У свету се ова племенита воћка гаји на око 2,5 милиона хектара и сваке године бележи се благи раст засађених површина. Годишње се произведе око 10 милиона тона шљиве у свету, од тога у Србији, у просеку, мало више од пола милиона тона. Србија је трећа земља на свету по производњи шљиве, одмах иза НР Кине и Румуније.
Порекло шљиве је област Каспијског језера и Кавказа, одакле је пренета у Сирију, Месопотамију и на Крит. Данас је познато преко 2.500 сорти шљиве, а главна производња се одвијала у Европи, Азији и Сјеверној Америци. У Србији шљива је некако заштитни знак. Некада су то биле наше аутохотне сорте, али данас угловном они који се баве производњом ове воћне кутлуре саде претежно комерцијалне као што је сорта стенлеј која је отпорнија на вирус шарке. Производња шљиве данас се заснива на научним принципима и савременој агротехници и помотехници. Подижу се велики плантажни засади. Стварају се и уводе у производњу нове сорте са све већим привредно-биолошким потенцијалом. Ова чињеница обавезује произвођаче на стицање већег стручног образовања, чему треба да послужи и ова публикација. Од плодова шљиве праве се многи производи, али су свакако најпознатији сува шљива и ракија шљивовица. Коштичаво воће поготову шљива је врло рентабилно, отуда је његово гајење веома значајно особито за индивидуалне пољопривредне произвођаче.
Такође, шљива се гаји у неколико места у Србији где даје и добре резултате, каже проф. др Иван Глишић са Агрономског факултета у Чачку.
,, Већ годинама и деценијама слободно можемо рећи воћна врста која је у самом врху светске производње. Та производња шљиве у нашој земљи одређеној мери испољава одређене варијације, али нас свртстава у сам врх светске производње. Ако изузмемо Кину уз САД и Румунију чврсто држимо те високе позиције и ту опстајемо. У Србији се шљива гаји на око 74000 хектара, са просечном производњом од 550.000 тона. Србија је трећа у свету по производњи шљиве, а по извозу суве шљиве пети смо у свету. Шљива се у Србији гаји од давнина, али је свој “процват” доживела у 19. веку, када је филоксера напала винову лозу. Наиме, до појаве ове болести, узгајање грожђа и производња вина имали су приоритет. Како се број засађене винове лозе смањивао, повећавао се број парцела под засадом шљиве. Процењује се да у Србији има 42 милиона стабала шљиве. Наравно таква производња носи са собом и неке новитете и промене али и проблеме, који су негде условљени временским приликама негде људским фактором, односно нашим грешкама.“
Да ли сте знали да се кућа гради на месту где расте ово воће?
Позитивни трендови извоза свеже и замрзнуте шљиве могу да буду подстицај усмеравању веће пажње на квалитет плодова. Квалитет зависи од неге и комплетне агротехнике у засадима, али и специфичних знања која су потребна за сваку сорту. У структури сортимента шљиве у Србији 20 одсто чине аутохтоне ракијске сорте . Последњих 20 година нови засади се подижу са сортом Стенлеј пре свега због њене толерантности на вирус шарке. Сорта Чачанска лепотица је довела до промене у приступу производњи шљиве у Србији, јер она дозрева крајем јула и постиже добру цену али, исто тако, ракија од ове шљиве је одлична што значајно смањује ризик производње. Ипак прошла година ацини се и ова имају у страту две пратеће сметње.
,, У претходној години производњу шљиве су пратили сви они проблем који су пратили и остале воћне врсте. Бојим се да ће сценарио бити сличан и у овој години што је последица тога да су се климатске прилике прилично промениле. Имамо ситацију да су лета све топлија и то друга половина лета тако да су сотре шљиве које су плодоносиве у августу, чачанска родна, стенлеј, неке касније сотре, тамо где нисмо имали наводњавање оне су трпеле значајне штете. Са друге стране услед тих високих температуре чак и тамо где смо имали наводњавање опет шљива трпи одређенне штете. Опет имамо и касни мраз или снег у априлу, што може да такође знатно умањи род измрзавањем цвета или зачетих плодова. Тај микроклимат изузетно штети и имамо и мањи род и слабији квалитет јер не може се ни на дугорочнијим температурама преко 30 степени ни наводњавањем учинити немогуће. Наиме на тој температуре фотосинтеза је успорена, а на преко 35 степени фотосинтеза потпуно стаје. За време сушних летњих месеци, настаје општи застој биљке, а плодови остају ситни, превремено дозревају и масовно отпадају пред бербу и слабог су квалитета.Стога шљиву треба гајити на нешто вишој надморској висини и тамо где је шљиви и место. У зависности од тих померања треба и бирати сортимент који у зависности од надморске висине пре или касније дозрева. Производњу прате и све скупљи импути резидба, ђубрење, заштита, берба, радници. Све то кошта, а цена шљиве никада није на неком високом и задовољавајућем нивоу па за последицу имамо и све мања улагања у шљивике, што је признаћемо разумљиво ако нема инереса у добити“.
Извози се највише сорта „стенлеј“.Осим скупог транспорта до иностраних маркета на путу шљиве стоји и чињеница да се последњих година траже крупнији плодови, што је тешко постићи у сушним годинама. Научници, истовремено, раде на новим сортама „чачанска нада“ са Института за воћарство,је све траженија, а од страних „гросе фелиција“. Ипак, морамо рећи да се старе сорте задржавају и све више враћају“, истиче Глишић.
,, Враћају се и те старе аутотхоне сорте и то је једна добра ствар и у великој мери се враћају и шире те аутотхоне сорте. Свакако треба враћати и те старе ракијске сорте, црвену ранку,метлача, дргачевку, дреновку како се где називају, зато што је се потврдило да бољих сорти од њих нема када говоримо о производњи ракије. Као такве оне се враћају на велика врата.,,
Ипак по оцени овог стручњака треба бити опрезан, јер имамо навику да стихијски заснивамо засаде. Ова констатација се нарочито односи на ракијске сорте које су намење искључиво за прераду а како ствари стоје ракије већ имамо превисе, али ће бити кроз нови правилник редуковани мале произвоње и лампеци.
,, Е сад треба и ту бити обазрив јер те сорте немају алтернативну упоребну вредност, односно шта ћемо са њима ако их не прерадимо у ракију. Видимо да се енормно шире, а ми смо на жалост као народ склони стихијама и сада садимо углавном те стре сорте. Тако да свима који улазе у нове засаде нека прво све ставе на папир и опредељење шта желе са воћем у свом засаду. Никако не треба да запоставимо стабилне сорте попут родне, чачанске лепотице и оних које су већ нашле своје место на тржишту. Мој фаворит је свакако чачанска лепотица!,,
Упркос суши и све чешће редукованој заштити због уштеде, шљивици су прошле године солидно окитили, али 40 динара за прву класу шљиве тешко да покрива и трошкове репроматеријала. На рачун иде и дневница за бераче, у просеку, 3.500 динара. Пут до европског тржишта је, уз испуњавање „Глобал гап стандарда“, једноставнији него до руског купца услед украјинске кризе, али купци имају и нове желе да рецимо шљиву пакујемо у малим картонским паковањима уместо гајби.
,, Знате шта, тржиште је неумољиво. Наравно да се мењају трендови у погледу паковања, сортимента, квалитета. Они који успеју да испрате све захтеве имају шансу да опстану дуже. Опет Србија има да не заборавимо и прараду. Да ли чемо је пласирати сушеном, кандираном или куваном облику кроз пекмез, или намаз зависи од наших амбиција и извозних потенцијала“ закључује професор .
Последњих година издвојила су се подручја на којима се шљива интензивније гаји у централној Србији. То су општине Блаце, Топола, Чачак и регион Жупе на теренима испод 400 метара надморске висине, затим Алексинац, Шабац, Прокупље, Ваљево, Осечина где се шљива гаји углавном за пласман у свежем стању. Подигнут је велики број малих воћњака у форми вретена и то за све сорте јер су произвођачи увидели предности овог узгојног облика и добијају стабилнији род и бољи квалитет плода. Код увођења вретенастих форми сада велику пометњу прави погрешна резидба која је у овом случају специфична и ако се не примени, добијају се ситни плодови и долази до алтернативног рађања.
Шљива најбоље успева на дубоком пропустљивом, растреситом, плодном земљишту, снабдевено органским материјама, које може да прими и задржи довољне количине влаге у току сушног периода вегетације. Тешке смонице, подзоли и кречна земљишта не одговарају за гајење шљиве. Најбоље успева на гајњачи, дубоком алувијуму и благо оподзољеној гајњачи. На кречном земљишту често се јавља недостатак гвожђа и магнезијума, што доводи до појаве хлорозе. У нашим условима, шљива се највише гаји на подзолу, који се скоро не може избећи при заснивању засада, јер је то најраширенији тип земљишта у нашим шљиварским реонима.
Да би у таквим реонима гајење шљиве било рентабилно, неопходно је мелиоративним мерама поправити особине овог земљишта, јер земљиште мора бити богато храњивим материјама. Топлота одређује интензитет фотосинтезе и других физиолошких процеса, зато највећем броју сорти шљива одговара умерено континентална клима са средњом годишњом температуром од 9 – 11°С, и средњом температуром летњих месеци од 17 до 20°С. У таквим условима нормално се одвијају фозиолошки процеси и пораст, формирају се цветни пупољци и род и на време завршава вегетација. Оштра колебања температуре у марту и априлу неповољно утичу на родност шљиве. Зато подручја у којима су чести продори топлих таласа у јануару и фебруару што изазива раније кретање вегетације, нису погодна за шљиву.Високе температуре у току цветања делују неповољно на оплођење, јер исушују жиг тучка и отежавају клијање полена. За гајење шљиве врло су значајне укупне годишње количине падавина, а исто тако и њихова распоређеност у току године. За нормалан раст, развиће и плодоношење шљиве неопходно је да је земљиште довољно влажно у току целог вегетационог периода.
Технологија производње јагоде на отвореном пољу и у пластеницима
