Ситуацију са малином су закомпликовали самозвани стручњаци

Аутор: Gdjakovic
236 посета
ЧАЧАК: Након 2021. године која је за српску малину била рекордна, започео је тренд пада извоза црвеног злата. Он је забележен и у тонажи, али и у девизној вредности током 2022. и 2023. године. Пема подацима Републичког завода за статистику са вредношћу од око 280 милона еура, извоз 2023. године био је за трећину мањи него 2021. године. У истом периоду пао је и увоз тог воћа у Србију, у ком предњачи малина произведена у Босни и Херцеговини.

Стручањак за воћарство, др Александар Лепосавић, истиче да је више разлога за овакво стање кад је у питању српска малина.

– Са једне стране ту су нереални захтеви производача, а са друге незнање и непознавање стања тржишта од стране откупљивача и извозника. Велики проблем је и иступање појединих, а врло често и самозваних представника једне или друге стране, произвођача или извозника. Они су у великој мери допринели свеукупној конфузији и знатно утицали на позицију Србије као светског лидера у производњи најквалитетније малине на свету, истакао је Лепосавић.

Велике штете због оваквог стања трпе и произвиђачи, а многима од њих малинарство је и водећи извор прихода. Незадовољни откупном ценом коју им нуде хладањачари, воћари неретко се одлучују и на протесте током сезоне бербе.

– Све ово веома дестимулисуће делује на малинаре због чињенице да су произвођачи у великој мери незадовољни прошлогодишњом сезоном, а има и оних који нису наплатили своју робу још од 2022. године, истиче Лепосавић.

Откупна цена малине прошле године била је прилично ниска, тако да се већ поставља питање какво ћемо стање имати ове године.

Осим за свежом, опала је потражња и за српском замрзнутом малином. Пад тражње за замрзнутом малином је све више неуједначен и креће се од 10 процената у Француској, до чак 40 одсто у Немачкој, што су два највећа тржишта за замрзнуту српску малину.

„Корона бум“ током којег нико није питао за цену малине и другог српског биолошки вредног воћа, заменио је период такозваног стезања каиша. Бригу о имунитету заменила је брига због финансијске кризе која је уследила, па су са списка за куповину углавном отпале луксузне ставке попут првокласног увозног воћа и поврћа.

„Можда и није српска малина постала прескупа колико је украјинска малина постала јако, јако јефтина, а са њом у једном периоду и пољска малина. Има је у изобиљу и наравно људи купују тамо, где су цене најниже“, истиче Александар Павловић из УСАИД-а у изјави за РТС.

Русија драстично смањила увоз српског воћа

Због кризе или упркос њој, Русија је постала самодовољна у производњи јабука. Драстично су смањили и увоз бресака, кајсија и трешања из Србије.

Ипак, нема разлога за одустајање од производње, кажу упућени. Богати купци нису далеко и могу, поготово за бобичасто воће, да истрпе чак и трошкове авио-превоза.

„Ми смо на граници највећег тржишта на свету, Европске уније, која троши и конзумира чак и у доба кризе“, истиче Павловић. С друге стране, додаје, близу нам је и тржиште Блиског истока где извозимо све више јабука, али не у толиким количинама које би надоместиле пад извоза у Русију.

Ипак, истиче Павловић, те количине постају све веће. Он сматра да је кључ у томе да научимо више о тим тржиштима, да их упознамо.

„Европско тржиште је врло заинтересовано за наше јагодасто воће, посебно за боровнице. Поента је да произведемо производ прве класе и самим тим количина није спорна“, истиче Ана Бошњак из „Агробел система“.

Извор: РИНА, Дневник, РТС

Srodni tekstovi

1 коментар

Dragan 29. јануар 2024. - 16:07

NE RAZUMEM STA JE „PESNIK“ HTEO DA KAZE SA OVOM PRICOM….GAJITE I RADITE MALINU ISPOD SVAKE EKONOMSKE RACUNICE I BEZ IMALO DOBITI ..JER ZABOGA DOCI CE BOLJA VREMENA…

Одговори

Оставите коментар