Globalne promene na tržištu odavno su na naše njive počele da donose promene. Nekada je to bila šljiva, zatim malina, potom jabuka, a u poslednjih 5 godina apsolutni investicioni hit je borovnica. Zašto borovnica postoji više razloga. Jedan od važnijih, a za mnoge i presudnih je stabilno visoka cena koja je uslovljena dobrim momentom berbe značajnih površina naše borovnice u junu kada na drugim tržištima dolazi do završetka berbe, kao što je to na primer Turska, Poljska i Nemačka čija berba kreće mesec dana nakon berbe kod nas.Koliko je ovo interesantan biznis govori i činjenica da sve više mladih ljudi ulaže u borovnicu, a naročito prednjače oni koji su zaradili novac u IT sektoru i žele da svoju budućnost grade u proizvodnji hrane daleko od urbanih delova zemlje gde znaju da njihova porodica može da uživa u prirodi. Interesantan je ovo biznis i za ulagače iz inostranstva pa su tu firme iz Holandije, Poljske, Nemačke, SAD i drugih.
Kako sada stvari stoje godišnje Srbija beleži rast izvoza za dva miliona evra. Statističari i Uprava carina zabeležili su izvoz vredan 2,5 miliona evra 2012. godine kada smo izvezli 889 tona da bi taj izvoz narastao u 2019. godini na 7,2 miliona evra odnosno 2530 tona sveže i smrznute borovnice. Što se prosečne cene tiče na domaćem tržištu ona je bila između 450 i 1000 dinara od godine do godine i mesta prodaje. Naravno, na Kvantašu je uvek niža nego na zelenim pijacama.
Borovnica za sada ima manji ali ni malo zanemarljiv udeo u ukupnom izvozu voća. Sa 0,87% u 2012. godini već u 2019. godini došla je na 1,32% sa trendom daljeg rasta.
U 2019. godini najviše smo izvozili borovnice u Francusku, zatim Holandiju, Belgiju, Nemačku i Austriju. Što se tiče proizvodnje najviše prinosa borovnice imamo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Dok nešto manje imamo u Vojodini. Ukupna površina 2019. godine bila je 2325 hektara dok u 2020. već imamo imamo 115 hektara novih zasada tako da sada u Srbiji ima 2440 hektara sa daljom tendencijom rasta. Najviše zasada formira se u Šumadiji.
Izvor: Agrobiznis magazin