Очекује нас неизвесна година са малином, а ево зашто малина смањује родност и како да то превазиђете

Аутор: Gdjakovic
588 посета

Након две одличне сезоне са ценама изнад вишегодишњег просека сезону иза нас већина малинара ће памтити највише кажу нам по ниској откупној цени. Међутим, оне који размишљају шире, нешто друго забрињава, а то су временске прилике које нису никако последњих година погодовале малини. Приметили су и да ова значајна култура за нашу привреду у целини има све више проблема који су у вези са променама климе.

У малињацима у Богатићу све изгледа као да је тек прошла сезона и ако се налазимо у середини новембра месеца. Екипа ТВ Б92 била је на имању Миленка Нешића који се бави малином већ 30 година. Малина му није била први избор већ купина, јер је једноставно пре 30 година цена била добра и због тога данас има засаде малине. Конкретно, каже да цена ове године није била довољна да се заради али већи проблем од тога је што се из године у годину бере све мање малине. „Има ту више фактора али основни и главни фактор је клима. Поменили су се климатски услови, ми немамо више зиме онакве какве смо имали, малина отприлике воли дугу зиму односно да тај зимски сан добро што каже одспава. Дакле да хладни дани буду све до краја фебруара, али да у другој половини фебруара почне полако да отопљава, онда она у пролеће крене добро и из сваког пупка израста добра грана која је бујна.  Ових година, уназад, код малина неће сваки пупак да истера грану из њега јер се деси нешто преко зиме, буде оно време топло хладно – топло хладно, вероватно пупак два три пута кад крене па стане он изгуби енергију и после кад треба заиста да крене да би се развио  у родну грану он нема енергије. Други проблем је што је све теже обрађивати малину због временских промена. Пролеће нам карактеришу обилне падавине, у неповољним тренуцима нарочито важним фазама за малину а додатани трошак је онда и борба са коровима. Трава расте интезивно. Ја на овој површини више не знам ни колико сам новца дао за плевљења. Све што је некад рађено једанпут или двапут ове сам године морао да радим и дупло и тродупло више“.

Малина у пластенику и даље се бере

Миленко каже да трава расте јако јер се бацMaliа ђубриво и има системе за заливање када је суша. Наднице су такође скупе. Није то за онога ко ради превелики новац, али за нас који производимо  и који плаћамо јесте зато што више наш производ нема такву цену да би могао да покрије те трошкове и то је нешто о чему треба да се размишља за сваку следећу сезону.

„Све наведено умањује наравно зараду, пад приноса осећам годинама. Ретке су ситуације да може да роди 15-18 тона, то су изузеци. Потребно је имати заштитне мреже и све агротехничке мере одрадити како треба. Међутим ако у све то уложим то не може никад да се врати. Ја ове године не могу да вратим ни за подизање засада и то што каже оно без сертификоване саднице, без неких квалитетних стубова, мрежа и и свега другог што је потребно за производњу. Не могу се сигурно покрити сви трошкови јер ми треба 6.000 евра на овој површини за репроматеријал који је изузетно поскупео“ каже Миленко. О подизању засада малине идите на овај линк и читајте детаљније. 

Цена ђубрива је нагло скочила људи су сад у ситуацији да бацају мање ђубрива. Када је у питању заштита, и она је прилично  скочила тако да и то нам је један од разлога што немамо могућност да повратимо уложено. То не може никако са ценом од 100 до 120 динара колико је мене коштала берба малине. „Иначе, код мене је ишла берба по килограму“ појашњава Миленко.

Производна година почиње већ сада, у јесен, каже инжењер заштите биља Срђан Танасић који ради у Задрузи Богатић.

„Овде ми генерално немамо сада неких већих операција. Што се тиче заштите , имајући у виду да у засадима има још доста лисне масе питање које сада мене брине је то што је сада средина новембра. Малина је требало већ сада да повуче сокове, али се то још није десило. Мене искрено брине стање малине, јер мени је важно да она што пре повуче сокове и пре уђе у фазу мировања. У суштини, што се тиче заштите ја бих се понашао сходно пролећу, односно како буде било у фебруару месецу, кад већ полако крене вегетација, тада  треба пратити и реаговати сходно ситуацији“.

Срђан сматра да ако будемо имали топлу зиму треба применити бакарна прскања односно плава прскања, које би требло мало померити у раније фазе да бисмо дезинфиковали стабла, што пре орезати и спречити даље ширење болести. О јесењој заштити малина писали смо детаљније.

Задњих месеци у фокусу су мишеви који у малињацима могу да нанесу велику штету. Сви са којима смо разговарали надају се јутарњим маглама које ће врло брзо утицати на њихову бројност. Срећа у несрећи је хладноћа током ноћи која колико толико помаже да се малина штити од појаве болести, јер хладноћа позитивно утиче на појаву болести односно спречава јаче заразе.  Овај стручњак саветује да малињаке треба обићи једанпут у седам дана док не крене права зима и ако имате неке појаве у складу са њима треба и реаговати.

Потребна су велика улагања али је и цена малина добра у јесен

Будућност малинарства је у производњи у заштићеним просторима, дефинитивно промена сортимента на двородне, како бисте до краја јесени имали бербу малина у затвореном простору. За нашег домаћина Миленка Нешића то је питање финансија  јер да би одгајили малину у затвореном простору много су већи трошкови. „Није исто овако гајити на отвореном и гајити у пластенику који кошта много. За улагање у ппластенике потребно је доста средстава јер су скупе како цеви тако и фолије, а требају и наслони, квалитетан садни материјал и друго. То углавном могу да раде они који поред малина имају и други посао па из њега могу да финансирају и такву производњу“.

Како се закључује из свега реченог пролећна сезона ће бити веома неизвесна јер  малина данас многима није исплаћена и осећа се недостатак новца. Решење они виде у поштовању произвођача и тржишних услова.

Извор: Б92 емисја ПЛОДОНО И РОДНО

Srodni tekstovi

1 коментар

Dragan 13. новембар 2023. - 14:02

BAS LEPA PRICA ..NARAVNO IRONICNO ..SLEDECE SEZONE NEK OTKUPNA CENA BUDE 100 DINARA PA ONDA LEPIM PRICAMA DA POVECAMO PROIZVODNJU I ULAGANJA U MALINJAKE…HA HA …A NARAVNO BICE KRIVE KLIMATSKE PROMENE I TO JER SE TEMPERATURA NA SEVERNOM POLU POVECALA ZA 0,02 STEPENA I TO KATASTROFALNO UTICE NA PROIZVODNJU MALINE U STBIJI…

Одговори

Оставите коментар