Зашто је важан плодоред?

Аутор: draganadpetrovic
125 посета

Сетва или садња у монокултури веома је често заступљена у производњи на нашим производним површинама. Често профит у повртарској производњи, цена неког производа, прилагођеност производње једне врсте и могућност наводњавања на некој парцели, намеће потребу да произвођачи често прибегавају производњи у монокултури. На тај начин угрожавају квалитет и здравствено стање свог производа. У неповољним агроеколошким условима, немогућности да се због постојећих услова на време посеје, пољопривредни произвођачи у ратарству често су принуђени да сеју у монокултури. Производња у у тропољном и четворопољном систему гајења веома је битан фактор у биљној производњи и постизању високих приноса. Учешће житарица и легуминоза у вишепољној плодосмени посебно има важну улогу у повртарској и било којој другој ратарској производњи.

Приликом сетве у монокултури принос пшенице и кукуруза које су најзаступљеније ратарске културе значајно пада. Сетва сунцокрета и већине повртарских култура на истом месту не би требало да се обавља бар 4-8 година. У сетви у монокултури, младе биљке подвргнуте су дејству токсичних материја биљних остатака исте предкултуре, деловању штетних патогена као и штеточинама које су презимеле на остацима. Знатно се смањује удео корисне микрофлоре важне за разлагање органских остатака чиме је нарушен квалитетан хранидбени режим биљака. Као крајњи ефекат производње у монокултури јесте смањење приноса и до 50-60%. У изузетним ситуацијама у ратарству, немогућности сетве на планираној парцели, (услед неповољних услова за сетву или неких непогода попут поплава и измрзавања на пролеће), неповољни ефекат сетве у монокултури може се надокнадити бољом минералном исхраном и адекватним сортиментом.

 

 

Илустрација: Повртарске културе по систему гајења у многоме се разликују од житарица

Увођењем треће културе – једногодишње легуминозе (грахорице, сточног грашка или црвене детелине), или уљане репице или перка, у систем гајења пшенице и кукуруза, принос се повећава за 80-90%, у односу на монокултуру, а за 30-40% у односу на принос у двопољном систему гајења –смене кукуруза и пшенице, и добија се и квалитетнији род. При том се мења структура корисне микрофлоре у земљишту, боље се искоришћавају примењена хранива, биљка боље подноси стресне услове каква је појава суше. У тропољном систему гајења пшенице у плодосмени са кукурузом и неком легуминозом, земљиште боље чува влагу, побољшава структуру и активност микроорганизама Тропољни систем гајења пружа квалитетније разлагање органских остатака и искоришћавање минералних хранива од стране биљака, побољшавају се резерве азота у земљишту, и омогућује се боља реакција биљака на стресне услове.

Повртарске културе по систему гајења у многоме се разликују од житарица, крмног биља и осталих биљних врста. Повртарске културе су топлољубиве биљке и веома су зависне од воде која им се мора обезбедити у потребним количинама. Тропољни и четворопољни плодоред, у повртарству омогућује боље располагање резервама влаге и елементима минералне исхране биљака. Вишепољни систем производње у повртарству, избегавање производње парадајза и паприке и краставца после дувана и других биљака из ове групе поврћа, врло су значајне мере борбе против корова, вируса и других патогена. У производњи бостана, паприке, парадајза и другог сличног поврћа иста врста неби требало доћи на исто место бар 5-8 година, а у пракси има примера где иста врста не одлази са истог места ни до 10-15 година што је погубно а производњу, која мора бити оптерећена повећаним мерама хемијске заштите, повећаним трошковима и здравственом безбедношћу производа.

Извор: ПССС

Srodni tekstovi