Европа је већ деценијама суочена са питањем генетски модификованих организама (GMO) – биљака са измењеним генетским кодом ради веће отпорности на штеточине или болести. Постоје две супротстављене технологије: „стара” и „нова” генетичка технологија, а најновији подаци откривају значајне разлике у њиховом испитивању.
Стара генетичка технологија: Трансгенеза подразумева уметање гена из једног организма у други. Током деведесетих година у ЕУ се годишње спроводило преко 250 испитивања. Према извештају Joint Research Center-а, од 1991. до 2023. број испитивања је драстично опао, оставивши тек неколико експеримената годишње.
Графикон раста испитивања NGT биљака у ЕУ, Великој Британији и Швајцарској (2016–2024)
Нова генетичка технологија (NGT): Метода попут CRISPR-Cas омогућава прецизне измене постојећих гена. Од 2016. до 2024. број ослобађања NGT биљака достигао је око 50, укључујући и Велику Британију и Швајцарску, која има сопствене прописе и независне пројекте.
Разлике између ЕУ, Велике Британије и Швајцарске: Док ЕУ задржава строге прописе, Велика Британија је након изласка из ЕУ ублажила регулативе, чиме је омогућила више експеримената уз мању транспарентност. Швајцарска, мада ван ЕУ, спроводи сопствена испитивања, али са акцентом на етичке аспекте и безбедност животне средине.
Будућност под знаком питања: Иако број „старих” испитивања опада, NGT биљке освајају терен. Да ли смо спремни за последице?
