У Белгији и Холандији лакше дишу – на Балкану, напротив, забележене озбиљне штете

Аутор: Gdjakovic
59 посета

Ниске температуре попуштају на западу Европе, али прете раном коштичавом воћу у Србији и ширем региону

Од недеље до уторка, произвођачи воћа у Фландрији и Холандији нису склапали очи. Иако температуре нису биле екстремне, биле су довољно ниске да се аларми у воћњацима укључе већ у првим сатима дана. „Ништа спектакуларно, али довољно да нас држи на опрезу“, каже Тони Дерваел из компаније Bel’Export. „Палили смо ватрене лонце и користили ветрењаче – добили смо тако неколико драгоцених степени.“

Као и сваке године, с првим најавама пролећних мразева појављују се и фотографије ватрених лонаца. „Сваке године имамо неколико ноћи када температура падне испод нуле“, каже Гунтер Рес из воћњака Appelen Roes за белгијску телевизију VRT. „Овог пута био је то благ мраз, али опрез је увек неопходан. Ако падне на -3 или -4 степена, онда сви морају да буду на ногама. Све се може променити за сат времена. Зато пратимо све доступне временске прогнозе, а имамо и аларме у воћњаку.“ У његовом имању у граду Ауд-Турнхаут трешње су управо у цвету. „Старија стабла смо прекрили заштитном фолијом – даје нам пар степени више, а штити и од кише и птица. Млађа стабла још нису прекривена, али смо поставили ватрене лонце међу њима.“ И исплатило се – штете практично нема.

Уз ветрењаче које користи и породица Дерваел, произвођачи јабука и крушака често примењују наводњавање. Тако је било и у имању Bijl’s Fruit, где је Вим Бајл рекао: „Наводњавали смо од недеље на понедељак када је температура пала на -1,6°C.“ У истраживачком центру за воће у Рандвијку, јабуке су тих ноћи чуване новом техником маглињака, која троши 30% мање воде од класичног прскања, преноси дневни лист AD. Микроспреј прави фини ледени омотач око цвета и тако га штити. Иако ова метода још није комерцијално прихватљива због цене, обећава као решење за будућност – посебно у регионима где је вода све драгоценији ресурс. У огледном воћњаку, цветови су преживели без оштећења.

У Белгији и Холандији мраз је, чини се, заобишао плодове

„Те ноћи смо били на опрезу, али већ од јуче мраза више нема“, каже Тони Дерваел. „Сада нас очекује нагли пораст температура на 20 до 25°C, што значи да ће се развој јабука и крушака убрзати. Сезона, која је у почетку деловала као да ће каснити, могла би ипак бити сасвим нормална. За крушке се каже да треба да остану на дрвету 130 дана од цветања – то нас доводи до почетка септембра. Прошле године брали смо већ средином августа, што је било прерано.“

Задовољство влада и када је реч о текућој сезони. „Сезона крушака се завршава веома добро. Цене су у порасту последњих месеци, и не очекујемо проблеме са преосталим количинама. Исто важи и за јабуке, где цена расте како се приближава крај сезоне. Потражња је јака и све иде ка позитивном закључку.“ Дерваел чак изражава оптимизам и за предстојећу жетву: „Стабла су у одличном стању, пупољци су снажни. Ако нас мраз заобиђе, очекујем сјајан род – можда чак и изазов да све то спакујемо. Али, до краја априла мраз увек може да се врати, па зато говоримо условно.“

Балкан под ударом: Србија и регион већ бележе штете

За разлику од Западне Европе, Балканско полуострво већ се суочава с озбиљним последицама пролећних мразева, посебно у производњи кајсија, трешања и шљива.

Србија:

У појединим деловима Војводине, Шумадије и Тимочке крајине, температуре су почетком априла падале и до -4°C. Највише је страдало рано коштичаво воће – пре свега кајсије и трешње у пуној фази цветања. Према првим проценама стручњака, штете се на појединим локалитетима крећу од 30 до 99%, а коначне анализе очекују се у наредним недељама.

Косово и Метохија:

У многим селима јужно од Ибра, ране сорте воћа као што су кајсије и брескве већ су претрпеле штету. По речима произвођача из околине Ораховца и Призрена, цветови су потпуно измрзли у нижим деловима метохијских равница. Пошто се ради о сортама које прве улазе у фазу цветања, опасност од новог мраза до краја априла и даље постоји. Локални агрономи саветују хитне мере заштите на преосталим површинама.

Северна Македонија и Босна и Херцеговина:

У Македонији, посебно у Тиквешу, процењује се да је већ сада изгубљено и до 60% раног рода кајсија. У централној Босни воћари се организују да пале ватрене лонце, али без званичних процена штете у овом тренутку.

Црна Гора и остале суседне земље:

У приобалним деловима Црне Горе ситуација је стабилна, али су планински предели под ризиком. У Хрватској, нарочито у Славонији, локални мразеви су угрозили ране сорте трешања и шљива.

Srodni tekstovi