Могуће је обарање извозног рекорда од два милиона евра оствареног пре осам година, јер због дефицита на светском тржишту српска сува шлљива сада има рекордну цену од скоро три евра за килограм.Прошлогодишњи род националне воћке, због труљења плодова, био је мањи за трећину због чега је и за 40 одсто мање произведено њеног најважнијег деривата – суве шљиве. С друге стране, слично као и са малином, година је подбацила и код највећих конкурената Србије у производњи суве шљиве, па овај цењени производ на светском тржишту сада има рекордну цену.
- Са родом су подбациле САД, Чиле и Аргентина и самим тим појавила се многоструко већа потражња на светском тржишту. Из Србије је већ остварен извоз 90 одсто прошле године осушених шљива, још 10 одсто има на залихама код нас, али сам убеђен сам све бити продато због заиста велике потражње. Цена суве шљиве, због свега тога, расте из дана у дан. Почетком године је шљива без коштице имала цену од два евра за килограм, а сада је то цена производа са коштицом. Сува шљива без коштице сада кошта 2,7, а ако се настави оваква тенденција на тржишту извесно ће достићи и три евра килограм – прича за „Блиц“ Добривоје Јовановић, власник фирме „Јовановић воће“, једног од највећих домаћих произвођача, прерађивача и извозника суве шљиве.Како каже, тренутно највећи купци суве шљиве су Турска, Русија, Босна и Херцеговина и земље ЕУ, али се овај важан стратешки производ појављује и на тржиштима где до сада није био заступљен. Тако је пре пар дана, додаје Јовановић, „један њихов контигент отишао за Дубаи, а упите о могућем увозу шаљу и купци из Бразила“.
Олга Митровић из Института за воћарство у Чачку истиче да већој тражњи за сувом шљивом свакако доприноси тренд поклањања веће пажње здравој исхрани, поготово током пандемије корона вируса. Србија, по њеним речима, последњих година није имала већи обим извоза сем на традиционална тржишта попут Русије и земаља окружења, а да би задржала тренутну позицију неопходно је неколико предуслова.
Сува шљива тражи најквалитетнији плод
- Квалитет је пресудан, а он је због квалитета саме сировине, односно свеже шљиве, био упитан последњих година. Не треба заборавити конкуренцију на светском тржишту, као што је Чиле, и наравно не треба се „ослањати“ на то да ће сваке године код других држава произвођача род бити мањи. Неизвесност да ли ће тржишта због пандемије уопште бити утицала је на то да се у Србији осуши мање шљиве него уобичајено, али велики проблем је и то што код нас највећи део рода заврши у ракији која се лакше прода на домаћем тржишту, а сува шљива тражи најквалитетнији плод – објашњава наша саговорница.Највише суве шљиве у Србији се произведе на подручју Блаца и Осечине, а у сушаре највише оде сорте „стенлеј“, потом „пожегаче“ и „чачанских“ сорти. Од око 7.000 тона годишње, половину осуше воћари са подручја Осечине. Србија од извоза овог статешког производа може да приходује више од два милиона евра, што је извозни рекорд забележен 2013. године.
Априлски мразеви нису причинили већу штету - Мислим да априлски мразеви нису причинили већу штету, а ако не буде даљег измрзавања могли би да ове године очекујемо бољи годишњи род. Пошто се тренд дефицита ове робе наставља, ако домаћи произвођачи одлуче да шљиву суше и предају, могли би да очекујемо и даље добру извозну цену – сматра Добривоје Јовановић.
- Извор:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tri-evra-za-kilogram-srpska-suva-sljiva-dostigla-je-rekordnu-izvoznu-cenu-i-tu-nije/ljflx2p
