У наредном периоду ће у сваком ПССС бити запослен по један економиста како бисмо додатно приближили ИПАРД пољопривредним произвођачима и пружили им подршку приликом конкурисања за средства. Стратешко опредељење Министарства је да Србија повећа извоз висококвалитетних прехрамбених производа са додатом вредношћу.
Потрошено 11 милиона евра и 15 година али није у функцији сточара и потрошача
Када је реч о винима са заштићеним географским пореклом Министарство пољопривреде спроводи низ мера у циљу подизања њиховог учешћа у укупној производњи вина. У складу са подацима из Винарског регистра, производња вина са географским пореклом у 2021. години већа је за 19,6% у односу на претходну годину, док је за 9,6% већа у односу на последњи петогодишњи просек. Сматрам да све ово није довољно и да можемо да понудимо и извозимо много више. Пре свега мислим у сектору воћарства и повртаства, као и прераде воћа и поврћа. Ми углавном извозимо сировине, док се прерађени производи мање извозе, на чему морамо озбиљно да радимо и то ће нам бити у фокусу за наредни период.
Најављена је израда новог Закона о вину и другим производима од грожђа и вина, и усклађивање нашег законодавства са европским. Које новине треба да очекујемо?
Основни циљеви који се желе постићи су усклађивање са важећим ЕУ прописима и захтевима у овој области, омогућавање да се производњом вина баве и физичка лица под одређеним условима, као и лица која се не уписују у Регистар привредних субјеката (факултети, школе, манастири, итд.), чиме се омогућава њихово укључивање у легалне токове производње и контроле, заштита домаћих произвођача грожђа забраном производње вина од сировина пореклом из других држава,увођење виноградарских климатских зона.у веђење евиденција у винаријама у складу са ЕУ зехтевима, увођење система пратећих докумената која прате пошиљке вина у складу са ЕУ процедурама и олакшавање и унапређење производње вина са географским пореклом у складу са ЕУ прописима…. Све чешће видимо и сељење капитала у пољопривреду посебно када је реч о виноградима, органској производњи и другим субсекторима пољопривреде.
Нов прилив капитала у области виноградарства и винарства
Виноградарство и винарство су економски веома важни у многим земљама. Узимајући у обзир да су потребна велика улагања за подизање винограда, винарских подрума, набавку опреме итд неопходна је и правилна примена нових агротехничких мера и знања у гајењу грожђа и производњи вина са циљем да се добије прозвод који ће на тржишту бити конкурентан. Нов прилив капитала у области виноградарства и винарства доприноси подизању стандарда у производњи као и подизању квалитета вина . С обзиром на то да тржиште органске хране убрзано расте у будућности ће органска производња имати значајну улогу у укупном развоју пољопривреде и прехрамбене индустрије у Србији.
Из тих разлога Министарство пољопривреде Републике Србије прати трендове и труди се да увек благовремено у наше правилнике укључи све нове технологије. Такође , сарађујемо и пружамо подршку нашим научним институцијама у овој области, као што је нпр. Биосенс који је међу пионирима паметне пољопривреде у Србији, а увелико радимо и на аутоматизацији противградних станица, што такође представља вид нове и прецизне технологије у заштити усева. Још један јако битан аспект иновативних решења у пољопривреди, а то је да се она посебно истичу у доприносу смањењу негативног утицаја на животну средину. Поред тога, паметна пољопривреда може помоћи у побољшању укупног квалитета и безбедности хране коју једемо. У крајњој црти и процес дигитализације административних процеса може се подвести под паметну пољопривреду.
Илустрација: ИТ стручњаци улажу у органску производњу/ Фото: Pixabay
Органска производња је извозно оријентисана и у прошлој години остварила је рекордну вредност извоза од 68,5 милиона евра. У прошлој години органске производе смо највише извозили у Немачку, САД, Холандију, Аустрију,… Од 2013. године када је донет Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, буџет који је намењен за подршку органске производње, кроз подстицаје за органску биљну производњу и органску сточарску производњу, по грлу стоке, има растући тренд. У 2022. години буџет за органску производњу је увећан за више од дупло у поређењу са 2021. годином и износио је 577,7 милиона динара.
Извор: cordmagazine.com
