Није само Херцеговина погодно тло за виноградарство. У остатку Српске, гђе влада континентална клима, одомаћиле су се многе сорте, а на мјестима гђе су некад биле поново је засађена винова лоза, што је довело до експанзије ове гране пољопривреде.
Петнаестак винарија, ако изузмемо крајњи југ Српске, доказ су да се добро вино може правити и ван Требиња, а винари кажу да уз квалитет и аутохтони производ тржиште није проблем.
Тако је и у Козарској Дубици која има вишевјековну виноградарску традицију, а која је била, као и у већини дијелова Српске, прекинута.
Власник тамошње винарије “Панић” Предраг Панић рекао је за “Глас Српске” да је прошло 15 година од када су засадили виноград, у којем доминирају сорте шардоне, каберне совињон и пино ноар. Наглашава да је тај дио Српске идеалан за виноградарство.
– На сјеверозападном дијелу Српске били су виногради и прије Другог свјетског рата и тачно се зна које су то парцеле. Вино из ових крајева пођеднако је добро као и ракија – рекао је Панић.
Илустрација: Све више винара у Републици Српској/ Фото: Pixabay
Према његовим ријечима, има простора за напредак у овој грани пољопривреде, а у прилог томе иду и подаци да је све више винограда у континенталном дијелу Српске.
– Клима је погодна за винову лозу, а важан фактор је и надморска висина. Конкретно, наши виногради су на 150 метара надморске висине, што се показало као идеално – казао је Панић додавши да сада има око 3.000 чокота.
Сувласник винарије “Далматини” Зоран Поповић истакао је за “Глас Српске” да су Гламочани код Лакташа, гђе је смјештен њихов виноград на надморској висини од 250 метара, окренут према долини ријеке Врбас уз повољну ружу вјетрова, идеална локација за развој винове лозе.
– Виноградарство није искључиво везано за јужна подручја. Ако посматрамо сва подручја од Њемачке, Мађарске, Хрватске, Србије, виђећемо да је тако. Конкретно БиХ, погодна је за развој виноградарства, а, рецимо, овђе код нас имамо означене винарске рејоне, а ми припадамо козарачком, гђе се могу развијати додатно различити виноградарски локалитети мањег обима – рекао је Поповић.
Он је подсјетио да је на овом подручју узгајана винова лоза још за вријеме Аустроугарске, али је та традиција прекинута.
Међутим, посљедњих година све је популарнија.
– Од сорти које су тада сађене, и сада се неке од њих налазе у асортиману винограда попут пино сиви и мерлот. Сваки крај има специфичности, овђе топли дани и хладне ноћи доприносе вјечној ароматизацији вина, а, рецимо, бијела вина која су код нас заступљена имају хармоничније киселине, мало мање алкохола у односу на оне са југа земље. Наша су боља бијела него херцеговачка, док су њихова црвена боља од наших – рекао је Поповић.
Илустрација: Херцеговина је богом дана за узгој винове лозе
Херцеговина
Херцеговачки виноградари сутра ће традиционално, када се прославља заштитник виноградара Свети Трифун, званично почети радове и надају се да ће ова година бити много боља по приносима и квалитету грожђа него прошла. У фирми “Агрофин”, која у Требињу има највећи виноград у Српској са око 400.000 садница винове лозе, почели су обрађивање и орезивање винове лозе, орање и остале радове.
– Вегетација још није кренула, а не зна се какво ће бити вријеме у мају и јуну, када је цвјетање винове лозе, па је још рано говорити о очекивањима. Ако буде лијепо и сунчано вријеме без много падавина на прољеће, надамо се добром приносу грожђа – рекли су из овог предузећа.
Извор: https://seesrpska.com/ekspanzija-vinske-kapi-u-republici-srpskoj/
ФОТО:
