У Београду одржан велики скуп о производњи бобичастог воћа

Аутор: Gdjakovic
407 посета

Производња бобичастог воћа које се у Србији гаји на 36.000 хектара има узлазни тренд а очекујемо да размена искустава и знања на другом „Бери бизнис форуму“ томе додатно допринесе, поручила је данас помоћница министра пољопривреде Ведрана Илић. Отварајући једнодневни регионални форум она је изјавила: “Мислим да је овај форум одлична прилика да се сваке године сусретну водећи актери из ове области великог броја земаља, што свакако доприноси развоју не само економске сарадње већ и унапређењу технологија производње и прераде јагодастог воћа. Србија је позната по јагодастом воћу. Смрзнута малина је водећи извозни производ српске прехрамбене индустрије, а на све већим површинама гаји се јагодасто воће попут боровница, јагода или купина.  Јагодасто воће у 2021. години се гајило на површини од укупно 36.000 ха. Малина је била прва на 21.000 ха, јагода на 7.000 ха, купина је имала површину од 5.000 ха и боровница 2.500 ха”.

Амбасадор Холандије Јост Реинтјес оценио је да је за ту земљу сарадња у пољопривреди, не само у сектору бобичастог воћа, веома значајна. Он је истакао да су на бизнис форуму присутне неке од врхунских компанија из Холандије. Оценио је да комбиновање технике и стручних знања воде сјајној сарадњи две државе у овом сегменту пољопривреде. Амбасадор је истакао да се у оквиру јавно приватне иницијативе ујединило 12 компанија из Холандије са одгајивачима бобичастог воћа у Србији како би производња била још исплативија и одрживија. Он је навео да су људи из холандских компанијa ове недеље посећивали воћаре и фирме у Србији, те да ће размена искустава бити настављена следеће недеље у Холандији.

Развој ове сарадње он види као прилику да се додатно оснажи сарадња Србије и Холандије. Саша Ристовски из УСАИД-а оценио је да је Бери бизнис форум прилика за додатно умрежавање у региону, на чему, као и подржавање евро интеграција, та организација ради кроз реализацију пројекта од 2019. године. Од форума он осим размене информација и искустава очекује успостављање нових контаката произвођача, трговаца и извозника. Ристовски, уз резултате које скуп доноси, очекује да форум постане традиционални годишњи регионални догађај у овом сектору воћарства.

Исидора Шмигић из НАЛЕД-а говорила је на панелу о радној снази. Она је овом приликом истакла пројекат запошљавања радне снаге који  је покренула ова организација. “Дакле, новина уведена са овим системом јесте да се  више не потписује уговор и да се смањи администрација која је према проценама трајала око 5 сати.  Сада цела пријава траје свега неколико минута, све је у потпуности електронски, нема никакве папирологије. И оно што је кључно, јесте да се радницима гарантују право  на пензијско и здравствено осигурање у случају повреде на раду. А са друге стране они не губе права на социјална давања у случају да их примају. Такође, фиксни је износ пореза и доприноса, које плаћају послодавци за једног радника по дану. Према резултатима које имамо, за ове три и по године, пријављено преко 72.000 радника. Само ове године тај број већ премашује 30.000 радника. Оно што је интересантно је и  то колико послодаваца користи овај систем. Сада је то преко 600 послодаваца, с тим да да треба имати у виду да овај систем користе и правна и физичка лица.

Производња воћа у 2021. години износила је 1.436.122 тоне, што је за око 11,3 % мање у односу на претходну годину. Све је већи број нових, интензивних засада са савременом технологијом гајења и већом густином садње.

На скупу је учествовало неколико искусних стручњака и произвођача из Холандије који су указали на то да Србија треба да учини промену у производњи боровница у смислу да и иновира сортимент а не само да користи сорту Дјуке која је у 99% случајева заступљена у нашим засадима. Они су овом приликом  указали на значај анализе воде која се користи за наводњавање и прихрану биљака јер од ње у великој мери зависи принос боровница.

Други београдски Бери бизнис форум организoвao Агробелграде уз подршку Министарства пољопривреде, Холандије, УСАИД-а и Београдског сајма, а на скупу је учествовало више од 250 произвођача и стручњака.

Код производње малине у 2022. години очекује се повећање производње, у односу на прошлу годинуИзвоз воћа из РС (јануар – август 2022)

Извоз воћа 2022. године
Воћна врста Количина

(t)

Вредност

(000.000 €)

Малина 44.331 229,8
Јабука 103.268 73,9
Шљива 38.665 54,1

Извор: Управа царина

Табела 3. – Извоз воћа из РС (јануар – август 2021)

Извоз  воћа 2021. године
Воћна врста Количина

(t)

Вредност

(000.000 €)

Малина 66.445 202,7
Јабука 117.145 78.,9
Шљива 38.815 42,9

Извор: Управа царина

 

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар