Ови домаћини кајсију беру сваке године а ове године и још бољу зараду

Аутор: Gdjakovic
65 посета

Берба кајсија поранила је три недеље у односу на уобичајени ритам, па се сочни и слатки плодови увелико беру на плантажи Тибора и Теодоре Деак из Горњег Брега, надомак Сенте.

Они су плантажу кајсија засновали пре четврт века и на четири катастарска јутра негују више од 1.000 стабала пет сорти „краљице воћа“, а овогодишњи род сочних и слатких плодова је, веле, осредњи.

–  Ова година је апослутно специфична, јер је цветање почело још 14. фебруара и у пуном цвету воћке су биле око 22. фебруара, што је значајно раније него уобичајено, јер цветање обично почиње око 8. марта. Све је тако кренуло раније, па и берба, коју смо почели 14. јуна, што никада до сада није било. Увек је печетак бербе био око 1. јула и трајала би до краја месеца. Међутим, због високих температура кајсије убрзано сарзевају, тако да ће ове године берба бити готова до краја јуна. Отприлике све смо имали раније од цветања до бербе, па ће тако бити и са завршним радовима на зеленом орезивању и одржавању стабала, што ћемо сад обавити у јулу, а тај део посла у воћњаку увек  смо радили у августу – каже нам Тибор Деак.

У односу на друге терене, где мразеви више праве штету па кајсије рађају сваке треће или четврте године, Горњи Брег је, ипак, у нешто повољнијем положају. Кајсије у цветању, наиме, често знају да погоде мразеви, али домаћини из Горњег Брега се присећају да су за ових 25 година само једне сезоне остали без рода, када је мраз све обрао па није претекао ниједан плод на плантажи.

– У последње време тако нешто се није дешавало, вероватно због утицаја климатских промена  – објашњава Теодора. – Бар код нас на овом подручју није више карактеристично, пошто се налазимо на ободу Телечке висоравни, на око 70 до 80 метара надморске висине изнад Сенте и околине, тако да кајсије сада не погађају мразеви и успевамо да их сачувамо. Евентуално ако и буде мраза, само умањи производњу, односно немамо пун род. Рецимо, ове сезоне у воћњацима на нижим теренима у околини мраз је добрано обрао род, док код нас није.

Породица Деак је раније кајсије продавала велетрговинама, али сада има сталне купце из околине, који сочне слатке плодове преузимају код куће. Поруџбине се примају знатно пре бербе, о чему бригу води Теодора.

– Кајсије за пекмез и компот продају се по просечној цени од 180 динара за килограм, а имамо пуно купаца који сваке сезоне купују кајсију и за справљање ракије. Имамо машину за чишћење и откошћавање и тако припремљене кајсије су 100 динара по килограму, а оне за ракију, које не одкошћавамо, иду по 90 динара – сазнајемо од Теодоре.


Посебну пажњу породица Деак посвећује одржавању воћњака, те, рецимо, редовно обрађују и земљишта испод стабала, јер затрављеност воћњака умањује род. Кажу нам и да је најважније кајсије сачувати у цветању када је напада монилија.  – Пошто је плантажа одмах иза куће, практично у дворишту, мониторинг није проблем, а третман на сузбијању монилије се обавља кад год је то потребно, после сваке кише. Кад тај период прође, кајсија не изискује неку већу заштиту зато што, рецимо, инсекти нешто посебно не нападају кајсије, тако да нема потребе за прскање инсектицидима. Користимо оне препарате фунгицида који не шкоде пчелама, на шта посебно обраћамо пажњу. Јер, ако у цветању нема зујања пчела у воћњаку, слабија је оплодња и умањује се род.

Воћњак је, иначе, опремљен заливним системом, који Деакови стављају у функцији чим прође цветање и плодови почну да се развијају, што је јако битно у сушним пролећним месецима, какво је било и ове године.

Милорад Митровић

Извор: ДНЕВНИК 

Srodni tekstovi

Оставите коментар