Србија има веома повољне климатске услове за узгој лековитог биља иако је ово, нажалост, недовољно искоришћен пољопривредни сектор код нас. Статистички показатељи говоре да је узгој зачинског и лековитог биља у великој експанзији широм света. Рачуница је проста – на један уложени евро враћају се три. Осим тога потреба за лековитим биљем расте из годину у годину, па је пласман много лакши и бржи у односу на остале пољопривредне културе.
Цењен као зачин и лек
Босиљак (лат. Ocimum basilicum) је грмаста вишегодишња зељаста биљка позната по свом јаком и пријатном мирису. Порекло води из Индије, а поштовали су га и стари Египћани који су босиљак још пре 4.000 године користили у религијске и лековите сврхе, и оставили први писани траг о овој биљци. У Европу су га у 12 веку донели монаси и врло брзо се раширио по старом континенту. Данас се босиљак као ароматично биље највише гаји широм Медитерана и у Калифорнији. У кулинарству највише га користе Италијани и Французи, добро се слаже уз све врсте меса, као и пасте. У Србији босиљак се углавном користи у храмовима и приликом црквених обреда, па се сматра светом биљком која симболизује благодет Светог духа.
Босиљак је познат и по својим изузетним лековитим својствима, а може се користи као чај, тинктура или ароматично уље. Помаже код прехладе, доприноси здрављу срца, бубрега, очију и зуба, служи као лек против депресије, кашља и главобоље. Има антиупална и антиоксидантна својства, па је одличан и као превенција за многе болести и јачање имунитета. Његови листови богати су витаминима А и Ц, садрже угљене хидрате, а свеж босиљак се може користити као облог код отечених и болних зглобова.
Све ово су само неки од разлога за узгој босиљка који се може гајити на отвореном, али и у заштићеном простору, односно пластеницима. У свету постоји око 60 врста босиљка које се разликују по изгледу, боји цвета, укусу, хемијском саставу и географском пореклу. Као главна компонента су етерска уља на основу који се босиљак може класификовати у четири групе: египатски, европски (има најквалитетнију арому) тропски и Јава. Истраживања су показала да квалитет етарских уља код босиљка може варирати у зависе од светлости, влажности и температуре у којој биљка расте.
Илустрација: Босиљак се сеје крајем марта у топле леје
Како се гајити и колика је зарада?
Стручњаци су педантно израчунали да је улагање на један хектар босиљка око 850 евра, а зарада је 1.100 евра. Босиљак се може узгајати и на мањим површинама, као и у стакленицима и пластеницима где се постиже и по три до четири жетве годишње чиме се зарада додатно увећава.
Приликом узгоја ове биљке треба имати у виду да босиљак воли топло земљиште са довољно влаге, а може се гајити и на песковитом земљишту уз редовно заливање и прихрану. Може се узгајати помоћу расада или директном сетвом семена. Када је у питању расад, семе се сеје крајем марта у топле леје у пластенике и стакленике. Производња расада траје 6-7 недеља и на стално место се може расадити кад прође опасности од касних пролећних мразева, средином маја. Пошто се босиљак приликом раста бокора размак између садница треба да буде 50 сантиметара, односно 20 до 30 сантиметара у реду. Производњом на овакав начин, босиљак почиње да цвета средином јула, а уз заливања у сушном периоду добијамо и другу жетву у септембру.
Босиљак се може садити и директном сетвом семена на отвореном пољу почетком маја. Пре тога потребно је у јесен обавити плитко орање уз обавезно уситњавање површинског слоја. Уколико је потребно уситњавање, односно дрљање може да се понови у пролеће. Фина припрема је на дубини од око пет сантиметара и изводи се два до три дана пре сетве или садње. Током раста биљке потребно је редовно уклањати коров, заливати и прихрањивати је азотним ђубривом и то два пута – пре првог међуредног култивирања, а друго после прве жетве. Окопавање зависи од степена закоровљености и самог земљишта. Прво окопавање је десетак до петнаест дана након расађивања, друго 10-25 дана након првог.
Илустрација: Постоји око 60 врста босиљка које се разликују по изгледу, боји цвета, укусу, хемијском саставу и географском пореклу
Две жетве током сезоне
Босиљак се коси на почетку цветања средином јула када има највећи садржај етарског уља. Друга косидба је крајем септембра, обавезно пре првих јесењих мразева. Коси се на 10-12 цм изнад земље, тако да се не захватају доњи одрвенели делови и то ручно или косилицом. Суши се у танком слоју на промаји у хладу или у сушарама на температури 35-40°Ц. Са једног хектара узгојеног босиљка може се добити између две и три тоне суве хербе. Осушени босиљак је зелене боје, карактеристичног пријатног мириса и горког укуса, а пакује се у јутене вреће и чува на сувом и тамном месту.
Иако производња лековитог биља доноси већи, бржи и лакши профит од других ратарских усева овом граном пољопривреде у Србији се бави прилично мали број људи. Углавном су у питању конвенционални произвођачи, али има и оних који су се преоријентисали на органски угој, зато што су органски производи, па и на овај начин узгајано лековито биље између 30 и 90 посто скупљи у зависности од понуде и потражње.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay
