, написао је професор Драган Ђуричин. Оне утичу на варљиво време ницања и развој пшенице па се зато мора тражити одговор.

Сетвом двосезонске „2С“ сорте смањиће се негативни утицај климатским промена и сејати хлебне сорте пшенице наших селекционера, настале у семиаридној клими и на земљиштима Србије.

Треба ићи у сусрет климатским променама и захтевима пшенице, јер овакво стање класа на неким њивама није због климатских промена, него негативног понашања сејача.

„Сорте које у себи имају нови тип генетике, потпуно нових гена који доносе отпорност на сушу, толерантност на више температуре, које доприносе бољем наливању зрна у стресним условима, средини су показале своју пуну вредност“, указује Кобиљски.

Променити однос према зрну: клима и земљиште упућују нас да сејемо сорте пшенице посебног квалитета, уместо високог приноса, висок квалитет јер не кошта, а има сигурну прођу на тржишту.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4847499/zito-prinosi-sorte-klima.html

ФОТО: Pixabay

 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар