Стање у усевима након мраза и где су опасности за воће и поврће

Аутор: Gdjakovic
253 посета

Велику главобољу почетком пролећа пољопривредницима зна да зада мраз. Због тога су многи страховали како ће снег и ниске температуре у априлу утицати на њихову производњу. Према речима стручњака, време које смо имали протекла два дана није условило озбиљнија оштећења на воћу, поврћу и ратарским културама.

У фабрици на отвореном ризик од губитка приноса је присутан читаве године. Ипак, највећа стрепња воћара у пролеће је појава ниских температура, због којид долази до измрзавања воћака и цветова.

„Од 2012. године, када смо имали температруе од -29, -30 степени показује се да заправо највеће штете у воћњацима настају од позних пролећних мразева. Ове године је у јануару и фебруару било доста топло за то доба године и пупољци су почели јаче да се развијају“, каже Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Ниске температуре, објашњава, обично долазе у трећој декади марта и првој декади априла, што се догодило и сада.

„Имали смо мраз у ноћи између 28. и 29. марта и тада се десило нешто што се није дешавало у последњих 30-ак година. Обично су воћне врсте које имају осетљивије пупољке као што су бресква, кајсија, трешња измрзавале у равници. Ове године се десило обрнуто, да су у равници остале и брескве и кајсије, евентуално негде у околини Београда где су воћњаци у депресији. Али смо имали потез Фрушке горе који се водио као отпоран, око Мале Ремете, Јарка, Ирига где су на надморској висини од 250-300 метара имали значајно измрзавање кајсије. По нашој анализи и преко 95 посто“, наводи наш саговорник.

„Овде је дошло до измрзавања мађарске сорте трешње, али је облачинска вишња остала. Објашњење за то је да ово није био радиациони, већ агресивни мраз. Тамо где је ветар нанео ниске температуре дошло је до оштећења. Имали смо оштећење делимочно у околини Чачка. Ту је измрзавање било око 45-50 посто. Са овим мразем који је био у среду и четвртак ујутру смо добро прошли, јер се температуре нису значајно спустиле да би могле да угрозе осетљиве воћне врсте“, истиче Кесеровић.

Негативне последице тренутних ниских темпратура могле би да буду слабо опрашивање и оплодња.

„Нема лета пчела, а произвођачи немају навику да уносе бумбаре у плантаже. Бумбари лете на нижим температурама. Али, с обзиром да је протеклог викенда било лепо време можда је то било довољно да заврши опрашивање и оплодња. Понекад је за овај процес потребно само неколико сати“, објашњава наш саговорник.

У појединим воћњацима је, каже, било делимичног измрзавања јабуке, али се то неће одразити много на укупан принос.

„Оно што је моја процена је да ће и поред штета које су претрпели одређене воћне врсте, ако у наредном периоду, а не видим да може да дође до појаве веома ниских температура у периоду прецветавања, ово бити једна од роднијих година у Србији после 2013. и 2018“, каже Кесеровић.

У наредном периоду воћари треба да обрате пажњу на евентуалну појаву бактериоза, које су последица стрестних ситуација, а нагле промете температуре то јесу.

Ниске температуре и снег нису нанели значајније штете у производњи поврћа на отвореном пољу.

„На отвореном се углавном налазе повртарске врсте које имају мале биолошке захтеве за услове успевања и јако добро подносе ниске температуре као што су црни лук из арпаџика, бели лук из ченова, спанаћ… Још нису никле посејане коренасте повртарске врсте“, каже Жарко Илин, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Штете, додаје, могу настати у наредних неколико дана, уколико дође до нових мразева.

„Од 30 година, што је референтни период Светске метеоролошке организације, 18 година је са мразом у првој декади априла. Ове године се температуре крећу од -1 до -9 степени. Те температуре могу нанети штету у производњи расада у разиличитим облицима и типовима затићених простора, поготово у објектима без додатног загревања. У објектима са додатним загревањем ће се трошити знатно већа количина енергије и то ће свакако повећати трошкове производње расада, а што ће утицати и на коначну цену готовог производа који ће бити пласиран на тржишту“, објашњава наш саговорник.

Региони испод 200 метара надморске висине су критичнији за појаву ниских температура и мразева у овом периоду.

„То су места где је, пре свега, у производњи расада неопходно обезбедити додатну заштиту непосредним покривањем биљака текстилом у објектима без додатног загревања или повећањем загревања у објектима где оно постоји. Да не би дошло до оштећења малих, нежних биљчица у фази котиледоних листића за производњу на отвореном или већ припремљеног расада парадајза, паприке, лубенице, краставца, диње за производњу у заштићеном простору који је сада у фази 5, 6 добро развијених листова и корена и чврстог стабла. Код таквог расада температуре у објекту не би смеле да падну испод 12 стапени“, каже Илин.

Ово су прве прогнозе за цене раног воћа

Код објеката тунелског типа код којих није добро урађена статика може доћи до урушавања услед тежине снега.

„Ипак, треба знати да те количине снега морају бити знатно изнад 50 центиметара. Ове године, по мојим информацијама, се на сву срећу то није десило. Урушавање објеката наноси велику штету произвођачима. Само у цени то је до 15 до 25 евра по метру квадратном само за носећу конструкцију и фолију. Када се то јави потребно је додатно загревање унутра како би се снег топио и склизнуо са пластичне фолије, скидање снега са пластичне фолије, а понекад је потребно и сећи фолију и то је трошак од 1 евра по метру квадратном, што није мало“, објашњава наш саговорник.

„Снег је обично просечне масе по кубном центиметру од 1,5 до 2 грама. Овај је био знатно веће масе, јер је био изузетно влажан и тежак, па је у једном кубном центиметрју било и преко 2,5 грама. Постојао је ризик да дође до рушења ниског заштићеног простора, али, понављам, по мојим сазнањима то се на сву срећу није догодило“, каже Илин.

Јесење ратарске културе стичу особину отпорности на ниске температуре током припреме за зиму.

„То што важи током зимског периода је једна прича у односу на овај период сада. Пшеница има ту отпорност када је добро припремљена и када је чвор бокорења испод површине земљишта. Сада имамо мало другачију ситуацију, али која није потпуно необична. Можда снег није толико често падао у априлу, али смо мраз имали“, каже Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

„Пшеница је тренутно најчешће у фази првог коленца, почело је влатање. Сада полако она износи генеративне органе изнад површине земљишта. Генерално биљке у том периоду нису отпорне на ниске температуре, али ту мислим на температуре које су у већем минусу него што смо их имали протеклих дана, а које су се кретале око -2, -1 или 0 степени. То не би требало да направи никакав проблем пшеници која се осредње припремила током зимског периода. Уколико и дође до оштећења то би могло да буде на лисној маси“, додаје наша саговорница.

У деловима где је снег пао у можда мало већој количини на први поглед се може видети полегање биљака.

„Јављали су се људи са терена где су усеви високи и визулено се види полегање, али се надамо се да је то само приврмено, да је дошло до полегања лисне масе и да ће пшеница наставити свој интензитет пораста. У нардном периоду пшеници су потребне температуре од око 15 степени“, каже Рајачић.

Чувајте јабуке од цветоједа, нарочито у дворишту и башти!

На ниске температуре мање су отпорни јечам и уљана репица.

„Тренутно не можемо да проценимо да ли ће на овим усевима бити штете. Морамо да сачекамо да видимо како су одреаговали на мраз и снег“, додаје наша саговорница.

У наредном периоду произвођачи би требало да обилазе своје парцеле и прате развој усева. Такође, битно је и да се преко Прогнозно извештајне службе информишу о потреби предузимање евентуалних мера заштите.

У Средњем Банату сетва шећерне репе је у току. Хладан период успорава клијање и ницање, али озбиљних проблема нема, будући да биљке још нису понике.

Извор: РТС, Зорица Синадиновић

https://rts.rs/vesti/ekonomija/5166671/sneg-i-mraz-u-prethodnom-periodu-nisu-drasticno-ostetili-voce-povrce-i-ratarske-kulture.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар