У селу Висибаба код Пожеге, Ђорђе Стевановић, пионир у гајењу малине у пластеницима, успео је да промени начин производње овог важног воћа у свом крају. На површини од 36 ари, под пластеником, засадио је 4.500 садница сорте Heritage, која је позната по својој отпорности и квалитету плода. Овај начин узгоја има бројне предности у односу на традиционалну производњу, што се посебно види у бољем приносу, ефикаснијем коришћењу воде и знатно мањој потреби за радном снагом током сезоне брања, која траје од јуна до децембра.
Како производња малине у пластеницима мења малинарство у Србији: Искуство Ђорђа Стевановића
Ђорђе Стевановић је идеју за производњу малине у затвореном простору донео из Шпаније. Док је боравио у тој земљи, приметио је како се малине успешно узгајају у пластеницима, чиме се смањује зависност од временских прилика и добија већи и сигурнији принос. Убрзо након тога, Стевановић је одлучио да примени ове савремене методе у свом крају.
„Док сам радио у Шпанији, видео сам како људи тамо производе малине на савремен начин. Све је прилагођено, а наука је укључена да би се постигли најбољи резултати. По повратку у Србију, одлучио сам да подигнем пластеник и кренем са овом производњом“, каже Стевановић.
Од Шпаније до Висибабе: Инспирација за пластенике
Он истиче да је један од највећих проблема у Србији мањак радне снаге, због чега се све више окреће новим технологијама. „Млади људи тешко прихватају традиционални начин производње. Уместо тога, они траже нешто што је модерније, ефикасније и мање захтевно, а баш то нуди пластеничка производња.“
Предности пластеничке производње малине
Производња малине у пластеницима пружа многе предности у односу на класичан начин узгоја на отвореном. Једна од најзначајнијих предности је бољи принос и квалитет плода. Пластеници обезбеђују заштићену микроклиму, што омогућава малини да расте у оптималним условима. Земљиште је покривено агротекстилом, што смањује потребу за обрадом и спречава појаву корова и болести. Овакав начин производње такође омогућава бољу контролу над заливањем, јер фолија и агротекстил задржавају влагу, чиме се значајно смањује потрошња воде.
„Захваљујући агротекстилу и фолији, потребно је мање заливања него код класичне производње. Уз то, мрежа која прекрива пластенике смањује излагање сунцу за 30%, тако да нема оштећења на плодовима“, објашњава Стевановић. Он додаје да овакав начин узгоја малине омогућава бербу која траје шест месеци, од јуна до децембра, што даје значајну предност у односу на класичан начин узгоја, где берба траје само месец дана.
Висока цена рада и потреба за ефикасношћу
Још један од разлога због којих се Стевановић определио за производњу у пластеницима је мања потреба за радном снагом. Како објашњава, у сезони бербе малине трошкови радне снаге могу бити веома високи, нарочито ако се ангажују спољни радници. „Данас дневница износи око 5.000 динара. Ако породица сама бере малину, тај новац остаје у кући, што је велика уштеда“, каже Стевановић. Он наводи пример једног пара који, захваљујући пластеницима, самостално убере око две тоне малине годишње, а при том остварују зараду већу за 70 до 80 динара по килограму у односу на стандардне сорте.
Производња малине у пластеницима такође омогућава бољу искоришћеност радне снаге током целе године. За разлику од класичне производње, где се ради углавном током сезоне, у пластеницима посла има током 320 до 330 дана у години. „Овде се ради скоро целе године, а захваљујући пластеницима, услови рада су много бољи и комфорнији“, истиче један од радника у Стевановићевој производњи.
Изазови на тржишту и искуства са сортом Heritage
Сорта Heritage, коју Стевановић гаји, није веома популарна међу малинарима у западној Србији, али се у његовом засаду показала као одличан избор. Ова сорта даје ситније плодове, али има изузетно добру структуру и дуго може да стоји без губитка квалитета.
„Heritage је одлична за индустрију. Плодови су мањи, али веома компактни, што је идеално за производе попут торти и колача. Осим тога, након смрзавања, малина не пушта воду, што додатно подиже њену вредност на тржишту“, објашњава Стевановић.
Он истиче да највећи део своје производње предаје фирми Krops, са којом има одличну сарадњу. „Цене варирају, али ја сам сабрао да ми ова производња доноси довољно прихода и профита да наставим са њом“, каже он, додајући да тржишне осцилације могу бити проблематичне, али да они који имају добар квалитет увек могу да остваре добру зараду.
Изазови у Србији и будућност производње
Упркос предностима пластеничке производње, Стевановић истиче да у Србији постоји отпор према новим методама узгоја. „Људи су скептични и тешко прихватају промене. Многи нису спремни да уложе труд и време у дугорочне пројекте. Међутим, они који су пробали овај начин узгоја више не одустају“, каже Стевановић. Он наглашава да млади људи посебно тешко прихватају традиционалне методе и да је неопходно прилагодити производњу савременим технологијама како би се обезбедио сигуран и стабилан приход.
„Ако се малина узгаја са пажњом и као да килограм вреди милион евра, успех је загарантован. Али ако се производња схвати олако и непосвећено, нема ту зараде“, закључује Стевановић.
Порука за будућност: „Усавршавање и рад су кључ успеха“
Ђорђе Стевановић има јасну поруку за све који желе да се баве производњом малине: „Не рачунајте на субвенције, већ на сопствени рад и знање. Ако свака кућа засади малине на мањој површини, може обезбедити додатни приход и уживати у добром квалитету и цени малине.“ Он саветује и велике произвођаче да се прилагођавају капацитетима радне снаге и да увек раде на унапређењу својих технологија како би остали конкурентни на тржишту.
Инфраструктура и припрема за узгој малине
Један од најважнијих корака у пластеничкој производњи малине је припрема инфраструктуре. Стевановић је инвестирао значајна средства у постављање пластеника, укључујући набавку агротекстила, система за наводњавање кап по кап, као и заштитне мреже. Сваки пластеник има систем који омогућава прецизно регулисање количине воде коју биљке добијају, чиме се избегава прекомерно заливање и појава болести.
„Постављање пластеника није једноставан процес. Захтева пажљиво планирање и добру припрему земљишта. Пре него што смо почели са садњом, земљиште је темељно припремљено – прво смо га третирали органским ђубривом, а потом прекрили агротекстилом, који омогућава задржавање влаге и смањује раст корова“, објашњава Стевановић.
Наводњавање и управљање микроклиматом
Једна од главних предности узгоја малине у пластеницима је могућност прецизне контроле микроклиматских услова. Стевановићев пластеник је опремљен системом за наводњавање кап по кап, што је од кључног значаја за ефикасно коришћење воде. Због релативно ниске количине падавина у западној Србији током летњих месеци, овај систем је неопходан за одржавање оптималне влажности земљишта.
„Захваљујући кап по кап систему, количина воде коју користимо је сведена на минимум. То не само да смањује трошкове, већ и побољшава квалитет плода. Превише воде може довести до појаве болести или губитка шећера у плодовима, што значајно утиче на укус и квалитет“, објашњава Стевановић.
Контрола температуре унутар пластеника је такође важна. У топлим летњим месецима, температура унутар пластеника може бити значајно виша од спољне, али Стевановић је решио овај проблем постављањем мреже која смањује директно сунчево зрачење. „Мрежа смањује осунчаност за око 30%, што омогућава биљкама да се не прегреју и да плодови буду у савршеном стању.“
Ђубрење и заштита биљака
Производња малине у пластеницима захтева и посебну пажњу када је реч о ђубрењу и заштити биљака. Стевановић користи природне препарате како би обезбедио да његови плодови задрже свој природни квалитет и укус. Он редовно примењује органско ђубриво, али и биостимулаторе који поспешују раст и отпорност биљака на болести.
„Моја малина је практично органска, јер не користим агресивне пестициде. Уместо тога, примењујем биостимулаторе и природне препарате, који штите биљке од болести, али не нарушавају квалитет плода“, каже он.
За борбу против штеточина, Стевановић користи и биолошке препарате који не штете екосистему у пластеницима. „Употреба биолошких средстава значи да не угрожавамо корисне инсекте, који су нам важни за природну заштиту биљака. Ово је будућност пољопривреде – одрживи приступ који смањује утицај хемикалија на животну средину.“
Тржиште и извоз
Иако се већина производње продаје на домаћем тржишту, Стевановић има планове за проширење извоза. Сарадња са фирмом Krops, која откупљује његове малине, пружа му сигурност да ће све што произведе наћи своје купце, али он истиче да је кључно да произвођачи константно унапређују квалитет како би могли да парирају страној конкуренцији.
„Моји планови су да проширим производњу и почнем да извозим на иностраном тржишту. Малина је веома цењена у Европи, посебно ако је високог квалитета, а управо то ми омогућава пластеничка производња“, истиче он.
Утицај климатских промена на производњу
Један од разлога због којих се Ђорђе Стевановић окренуо пластеничкој производњи је и све већа непредвидивост временских прилика. Климатске промене су донеле дужи период суше и нерегуларне падавине, што негативно утиче на традиционалну производњу на отвореном.
„Пластеник ми омогућава да се ослободим бриге око временских прилика. Није више важно да ли ће лето бити сушно или кишно, јер ја контролишем све услове. Овакав начин узгоја малине постаје неопходан за оне који желе стабилне приносе у будућности“, каже Стевановић.
Извор: ТВ ЛАВ ПЛУС YOU TUBE
Фото: Снимак екрана YOU TUBE
