Пратите да ли у малињаку имате ову штеточину

Аутор: Gdjakovic
369 посета

Mеђу штетним инсектима присутним у засадима малине широм Европе, све већи значај добијају штеточине из фамилије Cecidomyiidae). Фамилија Cecidomyiidae, позната под називом мушице галице.
У Европи, од почетка 21. века, економски најзначајнију штеточину малине представља малинина мушица изданка (Resseliella theobaldi). Ова штеточина се сматрала економски мање значајном све до 1946. године, када је узроковала прву озбиљнију појаву сушења изданака малине на подручју југоисточне Енглеске. Представници ове врсте су слаби летачи. До интензивнијег ширења ареала распрострањености дошло је транспортом садног материјала заједно са честицама земље у којој ларве презимљавају . Прве информације везане за појаву штеточине на простору бивше Југославије јављају се шездесетих година 20. века док се први писани документи о присуству штеточине на подручју Србије региструју десетак година касније. Економски значајније штете на територији Србије први пут су откривене 2002. године.

Ларве малинине мушице изданка причињавају директне и индиректне штете како на једнородним, тако и на ремонтантним сортама малине. Женке полаже јаја на изданке малине, али и на другим биљним врстама као што су: купина, хибриди између малине и купине, ружа, јабука, глог, шљива и дуња . Директне штете на изданцима малине настају као последица исхране ларге, углавном су површинског карактера и имају мали економски значај. Индиректне штете су много значајније. Настају интеракцијом штеточине и патогена, при чему механичка оштећења ткива узрокована исхраном ларви постају улазна врата за продирање гљивичних обољења и појаву инфекције. Комплекс оштећења изданака малине настао заједничким деловањем малинине мушице изданка и гљивичних обољења представља синдром познат под називом цецидиозно сушење изданака малине.


У Србији, малина се гаји на површини од 21 861 ха, са које се оствари принос од 109 742 т. Просечан принос у нашим малиногорјима од око 5 т ха-1 (ФАОСТАТ, 2019) је значајно нижи од економског прага рентабилности у гајењу ове воћне врсте. Главним узрочником драстичног смањења приноса по јединици површине сматрају се узрочници гљивичних обољења Дидyмелла аппланата и Лептоспхаериа цониотхyриум. Развоју већине гљивичних обољења идентификованим на изданцима малине претходи њихово оштећивање исхраном ларви Р. тхеобалди . Услед директних и индиректних штета које ларве штеточине проузрокују може доћи до великих губитака, па чак и пропадања читавих засада. Да би се економски значајнији губици избегли, неопходно је познавање периода активности имага и ларви, како би се њихово сузбијање успешно извршило
Према речима Јованчића циљ његовог рада био је утврђивање ефикасности алтернативне методе вештачког засецања изданака малине у мониторингу малинине мушице изданка. На овај начин омогућава се утврђивање периода активности да би се краткорочно сигнализирале неопходне агро и помотехничке мере, ради ефикасније контроле бројности популације штеточине.

Како утврдите има ли овог патогена у малини?

Најпоузданији метод је за утврђивање присуства овог патогена је употреба феромонских клопки. Користе се стандардне беле делта клопке са феромонском капсулом, основе димензија 20 × 20 цм. Клопке је потребно поставити у засад у периоду од 01. априла до 30. септембра, а прегледе вршити на седмичном нивоу. Утврђивање присуства Р. тхеобалди у малињаку може се вршити и праћењем полагања јаја у вештачки направљеним засецима. У циљу обезбеђивања погодног места за полагање јаја женки, једном седмично, у централном делу засада потребно је извршити засецање 20 једногодишњих изданака у дужини од 10 цм. Једном седмично се врши контрола 10 изданака са засецима старим седам и 10 изданака са засецима старим 14 дана како би се утврдило присуство јаја и ларви.
Сузбијање
Сузбијање представља захтеван део у технологији производње малине. Исхрана ларви на скривеним местима испод коре изданака и кратак животни век имага – просечно 3 дана, отежавају одређивање оптималног момента за хемијско третирање. Успешно сузбијање се обавља применом комбинованих механичких, агротехничких и хемијских мера заштите.
Механичке и агротехничке мере заштите
Механичком обрадом земљишта (култивирање, окопавање) се редукује број ларви и лутака. Код неге малињака (обрада земљишта, везивање изданака, уклањање корова) треба водити рачуна да се биљке што мање оштећују. Свака механичка повреда представља потенцијално место за полагање јаја женки Уклањањем једногодишњих изданака из засада током маја месеца спречава се полагање јаја, или, ако до ње и дође, из малињака се елиминишу сви инфестирани изданци и спаљују. Након бербе треба уклонити и спалити изданке који су донели род. Уклањање младих изданака (15-20 цм) значајно редукује број ларви .
У избору сортимента, приликом подизања засада треба бирати сорте које су мање склоне природном пуцању епидермиса стручњаци наводе да ремонтантне сорте (Аутумн Блисс и Голден Блисс) имају мању тенденцију ка пуцању епидермиса, у односу на једнородне. Од једнородних сорти, мађарска сорта Фертőди Заматос се показала као најтолерантнија, док је до највећег пуцања епидермиса дошло код сорте Туламеен. Ова сорта нарочито није погодна за гајење у условима хладнијег климата, због осетљивости на ветар и ниске отпорности на мраз што доводи до интензивнијег пуцања једногодишњих изданака, самим тим и стварања више потенцијалних места за полагање јаја.

Хемијске мере заштите
На локалитетима где се Р. тхеобалди јавља у већем броју, неопходне су хемијске мере сузбијања. Третман инсектицидима треба обавити у року од неколико дана након што бројност ухваћених мушица на феромонским клопкама достигне номинални праг штетност. Уколико не вршимо мониторинг, време третирања је тешко одредити, јер период присуства штеточине варира од године до године.
Уколико је прогноза појаве штеточине изостала, хемијски третман инсектицидима треба извршити када изданци достигну висину од 25-30 цм, при чему се након две недеље третман понавља. Директан третман најштетније, друге генерације, није дозвољен, јер се њена појава поклапа са периодом бербе.
За сузбијање штеточине у различитим земљама се користе препарати на бази следећих активних супстанци: хлорпирифос, диметоат, пиримифос-метил, малатион, бифентрин, делтаметрин, тиаметоксам, тиаклоприд и ацетамиприд.
У органској производњи могу се користити препарати на бази активних супстанци азадирактин и спиносад, на бази бактерија Бациллус субтилис и Бациллус тхурингиенсис (вар. исраелиенсис), као и препарати изоловани ферментацијом из гљиве Стрептомyцес авермитилис
Миленковић и сар. (2004) наводе да је највећа ефикасност (78,82-81,57%) у сузбијању штеточине постигнута применом инсектицида Ацтара 25 WГ (тиаметоксам), фолијарно, у концентрацији 0,015%. Третман инсектицидима на бази активних супстанци имидаклоприд и ацетамиприд након уклањања изданака који су донели род је такође значајан за контролу популације овог штетног инсекта .

Извор: Немања Јовичић – мастер заштите биља (преузето из мастер рада )

Srodni tekstovi

Оставите коментар