Комбинујући запажања Чарлса Дарвина, експерименте о репродукцијиу и софистицирану молекуларну биологију, научни тим Универзитета Калифорнија је открио зашто млади сунцокрети користе циркадијалне ритмове да прате Сунце по небу. Доказано је, такође, да одрасле биљке сунцокрета не раде исто већ су окренути ка истоку. Начин на који сунцокрети прате Сунце вековима збуњује научнике, а сад је откривено и зашто се то дешава. Како је објаснила проф. Стејси Хармер са Универзитета Калифорније у Дејвису њен научни тим је дошао до фасцинантних података о суноцкету, али и пчелама.
– Сунцокрет је у стању да предвиђа време и правац кретања Сунца како би младе биљке максимално искористиле сунчеву светлост за раст и развој – рекла је она.
У Хармеровој лабораторији, др Хагоп Атамијан је закачио сунцокрете врсте Helianthus annuus како се не би могли да се померају, а саксије других сунцокрета је окретао како би их збунио. Неспособни да прате Сунце, цветови су расли 10 процената спорије и производили су мању површину листа, демонстрирајући вредност максимизирања својих фотона.
Биљке које су се могле да се слободно окрећу имале су другачији циклус раста током лета и јесени, показујући способност прилагођавања дужини дана.
Илустрација: Сунцокрети збуњују и фасцинирају научнике већ вековима
Када су осветљени непокретном собном лампом, сунцокретима је требало неколико дана да престану да окрећу ка истоку када би светло било искључено. Када су се суочили са покретним изворима светлости који су имали циклусе знатно другачије од Сунца током 24 сата, показали су се неспособним да се прилагоде. Ова запажања показују да је кретање сунцокрета вођено циркадијалним ритмовима, а не фотопериодизмом , који је вођен искључиво променама светлости.
Атамијан је снимао биљке и показао да источна страна стабљике брже расте током дана, узрокујући увијање биљке, док се западна страна брже развија ноћу како би вратила биљку у првобитни положај. Сунцокрети који не производе хормон раста гиберелин, који продужава њихове стабљике, нису могли да прате Сунце на овај начин, осим ако им није убризган гиберелин.
Ова запажања су праћена запажањем да су гени повезани са растом снажније изражени на једној страни биљке током дана, а на другој ноћу.
Илустрација: Пчеле чак пет пута више посећују оне сунцокрете који су окренути ка истоку
Када цветови достигну одређену тачку, они напуштају своје младалачко обожавање сунца и окрећу се ка истоку током целог дана, што Хармер и Атамијан сугеришу да је вођено јачом реакцијом на плаво светло ујутру него поподне.
У часопису „Science“ , Атамијан и Хармер су објаснили још један фасцинантан детаљ до кога су дошли током истраживања. Наиме, опрашивачи односно пчеле су напустили саксије са зрелим сунцокретима када су их окренули тако да цветови буду окренути ка западу.
– Пчеле воле топло цвеће. Када траже цвеће ујутру, пчеле желе најтоплије што могу да добију, и природно је да су то они који су окренути ка истоку. Ако је којим случајем сунцокрет окренут ка западу оне га једноставно прескоче – објаснила је Хармер.
Разлика је била толико велика да је примећено да пчеле пет пута више пчела посећују сунцокрете окренуте ка истоку него оне окренуте ка западу, што је направило огромну разлику у шансама за успешно размножавање, пише сајт Iflscience. com
