Објављен нови Правилник за декларисање који се односи на сектор вина

Аутор: Gdjakovic
458 посета

На основу члана 30. став 5. Закона о вину („Службени гласник РС”, бр. 41/09 и 93/12), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, доноси ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ ПАКОВАЊА, ДЕКЛАРИСАЊА И ОБЕЛЕЖАВАЊА МИРНОГ ВИНА, НЕКИХ СПЕЦИЈАЛНИХ ВИНА И ДРУГИХ ПРОИЗВОДА У ПРОИЗВОДЊИ И ПРОМЕТУ

  1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1.

Овим правилником ближе се прописује начин паковања, декларисања и обележавања вина, и то мирног вина, ликерског вина, пенушавог вина, квалитетног пенушавог вина, квалитетног ароматичног пенушавог вина, газираног вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа, вина од презрелог грожђа и других производа, и то шире, делимично ферментисане шире, концентроване шире и новог вина у ферментацији (у даљем тексту: производи), у производњи и промету.

Декларисање ради стављања у промет

Члан 2.

Производи који се стављају у промет декларишу се у складу са овим правилником и другим прописима.

Изузетно од става 1. овог члана, производи намењени извозу могу да се декларишу иако не испуњавају услове прописане овим правилником, а на основу захтева увозника и уз сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде, у складу са законом којим се уређује вино.

Декларисани подаци на производима намењеним извозу могу да се наведу на другом језику.

Значење израза

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење:

1) вино од презрелог грожђа јесте производ који није обогаћен и који садржи најмање 15 % vol природног алкохола, најмање 15 % vol укупног алкохола и најмање 12 % vol стварног алкохола;

2) вино од просушеног грожђа јесте производ који је произведен од грожђа делимичном дехидрацијом на сунцу или у сенци, који није обогаћен и који садржи најмање 16 % vol укупног алкохола, најмање 9 % vol стварног алкохола и најмање 16 % vol природног алкохола (или 272 g/l шећера);

3) вино са географским пореклом јесте мирно вино, ликерско вино, пенушаво вино, квалитетно пенушаво вино, квалитетно ароматично пенушаво вино, полупенушаво вино, слабо газирано вино, вино од просушеног грожђа и вино од презрелог грожђа којима су признате ознаке за вина са географским пореклом;

4) газдинство јесте простор, односно објекат у којима се обављају све фазе производње грожђа и вина са географским пореклом (сопствена производња);

5) газирано вино јесте производ добијен од „стоног” вина (вина без географског порекла), који кад се отвори посуда у којој се налази то вино ослобађа угљен-диоксид који у потпуности или делимично потиче од тог додатог гаса и који у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксида има притисак од најмање 3 bar;

6) декларисање јесте стављање било којих речи, назнака, заштићених имена, трговачких имена (назива производа), сликовних приказа, односно цртежа или симбола и слично на било које паковање (укључујући боцу, етикету, привезак, капицу, односно омотач који покрива грлић боце, оковратник, цедуљу прикачену за боцу, односно паковање, алкицу и слично), документ и исправу који прате или се односе на декларисан производ;

7) делимично ферментисана шира јесте производ који се добија ферментацијом шире и који садржи више од 1 % vol стварног алкохола, али мање од 3/5 укупног алкохола израженог у % vol;

8) делимично ферментисана шира екстрахована из просушеног грожђа јесте производ који се добија делимичном ферментацијом (врењем) шире добијене из просушеног грожђа, чији укупан садржај шећера је најмање 272 g/l пре ферментације, а садржај природног и стварног алкохола у производу је најмање 8 % vol;

9) квалитетно ароматично пенушаво вино јесте квалитетно пенушаво вино чији cuvéе се добиjа само употребом шире или делимично ферментисане шире која потиче од грожђа специфичних сорти из Прилога 1 – Сорте винове лозе које могу да се користе за производњу квалитетног ароматичног пенушавог вина, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, и које у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксид има притисак од најмање 3 bar, садржај стварног алкохола најмање 6 % vol и садржај укупног алкохола најмање 10 % vol;

10) квалитетно пенушаво вино јесте производ који се добија примарном или секундарном алкохолном ферментацијом од свежег грожђа, шире или вина, код кога се при отварању посуде у којој се налази то вино ослобађа угљен-диоксид који настаје искључиво ферментацијом, који у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксида има притисак од најмање 3,5 bar и код кога садржај укупног алкохола у cuvéе-у намањеном за његову производњу не сме да буде мањи од 9 % vol;

11) ликерско вино јесте производ чија је производња и квалитет прописан посебним актом, а који садржи најмање 15 % vol и највише 22 % vol стварног алкохола и најмање 17,5 % vol укупног алкохола, осим одређених ликерских вина са географским пореклом (тзв. „PDO” и „PGI” ликерска вина) која не морају да имају такав садржај стварног и укупног алкохола;

12) лот јесте серија, односно шаржа јединица производа једне врсте са одређеним називом у промету, произведених или пуњених, односно пакованих под истим условима;

13) ново вино у ферментацији јесте производ код кога алкохолна ферментација још није завршена и које још није одвојено од свог талога;

14) пенушаво вино јесте производ који се добија примарном или секундарном алкохолном ферментацијом (врењем) свежег грожђа, шире или вина, код кога се при отварању посуде у којој се налази то вино ослобађа угљен-диоксид који настаје искључиво ферментацијом, који у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксида има притисак од најмање 3 bar и код кога садржај укупног алкохола cuvéе-а намeњеног за његову производњу не сме да буде мањи од 8,5 % vol;

15) полупенушаво вино јесте производ који се добија од вина, новог вина у ферментацији, ширe или ширe у ферментацији који садрже најмање 9% vol укупног алкохола, који има најмање 7 % vol стварног алкохола, који у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксида има притисак најмање 1 bar и највише 2,5 bar и који се чува се у посудама до 60 l;

16) представљање јесте било која информација која се даје потрошачима и то путем паковања производа о коме се ради, укључујући и изглед и тип боце;

17) слабо газирано вино јесте производ који се добија од вина, новог вина у ферментацији, шире или шире у ферментацији, који садржи најмање 7 % vol стварног алкохола и најмање 9 % vol укупног алкохола, који у затвореној посуди при температури од 20°C због раствореног угљен-диоксида који је у потпуности или делимично додат има притисак најмање 1 bar и највише 2,5 bar и који се чува у посудама до 60 l;

18) cuvéе јесте шира, вино или мешавина шира и/или вина са различитим карактеристикама намењени за производњу специфичног типа пенушавог вина.

Подаци који се не наводе

Члан 4.

Приликом декларисања и представљања производа не наводе се подаци који могу на било који начин да обмањују потрошаче, и то нарочито:

1) у погледу карактеристика производа, односно његове природе, идентитета, особина, састава, квантитета, квалитета, трајности, географског порекла, земље порекла, односно одакле производ потиче, метода производње и слично;

2) тако што се производу приписују одређена својства, карактеристике и особине које он не поседује;

3) тако што се одређена својства, карактеристике и особине које су заједничке за све или неке врсте производа приписују производу са одређеним називом, који припада једној врсти производа, као особине специфичне само за тај производ;

4) тако што се алудира на назив производа који већ производи други произвођач или на назив, робну марку, заштићени жиг, делатност или друге податке другог произвођача и тако користи њихов углед;

5) тако што етикета и паковање код производа без географског порекла, односно декларисани подаци на њима на било који начин подсећају на производ са географским пореклом истог или другог произвођача;

6) тако што се наводе речи које се користе за означавање компаратива или суперлатива;

7) тако што се потрошачи доводе у заблуду у погледу идентитета произвођача, власника производа или овлашћеног заступника;

8) тако што се код производа који су без географског порекла користи назив виноградарског географског производног подручја, географског обележја или део назива географског обележја;

9) тако што се име сорте винове лозе и година бербе користе за производе који су без географског порекла или нису стоно сортно вино;

10) тако што се речи: „квалитетно”, „врхунско” и слични изрази о квалитету користе за производе који су без географског порекла или за регионално вино;

11) тако што се додатне ознаке користе за производе који су без географског порекла и изрази о признатим традиционалним називима за производе којима то није одобрено;

12) тако што се на производу који није квалитетно вино са географским пореклом користе, односно наводе појмови, изрази, називи или други подаци о државним, локалним, историјским и другим знаменитостима, личностима и догађајима од општег значаја.

Приликом декларисања и представљања не наводе се подаци који упућују на превентивна, терапеутска или лековита својства производа, као и изрази који су противни прописима, угледу или моралу.

  1. НАЧИН ДЕКЛАРИСАЊА, ПАКОВАЊА И ОБЕЛЕЖАВАЊА

 Начин декларисања обавезних података

 Обавезни подаци

Члан 5.

При декларисању, односно представљању производа, наводе се следећи подаци:

1) назив производа (трговачко име);

2) врста производа;

3) називна запремина;

4) садржај стварног алкохола;

5) назнака земље порекла, односно назнака одакле производ потиче;

6) назив и адреса седишта:

(1) произвођача који врши пуњење производа (у даљем тексту: пунилац), а код услужног пуњења назив и адреса седишта произвођача за кога се врши услужно пуњење, или

(2) произвођача који прерађује грожђе, ширу и вино у пенушаво вино, газирано вино, квалитетно пенушаво вино и квалитетно ароматично пенушаво вино (у даљем тексту: прерађивач);

7) назив и адреса седишта увозника, само код производа из увоза;

8) одговарајући израз за сласт вина, у зависности од садржаја шећера, само код пенушавог вина, газираног вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина;

9) лот;

10) назнаке да производ садржи састојке који могу да изазову алергијске реакције.

 Обавезни подаци код вина са географским пореклом

Члан 6.

Приликом декларисања, односно представљања вина са географским пореклом поред података из члана 5. овог правилника наводе се следећи подаци:

1) ознака квалитетне категорије;

2) ознака географског порекла.

Приликом декларисања, односно представљања вина са географским пореклом из Републике Србије као ознака географског порекла наводи се назив виноградарског географског производног подручја, у складу са Прилогом 2 – Називи виноградарских географских производних подручја у Републици Србији који могу да се користе као ознаке географског порекла (у даљем тексту: Прилог 2), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Изузетно, ако назив виноградарског географског производног подручја који се користи као ознака географског порекла на основу решења о признавању ознаке за вино са географским пореклом донетог до 31. децембра 2012. године не одговара називу из Прилога 2, такав назив може да се користи приликом декларисања, односно представљања вина са географским пореклом из Републике Србије.

Ознаке квалитетне категорије за вина са географским пореклом из Републике Србије које се наводе при декларисању, односно представљању су:

1) „Г.И.” и/или „Географска индикација”, за регионална вина;

2) „К.П.К.” и/или „Контролисано порекло и квалитет”, за квалитетна вина са контролисаним географским пореклом и квалитетом, односно „К.Г.П.К.” и/или „Контролисано и гарантовано порекло и квалитет”, за врхунска вина са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом.

Поред ознаке квалитетне категорије наведене на српском језику, на вину са географским пореклом из Републике Србије могу при декларисању, односно представљању да се наведу изрази:

1) „protected geographical indication” и/или „PGI” уз „Г.И.” и/или „Географска индикација”;

2) „protected designation of origin” и/или „PDO” уз „К.П.К.” и/или „Контролисано порекло и квалитет”, односно уз „К.Г.П.К.” и/или „Контролисано и гарантовано порекло и квалитет”.

Ознака квалитетне категорије и ознака географског порекла на вину са географским пореклом из увоза при декларисању, односно представљању се не преводе, већ се наводе у оригиналу, у складу са законом којим се уређује вино.

За вина са географским пореклом из увоза која садрже ознаку географског порекла из Прилога 3 – Oзнакe географског порекла уз које није обавезно навести ознаку квалитетне категорије, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, при декларисању, односно представљању није обавезно навести ознаку квалитетне категорије.

 Место и начин декларисања обавезних података

Члан 7.

Сви подаци из чл. 5. и 6. овог правилника наводе се приликом декларисања, односно представљања на српском језику, на ћириличком или латиничком писму, у складу са законом.

Подаци из чл. 5. и 6. овог правилника морају да се налазе на оригиналном пуњењу, односно на паковању у истом видном пољу и то тако да могу да се истовремено прочитају без окретања оригиналног пуњења, односно паковања и да су директно видљиви без отварања паковања.

Изузетно од става 2. овога члана, адреса седишта пуниоца и прерађивача, назив и адреса седишта увозника, лот и назнака да производ садржи састојке који могу да изазову алергијске реакције могу да се налазе ван видног поља у коме се налазе остали обавезни подаци.

Обавезни подаци из чл. 5. и 6. овог правилника наводе се неизбрисивом бојом и морају јасно да се разликују од околног текста или слика, односно графичких приказа.

Обавезни подаци из чл. 5. и 6. овог правилника осим садржаја стварног алкохола наводе се карактерима чија величина није мања од 1,2 mm без обзира који је формат карактера употребљен.

Садржај стварног алкохола наводи се на производима карактерима чија висина није мања од:

1) 5 mm, ако је називна запремина оригиналног пуњења, односно паковања већа од 1 l;

2) 3 mm, ако је називна запремина оригиналног пуњења, односно паковања једнака или мања од 1 l, али већа од 0,2 l;

3) 2 mm, ако је називна запремина оригиналног пуњења, односно паковања једнака или мања од 0,2 l.

Величина карактера из става 5. овог члана примењује се на вина која се стављају у промет од 1. јануара 2025. године.

 Назив производа (трговачко име)

Члан 8.

Приликом декларисања, односно представљања производа води се рачуна да назив производа буде јединствен, односно различит од других одобрених назива, односно назива који су у употреби за производе исте врсте.

Не сматра се да је назив производа јединствен, односно различит од других назива ако се од њих разликује:

1) само у једном слову;

2) у два слова која су само променила места;

3) само у акценту.

Изузетно, сматра се да је назив производа јединствен, односно различит од других назива иако се од њих разликује само у једном слову ако:

1) се разликује прво слово назива производа;

2) је назив производа изузетно кратак;

3) је назив производа уочљиво различит.

Приликом декларисања води се рачуна да назив производа не садржи:

1) речи, слова, бројеве, знакe и слично који га чине тешко изговорљивим;

2) назив сорте винове лозе без израза, односно речи које назив тог производа (трговачко име) чине јединственим, односно различитим од других назива за производе исте врсте;

3) ознаку за вино са географским пореклом.

Носиоци права на жиг, односно од њих овлашћени произвођачи вина, којима је пре доношења решења о признавању ознаке вина са географским пореклом признато право на жиг који садржи назив, део назива или упућује на назив ознаке за вина са географским пореклом, такав назив могу да користе приликом декларисања, односно представљања вина без географског порекла из Републике Србије, на начин да се тај назив наводи здружено са називом произвођача, односно називом носиоца права на жиг који се наводи најмање дупло крупнијим словима, односно знаковима.

Врста производа

Члан 9.

Приликом декларисања наводи се назив врсте производа, и то: ликерско вино; пенушаво вино; квалитетно пенушаво вино; квалитетно ароматично пенушаво вино; газирано вино; полупенушаво вино; слабо газирано вино; вино од просушеног грожђа; вино од презрелог грожђа; шира; делимично ферментисана шира; концентрована шира; ново вино у ферментацији, а за мирно вино реч: „вино”.

Посебне одредбе о називу врсте производа

Члан 10.

Назив газирано вино и слабо газирано вино приликом декларисања допуњују се речима: „добијено додавањем угљен-диоксида” које су пишу словима исте врсте и величине.

Код квалитетног пенушавог вина код кога је приликом декларисања наведена реч: „сект” може да се изостави назив врсте производа.

Називна запремина

Члан 11.

Називна количина, односно називна запремина производа јесте запремина течности која је садржана у оригиналном пуњењу, односно паковању и која се наводи приликом декларисања, односно представљања.

Називна запремина на производима декларише се, односно представља у складу са правилником којим се уређују претходно упаковани производи.

Садржај стварног алкохола

Члан 12.

Приликом декларисања производа садржај стварног алкохола изражава се целим бројем или половином броја после кога се наводи ознака: „% vol”. Испред броја и ознаке: „% vol” могу да се наведу речи: „садржај стварног алкохола”, „стварни алкохол” или скраћеница „алк.”. Приликом декларисања делимично ферментисане шире и новог вина у ферментацији, навођење стварног алкохола може се заменити или допунити вредношћу садржаја укупног алкохола иза које се наводи ознака: „% vol”, а испред које се наводе речи: „садржај укупног алкохола” или „укупни алкохол”.

Без обзира којом референтном аналитичком методом је утврђен садржај стварног алкохола у производима, декларисан садржај стварног алкохола не сме да одступа од утврђеног садржаја стварног алкохола више од 0,5 % vol.

Изузетно од става 2. овог члана, деклaрисан садржај стварног алкохола у винима са географским пореклом која се налазе у боцама више од три године, пенушавим винима, квалитетним пенушавим винима, газираним винима, полупенушавим винима, слабо газираним винима, ликерским винима и винима од презрелог грожђа не сме да одступа више од 0,8 % vol од утврђеног садржаја стварног алкохола.

 Назнака земље порекла

Члан 13.

Код вина без географског порекла, и то мирног вина, ликерског вина, газираног вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа, вина од презрелог грожђа, пенушавог вина, квалитетног пенушавог вина, квалитетног ароматичног пенушавог вина и новог вина у ферментацији, назнака земље порекла наводи се приликом декларисања речима: „вино из”, „произведено у” или „производ из” или сличним одговарајућим речима, а код пенушавог вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина и речима: „сект из”, после којих се наводи назив државе, и то:

1) „Република Србија” или „Србија”, када су грожђе и вино у потпуности произведени у Републици Србији или назив друге државе, када су грожђе и вино у потпуности произведени у другој држави (вино из увоза);

2) „Република Србија” или „Србија” и речи: „грожђе пореклом из” односно „вино пореклом из”, после којих се наводи назив државе на чијој територији је произведено грожђе, односно где су извршене одређене фазе производње вина;

3) назив оне државе у којој је извршена секундарна ферментација (врење) код пенушавог вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина из увоза.

Код вина са географским пореклом, назнака земље порекла наводи се приликом декларисања речима: „вино из”, „произведено у” или „производ из” или сличним одговарајућим речима, после којих се наводи назив државе на чијој територији је произведено грожђе и вино.

Када се ради о вину са географским пореклом чија ознака географског порекла је везана за територију две или више држава (у даљем тексту: прекогранична ознака), као назнака земље порекла наводи се назив једне или више држава за чије територије је везана ознака географског порекла.

Назнака одакле производ потиче

Члан 14.

Код мирног вина, ликерског вина, газираног вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа, вина од презрелог грожђа и новог вина у ферментацији, који су без географског порекла, када се ради о мешавини вина из различитих држава или ако је вино произведено у једној, а грожђе у другој држави, назнака земље порекла приликом декларисања може да се замени назнаком одакле производ потиче, и то речима:

1) „мешавина вина из Републике Србије и”, после којих се наводи назив државе са којом Република Србија има ратификован међународни споразум који омогућује кумулирање порекла, или другим одговарајућим речима у складу са ратификованим међународним споразумом, ако је вино произведено мешањем вина пореклом из Републике Србије и друге државе;

2) „вино из Европске уније” или сличним одговарајућим речима, или „мешавина вина из различитих држава Европске уније”, ако је вино произведено мешањем вина пореклом из више држава чланица ЕУ;

3) „мешавина из” или сличним одговарајућим речима, после којих се наводи назив држава које нису чланице ЕУ, ако је вино произведено мешањем вина пореклом из више држава које нису чланице ЕУ;

4) „вино из Европске уније” или сличним одговарајућим речима, или „вино произведено у … од грожђа произведеног у …”, при чему се наводе називи држава чланица ЕУ, ако је вино произведено у једној држави чланици ЕУ, а грожђе у другој држави чланици ЕУ;

5) „вино произведено у … од грожђа произведеног у …”, при чему се наводе називи држава које нису чланице ЕУ, ако је вино произведено у једној држави која није чланица ЕУ, а грожђе у другој држави која није чланица ЕУ.

Назнака земље порекла, односно одакле производ потиче код шире, делимично ферментисане шире, концентроване шире и новог вина у ферментацији

Члан 15.

Назнака земље порекла, односно назнака одакле производ потиче наводи се приликом декларисања шире, делимично ферментисане шире, концентроване шире и новог вина у ферментацији речима:

1) „мешавина добијена од производа из Републике Србије и”, после којих се наводи назив државе, ако је купажа добијена од шира, делимично ферментисаних шира, концентрованих шира и нових вина у ферментацији из Републике Србије и друге државе;

2) „шира из” или „шира произведена у” или сличним одговарајућим речима, после којих се наводи назив државе, односно назив државе чланице ЕУ у којој је шира, односно ново вино у ферментацији произведено;

3) „мешавина произведена у две или више држава Европске уније”, ако је купажа добијена од шира, делимично ферментисаних шира, концентрованих шира или нових вина у ферментацији који су произведени у две или више држава чланица ЕУ;

4) „шира произведена у … од грожђа произведеног у …”, при чему се наводе називи држава чланица ЕУ, ако је шира произведена у једној држави чланици ЕУ, а грожђе у другој држави чланици ЕУ.

Назив и адреса пуниоца, прерађивача и увозника

Члан 16.

Испред назива и адресе седишта пуниоца приликом декларисања производа наводи се реч: „пунилац” или „пуни”, а код вина са географским пореклом уместо ових речи могу да се користе речи:

1) „пуни газдинство” или „пуни произвођач вина” или сличне одговарајуће речи, ако се пуњење врши у оквиру винарије произвођача;

2) „пуни задруга” или сличне одговарајуће речи, ако се пуњење врши у оквиру производног погона који користе чланови задруге;

3) „пуњено у оквиру ознаке географског порекла од” или „пуњено у … од” при чему се наводи ознака географског порекла, односно назив виноградарског географског производног подручја, ако се пуњење врши у винарији другог произвођача која се налази у виноградарском географском производном подручју које је везано за наведену ознаку географског порекла.

Ако је извршено услужно пуњење, приликом декларисања производа назив и адреса седишта произвођача за кога је извршено услужно пуњење наводе се:

1) после речи: „пуњено за”, или

2) после речи: „за”, а после тога се наводи реч: „пуни” и назив и адреса седишта пуниоца („за … пуни …”).

Ако се пуњење обавља у производном погону који се не налази на адреси седишта пуниоца, подаци о називу и адреси седишта пуниоца приликом декларисања производа допуњују се подацима о адреси производног погона у коме је извршено пуњење.

Ако је производ пуњен у посуду која није боца, реч: „пунилац”, „пуни” или слична одговарајућа реч која се наводи приликом декларисања производа, замењује се речју: „пакер”, „пакује” или сличном одговарајућом речју.

Приликом декларисања пенушавог вина, газираног вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина испред назива и адресе седишта прерађивача наводи се реч: „произвођач” или „производи”, ако се приликом декларисања тих производа не наведу речи и подаци које се односе на назив и адресу седишта пуниоца.

Приликом декларисања вина из члана 1. овог правилника из увоза, испред назива и адресе седишта увозника наводе се речи: „увозник” или „увози”.

Када је исто правно лице, односно предузетник пунилац, прерађивач и/или увозник производа, испред назива и адресе седишта тог правног лица, односно предузетника могу заједно да се наведу сви појмови везани за радњу коју је обавио, односно одговарајуће речи: „произвођач, пунилац и увозник”, „произвођач и увозник”, „пунилац и увозник” или „произвођач и пунилац” и слично.

Код производа без географског порекла назив места у коме се налази седиште пуниоца и/или прерађивача, односно место у коме се налази производни погон, на етикети и паковању наводи се словима чија висина може да буде до 5 mm.

Назив пуниоца, прерађивача и увозника на производу без географског порекла

Члан 17.

Када се назив пуниоца, прерађивача и увозника који имају седиште на територији Републике Србије састоји од речи које упућују на географску одредницу из ознаке географског порекла или у потпуности садржи ознаку географског порекла, односно назив виноградарског географског производног подручја, тада се приликом декларисања производа без географског порекла уместо назива пуниоца и прерађивача наводи број и датум уписа произвођача (пуниоца и/или прерађивача) у Винарски регистар, а уместо назива увозника број и датум регистрације увозника у Регистар привредних субјеката, после чега се наводе речи: „Република Србија”.

Изузетно, назив произвођача (пуниоца и/или прерађивача) не мора да се замени бројем и датумом уписа у Винарски регистар, ако је назив пуниоца и прерађивача који садржи географске одреднице, односно ознаке из става 1. овог члана уписан у Винарски регистар до 3. маја 2012. године и ако је такав назив пре 3. маја 2012. године:

1) регистрован као жиг или

2) континуирано у употреби најмање 25 година.

Назив и адреса пуниоца и прерађивача из става 2. овог члана наводе се на етикети и паковању словима чија висина може да буде до 5 mm.

На производима из увоза уместо назива и адресе седишта пуниоца и прерађивача могу да се налазе подаци односно шифра из одговарајућег регистара и назив државе у којој се налази седиште пуниоца и прерађивача.

Ако на производу назив пуниоца, прерађивача и увозника мора да се замени подацима из става 1. овог члана, а у дистрибуцији тог производа учествује и лице које није пунилац, прерађивач или увозник, приликом декларисања се наводе назив и адреса лица које учествује у дистрибуцији.

Изрази који се односе на газдинство

Члан 18.

Само приликом декларисања вина са географским пореклом уз назив и адресу седишта пуниоца и прерађивача могу да се наведу изрази: „виница”, „пивница” или „пимница”, „пољана”, „винска кућа”, „каштел”, „газдинство”, „вила”, „метох”, „манастир”, „дворац” и други изрази одређени прописом којим се уређује начин и поступак производње, односно садржина елабората вина са географским пореклом, ако:

1) је вино произведено искључиво од грожђа из сопствене производње;

2) се производња вина обавља у потпуности на том газдинству;

3) је употреба израза који се односе на газдинство одобрена.

 Сласт пенушавог вина, газираног вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина

Члан 19.

Приликом декларисања пенушавог вина, газираног вина, квалитетног пенушавог вина и квалитетног ароматичног пенушавог вина наводе се изрази који се односе на садржај шећера у тим винима, односно на њихову сласт из Прилога 4 – Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део А), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Ако је садржај шећера у производима из става 1. овог члана, изражен као фруктоза и глукоза (укључујући сахарозу), такав да одговара различитим изразима који се односе на садржај шећера из Прилога 4 – Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део А) и да због тога могу да се употребе два израза, приликом декларисања наводи се само један од тих израза.

Садржај шећера, који се приликом декларисања производа из става 1. овог члана наводи одговарајућим изразом за означавање сласти, може у том производу да одступа до три грама по литру од садржаја шећера који се односи на декларисани израз за означавање сласти.

 Лот

Члан 20.

Податак који се односи на лот приликом декларисања наводи се речју: „лот” или словом: „Л”, после чега се наводи број, односно ознака лота.

 Састојци који могу да изазову алергијске реакције

Члан 21.

Ако производи садрже један или више састојака који могу да изазову алергијске реакције као што су сулфити концетрације веће од 10 mg/l изражени као SO2, као и друге састојке одређене у Прилогу 5 – Листа састојака који могу да изазову алергијске реакције (у даљем тексту: Прилог 5), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, потребно их је навести приликом декларисања после речи: „садржи”.

За сулфите, јаја и производе од јаја и млеко и производе од млека је могуће користити изразе одређене у Прилогу 5.

Обавезни изрази из става 2. овог члана могу да буду пропраћени одговарајућим пиктограмом из Прилога 6 – Пиктограми за назнаку присуства сулфита, јаја и производа од јаја и млека и производа од млека, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Изрази из става 2. овог члана који се могу користити за навођење јаја и производа од јаја и млека и производа од млека приликом декларисања састојака који могу да изазову алергијске реакције из Прилога 5, примењују се на вина произведена од грожђа убраног најраније током 2016. године, односно на вина произведена после 1. јануара 2017. године.

 Начин декларисања података који нису обавезни

Подаци који нису обавезни

Члан 22.

Приликом декларисања, односно представљања производа поред података из чл. 5. и 6. овог правилника могу да се наведу други подаци, и то:

1) година бербе;

2) име једне или више сорти винове лозе;

3) одговарајући израз за сласт мирног вина, ликерског вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа, вина од презрелог грожђа, шире, делимично ферментисане шире, концентроване шире и новог вина у ферментацији, у зависности од садржаја шећера;

4) додатна ознака и/или признати традиционални назив, за вино са географским пореклом;

5) одговарајући симбол Европске уније за вино са географским преклом;

6) изрази који се односе на методе производње;

7) код вина са географским пореклом, назив другог географског подручја, које је мање или веће од виноградарског географског производног подручја које је везано за ознаку географског порекла, као и речи које упућују на географско подручје;

8) подаци који могу да се користе у складу са овим правилником, односно којима се потрошачи не обмањују.

 Година бербе

Члан 23.

Година бербе може да се наведе само на производу који је најмање 85 % произведен од грожђа убраног у наведеној години бербе, а за вина произведена у Републици Србији и ако за то постоје административни докази (подаци о годишњој производњи грожђа тј. пријава бербе, подаци о производњи за дату тржишну годину тј. пријава производње, рачун о купљеној сировини, винаријска евиденција и др.).

У проценат из става 1. овог члана није укључена:

1) количина производа употребљена за дослађивање, експедициони ликер или тиражни ликер, или

2) количина производа из Прилога 7 – Производи који се додају у производњи ликерских вина (у даљем тексту: Прилог 7), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

За производе који се традиционално добијају од грожђа убраног у јануару или фебруару, као година бербе може да се наведе само претходна календарска година.

 Име сорте винове лозе

Члан 24.

Имена сорти винове лозе или њихови синоними могу приликом декларисања и представљања да се наведу ако се производ производи од грожђа сорти које су наведене, и то:

1) за вина из члана 1. овог правилника која се производе у Републици Србији, ако је сорта винове лозе уписана у Регистар сорти пољопривредног биља;

2) за вина из члана 1. овог правилника која се производе у Европској унији, ако је сорта винове лозе уписана у Листу сорти винове лозе и њихових синонима одређене државе чланице Европске уније у којој је вино произведено;

3) за вина из члана 1. овог правилника пореклом из држава које нису чланице Европске уније, ако је употреба имена сорти винове лозе или њихових синонима у складу са прописима тих држава, укључујући правила репрезентативних струковних организација, а имена сорти винове лозе или њихови синоними се налазе на једној од листа које су донете од стране:

(1) Међународне организације за винову лозу и вино (OIV),

(2) Уније за заштиту биљних сорти (UPOV),

(3) Међународног тела за биљне генетичке ресурсе (IBPGR).

Име сорте винове лозе или њен синоним може приликом декларисања да се наведе ако се производ производи од грожђа сорте која је наведена и ако је најмање 85 % тог производа добијено од наведене сорте, с тим да у тај проценат није укључена:

1) количина производа употребљена за дослађивање, експедициони ликер или тиражни ликер, или

2) количина производа који се додају у производњи ликерских вина из Прилога 7.

Имена сорти винове лозе или њихови синоними могу приликом декларисања да се наведу ако се производ производи од грожђа сорти које су наведене и ако је 100 % тог производа добијено од наведених сорти, с тим да у тај проценат није укључена:

1) количина производа употребљена за дослађивање, експедициони ликер или тиражни ликер, или

2) количина производа који се додају у производњи ликерских вина из Прилога 7.

Када се приликом декларисања производa из става 3. овог члана наводе имена сорти винове лозе или њихови синоними, они се наводе словима исте величине редоследом који представља количину употребљеног грожђа, односно вина сорти.

Имена сорти винове лозе „pinot blanc”, „pinot noir”, „pinot meunier” или „pinot gris” или њихови синоними могу приликом декларисања пенушавих вина и квалитетних пенушавих вина да буду замењени синонимом „pinot”.

 Име сорте винове лозе код производа без географског порекла

Члан 25.

Имена сорти винове лозе или њихови синоними из Прилога 8 – Сорте винове лозе чија имена или синоними могу да се наведу приликом декларисања производа без географског порекла, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део, могу приликом декларисања производа без географског порекла из Републике Србије да се наведу ако постоје административни докази (подаци о годишњој производњи грожђа тј. пријава бербе, подаци о производњи за дату тржишну годину тј. пријава производње, рачун о купљеној сировини, винаријска евиденција и др.) и сензорна потврда испуњености услова утврђена од стране овлашћене лабораторије.

Ако су испуњени услови из члана 24. овог правилника, односно става 1. овог члана приликом декларисања вина без географског порекла могу да се наведу речи: „сортно вино” после којих се наводе назив државе где је грожђе и вино произведено, односно одакле вино потиче и/или имена сорти винове лозе или њихови синоними.

 Сласт производа

Члан 26.

Приликом декларисања сласти мирног вина, ликерског вина, полупенушавог вина, слабо газираног вина, вина од просушеног грожђа, вина од презрелог грожђа, шире, делимично ферментисане шире, концентроване шире и новог вина у ферментацији, могу да се наведу изрази који се односе на садржај шећера у тим производима, односно на њихову сласт из Прилога 4 – Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део Б), који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Ако је садржај шећера у производима из става 1. овог члана, изражен као фруктоза и глукоза, такав да одговара различитим изразима који се односе на садржај шећера из Прилога 4 – Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део Б) и да због тога могу да се употребе два израза, приликом декларисања наводи се само један од тих израза.

Садржај шећера који се приликом декларисања производа из става 1. овог члана наводи одговарајућим изразом за означавање сласти, може у том производу да одступа до једног грама по литру од садржаја шећера који се односи на декларисани израз за означавање сласти.

На ликерском вину, полупенушавом вину и слабо газираном вину из увоза уместо израза из Прилога 4 – Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део Б) могу да буду наведени други изрази који се односе на садржај шећера у тим производима ако је држава извозница прописала услове за употребу израза за означавање сласти тих вина.

 Додатна ознака и/или признати традиционални назив

Члан 27.

Додатна ознака може да се наведе заједно са ознаком географског порекла и ознаком квалитетне категорије само приликом декларисања и представљања вина са географским пореклом код кога је та додатна ознака одобрена елаборатом и решењем о испуњености услова за коришћење ознаке и стављање вина са географским пореклом у промет из дате године бербе. Додатна ознака за вино са географским пореклом произведено у Републици Србији наводи се у зависности од квалитетне категорије у складу са прописом којим се урeђуjу ознаке за вина са географским пореклом.

Признати традиционални назив за вино из члана 1. овог правилника произведено у Републици Србији може приликом декларисања и представљања да се наведе код вина са одређеног виноградарског географског производног подручја за којa је тај назив одобрен елаборатом и решењем о испуњености услова за коришћење ознаке и стављање вина са географским пореклом у промет из дате године бербе.

Додатна ознака за вина из става 1. овог члана из увоза се не преводи, а за вина из Европске уније традиционалне ознаке и признати традиционални називи могу да се наведу ако су регистровани у регистру заштићених традиционалних израза Европске уније за вина.

 Симболи Европске уније за вина са географским пореклом

Члан 28.

Приликом декларисања вина са географским пореклом произведених у Републици Србији могу да се наведу симболи Европске уније из Прилога 9 – Симболи Европске уније за ознаке квалитетне категорије вина са географским пореклом, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Наводе: „protected geographical indication” и „protected designation of origin” који се налазе у симболима Европске уније за вина са географским пореклом могуће је заменити истоветним изразима на другом службеном језику Европске уније.

Ако је приликом декларисања наведен симбол Европске уније за вина са географским пореклом, симбол прати ознака географског порекла.

 Изрази који се односе на методе производње

Члан 29.

Приликом декларисања вина са географским пореклом може да се наведе израз:

1) „ферментисало у дрвеном суду од” после чега се наводи врста дрвета или израз: „ферментисало у дрвеном суду”, за вино које је ферментисало у дрвеним судовима;

2) „одлежало у дрвеном суду од” после чега се наводи врста дрвета или израз: „одлежало у дрвеном суду”, за вино које је одлежавало у дрвеним судовима;

3) „сазревало у дрвеном суду од” после чега се наводи врста дрвета или „сазревало у дрвеном суду”, за вино које је сазревало у дрвеним судовима.

На вину из става 1. овог члана из увоза могу да буду наведени изрази еквивалентни изразима из става 1. овог члана.

Изрази који се односе на сазревање могу да се наведу на вину из става 1. овог члана које је сазревало у дрвеним судовима, па и на оном код кога је поступак сазревања настављен у судовима који нису дрвени, у складу са прописом којим се уређују енолошки поступци.

Изрази из става 1. овог члана не могу да се користе за вино произведено додавањем комадића храстовог дрвета, па и ако су ти комадићи додати у вино које је у дрвеним судовима.

Израз „врење у боци” или „ферментација у боци” може да се користи само приликом декларисања пенушавих вина са географским пореклом или квалитетних пенушавих вина код којих су испуњени одређени услови за производњу, и то да:

1) пенушавост потиче од секундарне алкохолне ферментације (врења) у боци;

2) производни процес, који се рачуна од почетка врења којим се добија cuvée, није краћи од девет месеци, укључујући сазревање у винарији у којој је производ добијен;

3) процес врења којим се добија cuvée и његово држање у контакту са винским талогом трају најмање 90 дана;

4) се производ одваја од винског талога филтрирањем у складу са методом претакања или дегоржирањем.

Изрази: „врење у боци традиционалном методом”, „ферментација у боци традиционалном методом”, „традиционална метода”, „класична метода” или „класична традиционална метода” могу да се користе само приликом декларисања пенушавих вина са географским пореклом или квалитетних пенушавих вина код којих су испуњени одређени услови за производњу, и то да:

1) пенушавост потиче од секундарне алкохолне ферментације (врења) у боци;

2) је производ најмање девет месеци од тренутка настанка cuvée-а био непрекидно у контакту са винским талогом у винарији у којој је добијен;

3) се производ одваја од винског талога дегоржирањем.

Израз „crémant” може да се користи приликом декларисања само за бела или розе квалитетна пенушава вина са географским пореклом код којих су испуњени одређени услови за производњу, и то да:

1) је грожђе ручно убрано;

2) је вино произведено од шире добијене муљањем целог грожђа или грожђа без петељки, при чему количина добијене шире не сме да буде већа од 100 l на 150 kg грожђа;

3) је садржај сумпор-диоксида до 150 mg/l;

4) је садржај шећера мањи од 50 g/l;

5) су испуњени услови за производњу вина из става 6. овога члана;

6) се тај израз наводи заједно са називом виноградарског географског производног подручја које је везано за ознаку вина са географским пореклом.

Приликом декларисања белих или розе квалитетних пенушавих вина са географским пореклом израз „crémant” који је садржан у жигу регистрованом пре 1. марта 1986. године може да се користи од стране произвођача који су власници таквог жига ако су испуњени сви услови из става 7. овог члана, осим услова из тач. 1) и 6) тог става.

Изрази који се односе на органску производњу, а који могу да се користе приликом декларисања производа уређују се посебним прописом.

 Назив другог географског подручја и речи које упућују на географско подручје

Члан 30.

Назив другог географског подручја, које је мање или веће од виноградарског географског производног подручја које је везано за ознаку географског порекла и речи које упућују на географско подручје могу да се наведу само приликом декларисања, односно означавања вина са географским пореклом.

Мање географско подручје налази се унутар виноградарског географског производног подручја, а веће географско подручје укључује, односно обухвата виноградарско географско производно подручје које је везано за наведену ознаку географског порекла.

Назив мањег или већег географског подручја и речи које упућују на географско подручје могу да се састоје од назива:

1) локалитета, групе локалитета и/или малих апелација (апсолутне, елитне, историјске и органске виноградарске парцеле);

2) дела катастарске општине, катастарске општине, дела општине и/или општине;

3) виноградарског рејона, дела виноградарског рејона, виногорја, дела виногорја, виноградарских оаза и/или дела виноградарских оаза;

4) округа и/или региона.

Назив мањег географског подручја може да се наведе само ако је то географско подручје јасно дефинисано у спецификацији производа те ознаке географског порекла, при чему најмање 85 % грожђа од којег је вино произведено потиче из мањег географског подручја не укључујући количину производа употребљену за дослађивање, експедициони ликер или тиражни ликер и количину производа из Прилога 7, а преостала количина грожђа потиче из виноградарског географског производног подручја унутар кога се налази мање географско подручје.

Изузетно од става 4. овог члана, назив мањег географског подручја може да се наведе и ако то географско подручје није дефинисано у спецификацији производа те ознаке географског порекла уколико је та ознака географског порекла призната до дана ступања на снагу овог правилника.

Приликом декларисања вина са географским пореклом назив мањег географског подручја који је садржан у жигу регистрованом пре 11. маја 2002. године, може да се користи од стране произвођача који су власници таквог жига и када мање од 85 % грожђа од којег је вино произведено потиче из мањег географског подручја.

 Појмови, изрази и називи од општег значаја

Члан 31.

Само на квалитетном вину са географским пореклом могу приликом декларисања, односно представљања да се користе појмови, изрази, називи или други подаци о државним, локалним, историјским и другим знаменитостима, личностима и догађајима од општег значаја.

Подаци из става 1. овог члана могу да се наведу на квалитетном вину са географским пореклом само ако су везани за виноградарско географско производно подручје са кога то вино потиче.

 Специфични тип боце

Члан 32.

Вино са географским пореклом може да се стави у промет у боци специфичног изгледа.

Ако се боца из става 1. овог члана користи најмање 25 година за вино са одређеном ознаком географског порекла и ако изглед боце потрошачи повезују са ознаком географског порекла, тада се такав тип боце ставља на листу из Прилога 10 – Листа специфичних типова боца које су резервисане за вина са одређеном ознаком географског порекла, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

 Боца типа „боца за пенушаво вино”

Члан 33.

Пенушаво вино, квалитетно пенушаво вино и квалитетно ароматично пенушаво вино може да се стави у промет само у боци типа „боца за пенушаво вино” израђену од стакла, која сe:

1) ако је запремине веће од 0,20 l затвара чепом у облику печурке од плуте или другог материјала који може да дође у додир са храном, који је причвршћен и по потреби прекривен плочицом и обложен фолијом која у потпуности прекрива чеп, као и део или цео грлић боце;

2) ако је запремине до 0,20 l затвара било којим одговарајућим затварачем.

Боца из става 1. овог члана може да се користи и за газирано вино, полупенушаво вино и слабо газирано вино.

Изузетно од става 1. овог члана, пенушаво вино, квалитетно пенушаво вино и квалитетно ароматично пенушаво вино које је намењено конзумацији у авиону не мора да се стави у промет у стакленој боци типа „боца за пенушаво виноˮ.

 Затварачи на посудама

Члан 34.

За затварање посуда са производима могу да се користе само затварачи који нису прекривени навлаком или фолијом на бази олова.

 Обележавање производа

Члан 35.

Вина сa географским пореклом обележавају се евиденционом маркицом, у складу са законом којим се уређује вино.

III. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 36.

Даном ступaњa нa снaгу овог правилника престајe да важи Правилник о начину паковања, декларисања и обележавања мирног вина, неких специјалних вина и других производа у производњи и промету (,,Службени гласник РСˮ, бр. 38/12, 50/15, 62/16, 24/17, 22/19 и 30/21).

Члан 37.

Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредбе члана 22. тачка 5) и члана 28. овог правилника које се примењују од дана ступања Републике Србије у Европску унију.

Одредба члана 6. став 3. овог правилника примењује се до 31. марта 2024. године, одредба члана 30. став 5. овог правилника примењује се до 31. децембра 2027. године, а одредба члана 17. став 2. тачка 2) овог правилника до дана ступања Републике Србије у Европску унију.

 

Број: 110-00-96/2023-09

У Београду, 3. јула 2023. године

 

 

 

 

 

Прилог 1

Сорте винове лозе које могу да се користе за производњу квалитетног ароматичног пенушавог вина

1) Airén;

2) Albariño;

3) Aleatico N;

4) Alvarinho;

5) Ασύρτικο (Assyrtiko);

6) Bourboulenc B;

7) Brachetto N;

8) Busuioacă de Bohotin;

9) Clairette B;

10) Colombard B;

11) Csaba gyöngye B;

12) Cserszegi fűszeres B;

13) Devín;

14) Fernão Pires;

15) Freisa N;

16) Gamay N;

17) Gewürztraminer Rs;

18) Girò N;

19) Glera;

20) Γλυκερύθρα (Glykerythra);

21) Huxelrebe;

22) Irsai Olivér B;

23) Macabeo B;

24) Macabeu B;

25) Cвe Малвазије (All the Malvoisies);

26) Mauzac blanc and rosé;

27) Monica N;

28) Μοσχοφίλερο (Moschofilero);

29) Müller-Thurgau B;

30) Сви Мускати (All the Muscatels);

31) Manzoni moscato;

32) Nektár;

33) Pálava B;

34) Parellada B;

35) Perle B;

36) Piquepoul B;

37) Poulsard;

38) Ροδίτης (Roditis);

39) Scheurebe;

40) Tămâioasă românească;

41) Torbato;

42) Touriga Nacional;

43) Verdejo;

44) Zefír B.

Прилог 2

 Називи виноградарских географских производних подручја у Републици Србији који могу да се користе као ознаке географског порекла

 Виноградарски регион Централна Србија / Централна Србија

1.1. Поцерско-ваљевски рејон / Цер-Ваљево

1.1.1. Поцерско виногорје / Поцерина

1.1.2. Подгорско виногорје / Подгорина

1.1.3. Колубарско-љишко виногорје / Колубара – Љиг

1.2. Рејон Неготинска Крајина / Неготинска Крајина

1.2.1. Кључко виногорје / Кључ

1.2.2. Брзопаланачко виногорје / Брза Паланка

1.2.3. Михајловачко виногорје / Михајловац

1.2.4. Неготинско виногорје / Неготин

1.2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје / Рогљево – Рајац

1.3. Књажевачки рејон / Књажевац

1.3.1. Борско виногорје / Бор

1.3.2. Бољевачко виногорје / Бољевац

1.3.3. Зајечарско виногорје / Зајечар

1.3.4. Потркањско виногорје / Потркање

1.4. Млавски рејон / Млава

1.4.1. Браничевско виногорје / Браничево

1.4.2. Пожаревачко виногорје / Пожаревац

1.4.3. Ресавско виногорје / Ресава

1.5. Топлички рејон / Топлица

1.5.1. Прокупачко виногорје / Прокупље

1.5.2. Југбогдановачко виногорје / Југ Богдан

1.5.3. Житорађско виногорје / Житорађа

1.6. Нишки рејон / Ниш

1.6.1. Сокобањско виногорје / Сокобања

1.6.2. Алексиначко виногорје / Алексинац

1.6.3. Житковачко виногорје / Житковац

1.6.4. Чегарско виногорје / Чегар

1.6.5. Кутинско виногорје / Кутина

1.6.6. Сврљишко виногорје / Сврљиг

1.7. Нишавски рејон / Нишава

1.7.1. Белопаланачко виногорје / Бела Паланка

1.7.2. Пиротско виногорје / Пирот

1.7.3. Бабушничко виногорје / Бабушница

1.8. Лесковачки рејон / Лесковац

1.8.1. Бабичко виногорје / Бабичко

1.8.2. Пусторечко виногорје / Пуста Река

1.8.3. Винарачко виногорје / Винарци

1.8.4. Власотиначко виногорје / Власотинце

1.9. Врањски рејон / Врање

1.9.1. Сурдуличко виногорје / Сурдулица

1.9.2. Вртогошко виногорје / Вртогош

1.9.3. Буштрањско виногорје / Буштрање

1.10. Чачанско-краљевачки рејон / Чачак – Краљево

1.10.1. Љубићко виногорје / Љубић

1.10.2. Јеличко виногорје / Јелица

1.10.3. Ибарско виногорје / Ибар

1.11. Рејон Три Мораве / Три Мораве

1.11.1. Параћинско виногорје / Параћин

1.11.2. Јагодинско виногорје / Јагодина

1.11.3. Јовачко виногорје / Јовац

1.11.4. Левачко виногорје / Левач

1.11.5. Темнићко виногорје / Темнић

1.11.6. Трстеничко виногорје / Трстеник

1.11.7. Крушевачко виногорје / Крушевац

1.11.8. Жупско виногорје / Жупа

1.11.9. Ражањско виногорје / Ражањ

1.12. Београдски рејон / Београд

1.12.1. Авалско-космајско виногорје / Авала – Космај

1.12.2. Грочанско виногорје / Гроцка

1.12.3. Смедеревско виногорје / Смедерево

1.12.4. Дубонско виногорје / Дубона

1.12.5. Лазаревачко виногорје / Лазаревац

1.13. Шумадијски рејон / Шумадија

1.13.1. Крњевачко виногорје / Крњево

1.13.2. Опленачко виногорје / Опленац

1.13.3. Рачанско виногорје / Рача

1.13.4. Крагујевачко виногорје / Крагујевац

  1. Виноградарски регион Војводина / Војводина

2.1. Сремски рејон / Срем

2.1.1. Фрушкогорско виногорје / Фрушка гора

2.2. Суботички рејон / Суботица / Суботичко-хоргошка пешчара

2.2.1. Риђичко виногорје / Риђица

2.2.2. Палићко виногорје / Палић

2.2.3. Хоргошко виногорје / Хоргош

2.3. Рејон Телечка / Телечка

2.3.1. Западнотелечко виногорје / Телечка коса

2.3.2. Централнотелечко виногорје / Бачка Топола

2.3.3. Источнотелечко виногорје / Мали Иђош

2.4. Потиски рејон / Тиса

2.4.1. Севернопотиско виногорје / Горња Тиса

2.4.2. Средњепотиско виногорје / Средње Потисје

2.4.3. Јужнопотиско виногорје / Доња Тиса

2.5. Банатски рејон / Банат

2.5.1. Кикиндско виногорје / Кикинда

2.5.2. Средњебанатско виногорје / Средњи Банат

2.6. Јужнобанатски рејон / Јужни Банат

2.6.1. Вршачко виногорје / Вршац

2.6.2. Белоцркванско виногорје / Бела Црква

2.6.3. Виногорје Делиблатске пешчаре / Делиблатска пешчара

2.7. Бачки рејон / Бачка

  1. Виноградарски регион Косово и Метохија / Косово и Метохија

3.1. Севернометохијски рејон / Северна Метохија

3.1.1. Пећко виногорје / Пећ

3.1.2. Источко виногорје / Исток

3.2. Јужнометохијски рејон / Јужна Метохија

3.2.1. Ђаковачко виногорје / Ђаковица

3.2.2. Ораховачко виногорје / Ораховац

3.2.3. Призренско виногорје / Призрен

3.2.4. Суворечко виногорје / Сува Река

3.2.5. Малишевско виногорје / Малишево

Прилог 3

 

Oзнакe географског порекла уз које није обавезно навести ознаку квалитетне категорије

 

Ознаке географског порекла Држава одакле ознакa географског порекла потиче
Κουμανδαρία (Commandaria) Кипар
Σάμος (Samos) Грчка
Cava

Jerez, Xérès или Sherry

Manzanilla

Шпанија
Champagne Француска
Asti

Marsala

Franciacorta

Италија
Madeira или Madère

Port или Porto

Португалија

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Прилог 4

Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део А)

Производи: пенушаво вино, газирано вино, квалитетно пенушаво вино и квалитетно ароматично пенушаво вино
Изрази који се користе у Републици Србији Изрази који се користе у земљама Европске уније Услови за навођење израза
брут натур brut nature, naturherb, bruto natural, pas dosé, dosage zéro, natūralusis briutas, īsts bruts, přírodně tvrdé, popolnoma suho, dosaggio zero, брют натюр, brut natur Ако је садржај непреврелог шећера мањи од 3 g/l; овај израз се може користити само за производе којима није додат шећер након секундарне ферментације (врења)
екстра брут extra brut, extra herb, ekstra briutas, ekstra brut, ekstra bruts, zvláště tvrdé, extra bruto, izredno suho, ekstra wytrawne, екстра брют Ако је садржај непреврелог шећера између 0 и 6 g/l
брут brut, herb, briutas, bruts, tvrdé, bruto, zelo suho, bardzo wytrawne, брют Ако је садржај непреврелог шећера мањи од 12 g/l
екстра суво extra dry, extra trocken, extra seco, labai sausas, ekstra kuiv, ekstra sausais, különlegesen száraz, wytrawne, suho, zvláště suché, extra suché, екстра сухо, extra sec, ekstra tør, vrlo suho Ако је садржај непреврелог шећера између 12 и 17 g/l
суво sec, trocken, secco, asciutto, dry, tør, ξηρός, seco, torr, kuiva, sausas, kuiv, sausais, száraz, półwytrawne, polsuho, suché, сухо, suho Ако је садржај непреврелог шећера између 17 и 32 g/l
полусуво demi-sec, halbtrocken, abboccato, medium dry, halvtør, ημίξηρος, semi seco, meio seco, halvtorr, puolikuiva, pusiau sausas, poolkuiv, pussausais, félszáraz, półsłodkie, polsladko, polosuché, polosladké, полусухо, polusuho Ако је садржај непреврелог шећера између 32 и 50 g/l
слатко doux, mild, dolce, sweet, sød, γλυκός, dulce, doce, söt, makea, saldus, magus, édes, helu, słodkie, sladko, sladké, dulce, saldais, slatko Ако је садржај непреврелог шећера већи од 50 g/l

Изрази који се користе приликом декларисања сласти (део Б)

Производи: мирно вино, ликерско вино, полупенушаво вино, слабо газирано вино, вино од просушеног грожђа, вино од презрелог грожђа, шира, делимично ферментисана шира, концентрована шира и ново вино у ферментацији
Изрази који се користе у Републици Србији Изрази који се користе
у земљама Европске уније
Услови за навођење израза
суво сухо, seco, suché, tør, trocken, kuiv, ξηρός, dry, sec, secco, asciuttto, sausais, sausas, száraz, droog, wytrawne, seco, sec, suho, kuiva Ако садржај непреврелог шећера не прелази:

– 4 g/l, односно

– 9 g/l, под условом да садржај укупних киселина изражен у g/l винске киселине није за више од 2 g мањи од садржаја непреврелог шећера.

полусуво полусухо, semiseco, polosuché, halvtør, halbtrocken, poolkuiv, ημίξηρος, medium dry, demi-sec, abboccato, pussausais, pusiau sausas, félszáraz, halfdroog, półwytrawne, meio seco, adamado, demisec, polsuho, puolikuiva, halvtorrt, polusuho Ако садржај непреврелог шећера прелази утврђене максималне вредности за израз „суво”, али не прелази:

– 12 g/l, односно

– 18 g/l, под условом да садржај укупних киселина изражен у g/l винске киселине није за више од 10 g мањи од садржаја непреврелог шећера.

полуслатко полусладко, semidulce, polosladké, halvsød, lieblich, poolmagus, ημίγλυκος, medium, medium sweet, moelleux, amabile, pussaldais, pusiau saldus, félédes, halfzoet, półsłodkie, meio doce, demidulce, polsladko, puolimakea, halvsött, poluslatko Ако је садржај непреврелог шећера већи од утврђених максималних вредности за израз „полусуво”, али не већи од 45 g/l.
слатко сладко, dulce, sladké, sød, süss, magus, γλυκός, sweet, doux, dolce, saldais, saldus, édes, ћelu, zoet, słodkie, doce, dulce, sladko, makea, sött, slatko Ако је садржај непреврелог шећера већи од 45 g/l.

 

 

Прилог 5

Листа састојака који могу да изазову алергијске реакције

 

Састојци који могу да изазову алергије и/или интолеранције су:

1) Житарице које садрже глутен: пшеница (попут спелте и камута), раж, јечам, овас и хибриди добијени њиховим укрштањем и њихови производи, осим:

(1) глукозног сирупа на бази пшенице, укључујући и декстрозу (*),

(2) малтодекстрина на бази пшенице (*),

(3) глукозних сирупа на бази јечма,

(4) житарица које се користе за производњу алкохолних дестилата или етил алкохол пољопривредног порекла;

2) Љускари (ракови) и производи од љускара;

3) Јаја и производи од јаја;

4) Риба и производи од рибе, осим:

(1) рибљег желатина који се користи као носач за витамине и каротеноидне приправке,

(2) рибљег желатина или желатина из рибљег мехура (Isinglass) за бистрење пива и вина;

5) Кикирики и производи од кикирикија;

6) Соја и производи од соје, осим:

(1) потпуно рафинисаног сојиног уља и масти (*),

(2) природне смесе токоферола (Е 306), природног D-алфа токоферола, D-алфа токоферол ацетата, D-алфа токоферол сукцината пореклом из соје,

(3) издвојеног фитостерола и естара фитостерола из уља соје,

(4) естара биљног станола произведеног из стерола уља соје.

7) Млеко и производи од млека (укључујући и лактозу), осим:

(1) сурутке која се користи за производњу алкохолних дестилита или етил алкохола пољопривредног порекла,

(2) лактитола;

8) Језграсто воће: бадем (Amygdalus communis L.), лешник (Corylus avellana), орах (Juglans regia), индијски орах (Anacardium occidentale), пекан орах (Carya illinoiesis (Wangenh.) K. Koch), бразилски орах (Bertholettia excelsa), пистаћ (Pistacia vera), макадамиа орах и Queensland орах (Maccadamia ternifolia) и њихови производи, осим језграстих плодова који се користе за производњу алкохолних дестилата или етил алкохола пољопривредног порекла;

9) Целер и производи од целера;

10) Слачица и производи од слачице;

11) Семе сусама и производи од сусама;

12) Сумпор-диоксид и сулфити у концентрацијама већим од 10 mg/kg или 10 mg/l изражено као SО2, који се израчунава за производе који су спремни за потрошњу или који су реконституисани у складу са упутством произвођача.

13) Лупина и производи од лупине;

14) Мекушци и њихови производи.

––––––––––––––

(*) и њихови производи, у случају да процес којем су подвргнути неће повисити ниво који узрокује алергије процењен од стране EFSA-e за одговарајући производ од кога потичу.

Изрази који се могу користити за навођење сулфита, јаја и производа од јаја и млека и производа од млека приликом декларисања састојака који могу да изазову алергијске реакције

Језик Израз који се односи на сулфите Израз који се односи на јаја и производе од јаја Израз који се односи на млеко и производе од млека
Српски „сулфити” или „сумпор-диоксид” „јаје”, „протеин из јаја”, „производ од јаја”, „лизозим из јаја” или „албумин из јаја” „млеко”, „производ од млека”, „казеин из млека” или „протеин из млека”
Бугарски „сулфити” или „серен диоксид” „яйце”, „яйчен протеин”, „яйчен продукт”, „яйчен лизозим” или „яйчен албумин” „мляко”, „млечни продукти”, „млечен казеин” или „млечен протеин”
Шпански „sulfitos” или „dióxido de azufre” „huevo”, „proteína de huevo”, „ovoproducto”, „lisozima de huevo” или „ovoalbúmina” „leche”, „productos lácteos”, „caseína de leche” или „proteína de leche”
Чешки „siřičitany” или „oxid siřičitý” „vejce”, „vaječná bílkovina”, „výrobky z vajec”, „vaječný lysozym” или „vaječný albumin” „mléko”, „výrobky z mléka”, „mléčný kasein” или „mléčná bílkovina”
Дански „sulfitter” или „svovldioxid” „æg”, „ægprotein”, „ægprodukt”, „æglysozym”, или „ægalbumin” „mælk”, „mælkeprodukt”, „mælkecasein” или „mælkeprotein”
Немачки „Sulfite” или „Schwefeldioxid” „Ei”, „Eiprotein”, „Eiprodukt”, „Lysozym aus Ei” или „Albumin aus Ei” „Milch”, „Milcherzeugnis”, „Kasein aus Milch” или „Milchprotein”
Естонски „sulfitid” или „vääveldioksiid” „muna”, „munaproteiin” „munatooted”, „munalüsosüüm” или „munaalbumiin” „piim” „piimatooted”, „piimakaseiin” или „piimaproteiin”
Грчки „θειώδη” „διοξείδιο του θείου” или „ανυδρίτης του θειώδους οξέος” „αυγό”, „πρωτεΐνη αυγού”, „προϊόν αυγού”, „λυσοζύμη αυγού” или „αλβουμίνη αυγού” „γάλα”, „προϊόντα γάλακτος”, „καζεΐνη γάλακτος” или „πρωτεΐνη γάλακτος”
Енглески „sulphites”, „sulfites”, „sulphur dioxide” или „sulfur dioxide” „egg”, „egg protein”, „egg product”, „egg lysozyme” или „egg albumin” „milk”, „milk products”, „milk casein” или „milk protein”
Француски „sulfites” или „anhydride sulfureux” „oeuf”, „protéine de l’oeuf”, „produit de l’oeuf”, „lysozyme de l’oeuf” или „albumine de l’oeuf” „lait”, „produits du lait”, „caséine du lait” или „protéine du lait”
Хрватски „sulfiti” или „sumporov dioksid” „jaje”, „bjelančevine iz jaja”, „proizvodi od jaja”, „lizozim iz jaja” или „albumin iz jaja”; „mlijeko”, „mliječni proizvodi”, „kazein iz mlijeka” или „mliječne bjelančevine”
Италијански „solfiti”, или „anidride solforosa” „uovo”, „proteina dell’uovo”, „derivati dell’uovo”, „lisozima da uovo” или „ovoalbumina” „latte”, „derivati del latte”, „caseina del latte” или „proteina del latte”
Летонски (латвијски) „sulfīti” или „sēra dioksīds” „olas”, „olu olbaltumviela”, „olu produkts”, „olu lizocīms” или „olu albumīns” „piens”, „piena produkts”, „piena kazeīns” или „piena olbaltumviela”
Литвански „sulfitai” или „sieros dioksidas” „kiaušiniai”, „kiaušinių baltymai”, „kiaušinių produktai”, „kiaušinių lizocimas” или „kiaušinių albuminas” „pienas”, „pieno produktai” „pieno kazeinas” или „pieno baltymai”
Мађарски „szulfitok” или „kén-dioxid” „tojás”, „tojásból származó fehérje”, „tojástermék”, „tojásból származó lizozim” или „tojásból származó albumin” „tej”, „tejtermékek”, „tejkazein” или „tejfehérje”
Малтешки „sulfiti” или „diossidu tal-kubrit” „bajd”, „proteina tal-bajd”, „prodott tal-bajd”, „liżożima tal-bajd” или „albumina tal-bajd” „ħalib”, „prodotti tal-ħalib”, „kaseina tal-ħalib” или „proteina tal-ħalib”
Холандски „sulfieten” или „zwaveldioxide” „ei”, „eiproteïne”, „eiderivaat”, „eilysozym” или „eialbumine” „melk”, „melkderivaat”, „melkcaseïne” или „melkproteïnen”
Пољски „siarczyny”, „dwutlenek siarki” или „ditlenek siarki” „jajo”, „białko jaja” „produkty z jaj”, „lizozym z jaja” или „albuminę z jaja” „mleko”, „produkty mleczne”, „kazeinę z mleka” или „białko mleka”
Португалски „sulfitos” или „dióxido de enxofre” „ovo”, „proteína de ovo”, „produto de ovo”, „lisozima de ovo” или „albumina de ovo” „leite” „produtos de leite” „caseína de leite” или „proteína de leite”
Румунски „sulfiti” или „dioxid de sulf” „ouă”, „proteine din ouă”, „produse din ouă”, „lizozimă din ouă” или „albumină din ouă” „lapte”, „produse din lapte”, „cazeină din lapte” или „proteine din lapte”
Словачки „siričitany” или „oxid siričitý” „vajce”, „vaječná bielkovina”, „výrobok z vajec”, „vaječný lyzozým” или „vaječný albumín” „mlieko” „výrobky z mlieka”, „mliečne výrobky”, „mliečny kazeín” или „mliečna bielkovina”
Словеначки „sulfiti” или „žveplov dioksid” „jajce”, „jajčne beljakovine”, „proizvod iz jajc”, „jajčni lizocim” или „jajčni albumin” „mleko”, „proizvod iz mleka”, „mlečni kazein” или „mlečne beljakovine”
Фински „sulfiittia”, „sulfiitteja” или „rikkidioksidia” „kananmunaa”, „kananmunaproteiinia” „kananmunatuotetta”, „lysotsyymiä (kananmunasta)” или „kananmuna-albumiinia” „maitoa”, „maitotuotteita”, „kaseiinia (maidosta)” или „maitoproteiinia”
Шведски „sulfiter” или „svaveldioxid” „ägg”, „äggprotein”, „äggprodukt”, „ägglysozym” или „äggalbumin” „mjölk”, „mjölkprodukter”, „mjölkkasein” или „mjölkprotein”

 

 

 

Прилог 6

Пиктограми за назнаку присуства сулфита, јаја и производа од јаја и млека и производа од млека

 

 

 

 

 

 

 

 

Прилог 7

Производи који се додају у производњи ликерских вина

Ликерско вино је производ који има:

1) садржај стварног алкохола од 15 % vol до 22 % vol;

2) садржај укупног алкохола од најмање 17,5 % vol, осим за одређена ликерска вина са географским пореклом („PDO” и „PGI” ликерска вина).

Ликерско вино се добија од:

1) делимично ферментисане шире;

2) вина;

3) мешањем делимично ферментисане шире и вина;

4) шире или њене мешавине са вином, ако се ради о ликерским винима са географским пореклом („PDO” и „PGI” ликерска вина), а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Σάμος (Samos),

Μοσχάτος Πατρών (Patras Muscatel),

Μοσχάτος Ρίου Πατρών (Rio Patron Muscatel),

Μοσχάτος Κεφαλληνίας (Kefallonia Muscatel),

Μοσχάτος Ρόδου (Rhodes Muscatel),

Μοσχάτος Λήμνου (Lemnos Muscatel),

Σητεία (Sitia),

Νεμέα (Nemea), Σαντορίνη (Santorini),

Δαφνές (Dafnes),

Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia),

Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras).

Грчка
Alicante,

Cariñena,

Jerez-Xérès-Sherry,

Malaga,

Montilla-Moriles,

Priorato,

Tarragona,

Valencia.

Шпанија
Cannonau di Sardegna,

Giró di Cagliari,

Malvasia di Bosa,

Malvasia di Cagliari,

Marsala,

Monica di Cagliari,

Moscato di Cagliari,

Moscato di Sorso-Sennori,

Moscato di Trani,

Masco di Cagliari, Oltrepó Pavese Moscato,

San Martino della Battaglia,

Trentino,

Vesuvio Lacrima Christi.

Италија

Ликерско вино је производ који има почетни садржај природног алкохола од најмање 12 % vol, осим за одређена ликерска вина са географским пореклом.

Ликерском вину се додаје:

1) појединачно или у комбинацији:

(1) неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96 % vol,

(2) дестилат вина или просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52 % vol до 86 % vol;

2) у одрeђеним случајевима један или више следећих производа:

(1) концентрована шира,

(2) мешавина једног од следећих производа: неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96 % vol, дестилат вина или дестилат од просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52 % vol до 86 % vol са делимично ферментисаном широм или са широм или са мешавином шире и вина када се ради о ликерском вину са географским пореклом.

Када се ради о одређеним ликерским винима са географским пореклом њима се додаје:

1) појединачно или у комбинацији: неутрални алкохол винског порекла, укључујући алкохол произведен од просушеног грожђа, чији је садржај стварног алкохола најмање 96 % vol и/или дестилат вина или просушеног грожђа чији је садржај стварног алкохола од 52 % vol до 86 % vol;

2) или један или више следећих производа:

(1) вински дестилат или дестилат од просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 95 % vol до 96 % vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Σάμος (Samos),

Μοσχάτος Πατρών (Patras Muscatel),

Μοσχάτος Ρίου Πατρών (Rio Patron Muscatel),

Μοσχάτος Κεφαλληνίας (Kefallonia Muscatel),

Μοσχάτος Ρόδου (Rhodes Muscatel),

Μοσχάτος Λήμνου (Lemnos Muscatel),

Σητεία (Sitia),

Σαντορίνη (Santorini),

Δαφνές (Dafnes),

Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras),

Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia).

Грчка
Condado de Huelva,

Jerez-Xérès-Sherry,

Manzanilla-Sanlúcar de Barrameda,

Málaga,

Montilla-Moriles,

Rueda,

Terra Alt.

Шпанија
Κουμανδαρία (Commandaria) Кипар

(2) јака алкохолна пића дестилована из вина или комине са садржајем стварног алкохола од 52 % vol до 86 % vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras),

Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia),

Σητεία (Sitia),

Σαντορίνη (Santorini),

Δαφνές (Dafnes),

Νεμέα (Nemea).

Грчка
Pineau des Charentes или Pineau charentais,

Floc de Gascogne,

Macvin du Jura.

Француска
Κουμανδαρία (Commandaria) Кипар

(3) јака алкохолна пића дестилована из просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 52 % vol до 94,5 % vol, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodafne of Patras),

Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodafne of Kefallonia).

Грчка

3) један или више следећих производа када је то примењиво:

(1) делимично ферментисана шира добијена из просушених бобица грожђа, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Jerez-Xérès-Sherry,

Málaga,

Montilla-Moriles.

Шпанија
Aleatico di Gradoli,

Giró di Cagliari,

Malvasia delle Lipari,

Malvasia di Cagliari,

Moscato passito di Pantelleria.

Италија
Κουμανδαρία (Commandaria) Кипар

(2) производ добијен концентровањем шире непосредним загревањем, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Alicante,

Condado de Huelva,

Jerez-Xérès-Sherry,

Málaga,

Montilla-Moriles,

Navarra.

Шпанија
Marsala Италија

(3) концентрована шира, а ликерска вина са географским пореклом која се добијају на тај начин су:

Назив ликерског вина Држава порекла
Málaga,

Montilla-Moriles,

Tarragona.

Шпанија
Oltrepó Pavese Moscato,

Marsala,

Moscato di Trani.

Италија

(4) мешавина једног од следећих производа: вински дестилат или дестилат од просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 95 % vol до 96 % vol, јака алкохолна пића дестилована из вина или комине са садржајем стварног алкохола од 52 % vol до 86 % vol, јака алкохолна пића дестилована из просушеног грожђа са садржајем стварног алкохола од 52 % vol до 94,5 % vol са делимично ферментисаном широм или са њеном мешавином са вином.

 

 

Прилог 8

Сорте винове лозе чија имена или синоними могу да се наведу приликом декларисања производа без географског порекла

 

Сорте које могу да се наведу за бела вина

1) Алиготе бели (Aligoté);

2) Багрина (Багрина црвена, Bagrina rošie);

3) Бачка *;

4) Бакатор (Бакатор бели);

5) Бена (Bena);

6) Бувијеова Ранка (Bouvier, Ranina);

7) Велтлинац зелени (Veltliner, Grüner Veltliner)*;

8) Велтлинац црвени рани (Veltliner rouge précoce, Велтлинер црвени)*;

9) Виоњер (Viognier);

10) Глера (Glera);

11) Годоминка*;

12) Грашац (Италијански ризлинг*, Riesling Italico*, Грашац бели, Грашевина, Грашица, Талијански ризлинг, Olasz rizling);

13) Гренаш (Гренаш бели, Grenache blanc);

14) Езерјо (Ezerjo);

15) Жилавка;

16) Жупљанка*;

17) Кернер (Kerner);

18) Кладовска бела*;

19) Кларет (Кларет бели, Clairette, Clairette Blanche);

20) Коломбард (Colombard);

21) Космополита;

22) Креаца (Kreacer, Kreazer);

23) Липолист (Липовина, Харшлевели, Harslevelü);

24) Малвазија (Малвазија бела, Ароматична Малвазија);

25) Манцони (Манцони бели, Manzoni Bianco);

26) Меденац бели (Бело медено, Меденац);

27) Милер-Тургау* (Müller-Thurgau*, Ризванац);

28) Морава*,****;

29) Мускат Крокан (Мирисавка, Ванилијевка, Muscat de Hongrie, Мускат венгерскиј);

30) Мускат Отонел (Muscat Ottonel);

31) Неопланта*;

32) Нова Динка;

33) Палава (Pálava)*;

34) Панониа*;

35) Петка;

36) Пино блан (Pinot Blanc, Бургундац бели*,****, Пинот бели);

37) Пино гри (Pinot gris, Бургундац сиви*,****, Сиви пинот);

38) Пињолето (Pignoletto);

39) Рајнски Ризлинг*,**** (Riesling, Ризлинг, Riesling renаno****, Weiβer);

40) Ребула (Ребула румена, Ребула жута, Ribolla Gialla);

41) Ркацители (Rkatziteli);

42) Рубинка;

43) Ружица (Црвена Ружица, Кевидинка, Црвена Динка);

44) Семијон (Semillon);

45) Сирмиум*;

46) Сила;

47) Силванер (Grüner Silvaner, Силванац зелени, Sylvaner);

48) Сланкаменка* (Сланкаменка црвена*, Пловдина*, Дренак);

49) Сланкаменка бела* (Мађарка*);

50) Смедеревка* (Белина, Крупна Белина, Димјат);

51) Совињон (Sauvignon blanc, Sauvignon, Совињон бели);

52) Сремска зеленика*,**** (Зеленика);

53) Тамјаника (група Тамјаника): Тамјаника, Тамјаника бела, Muscat a petit grain, Мускат бели, Тамјаника жута, Мускат жути, Мускат;

54) Мирисни траминац (Gewuerztraminer, Gewurztraminer, Roter traminer)**

55) Траминац црвени (Savignin rose, Mirisavi traminac)**

56) Траминац бели (Savagnin Blanc)**

57) Требјано Тоскано* (Trebbiano Toscano*, Уњи блан, Ugni blanc);

58) Фоле бланш (Folle Blanche);

59) Фурминт (Шипон, Furmint blanc);

60) Фрајла;

61) Шардоне (Chardonnay, Пино Шардоне);

62) Шасла бела (Chasselas, Племенка бела)***

63) Шасла мускатна (Chasselas misquo, Племенка мускатна)***

64) Шасла црвена (Chasselas rosse, Племенка црвена)***

65) остале сорте и њихови синоними уписане у Виноградарски регистар.

 

Сорте које могу да се наведу за розе/црвена вина

1) Алеатико**** (Aléatico****);

2) Аликант Буше**** (Alicante Hentri Bouschet****, Alikant****, Alicante Bouschet****, Бојадисерка);

3) Анћелота (Ancellotta);

4) Владун

5) Вожд

6) Вранац;

7) Гаме (Gamay, Gamay noir);

8) Гаме Бојадисер (Gamay Tenturier);

9) Дионис

10) Жупски бојадисер*;

11) Зачинак (Зачињак);

12) Јагодинка*;

13) Каберне Совињон (Cabernet Sauvignon);

14) Каберне Фран (Cabernet Franc);

15) Каберне волос (Cabernet volos)

16) Кавчина (Жаметовка, Жаметна чрнина, Кавчина црна);

17) Карињан (Carignan);

18) Карменере (Carmenere);

19) Крајински бојадисер*;

20) Маделин Ноар (Madeline noir);

21) Малбек (Malbec);

22) Марселан (Marselan);

23) Мерло (Merlot);

24) Мерло корус (Merlot khorus)

25) Монтепулћано**** (Montepulciano****);

26) Мускат Хамбург (Muscat de Hambourg);

27) Неготинка*,****;

28) Пино Ноар (Pinot Noir, Бургундац Црни*,**** , Пинот Црни);

29) Португизер (Blauer Portugieser, Португизац, Португалка)*, ****;

30) Пробус;

31) Прокупац (Каменичарка, Рскавац, Нишевка*, Црнка);

32) Пти Вердо (Petit Verdot);

33) Ребо (Rebo);

34) Регент (Regent);

35) Руменика;

36) Санђовезе**** (Sangiovese****);

37) Саперави (Saperavi);

38) Седуша

39) Сира (Syrah, Шираз, Shyraz);

40) Скадарка*(Кадарка, Fusteres Kadarka, Браничевка*, Чекерешка, Мекиш);

41) Српски рубин*;

42) Станушина;

43) Тамјаника црна (група Црних Тамјаника): Тамјаника црна, Мускат ружа, Muscat des roses noir, Muscato della rose nero;

44) Темпраниљо (Tempranillo);

45) Teran****;

46) Teroldego****;

47) Тролингер (Trollinger Blauer, Тиролан Црни*);

48) Цвајгелт (Zweigelt, Blauer Zweigelt);

49) Франковка**** (Limberger, Моравка*,****);

50) остале сорте и њихови синоними уписане у Виноградарски регистар.

––––––––––––––

* Сорте које у својим именима и синонимима имају географске одреднице, односно речи и изразе који упућују на географске појмове, па се могу наводити, односно декларисати величином слова до 5 mm уз објашњење да се ради о сорти винове лозе.

** Имена сорти винове лозе и или њихови синоними наведена под  редним бројем 54. 55. и 56. могу приликом декларисања да буду замењени синонимима Траминац и Траминер.

*** Имена сорти винове лозе и или њихoви синоними наведена под  редним бројем и 62. 63. и 64. могу приликом декларисања да буду замењени синонимима Шасла и Племенка.

**** Сорте које у својим именима и синонимима имају називе заштићених ознака географског порекла или делове тих назива могу се наводити до уласка Републике Србије у ЕУ.

Прилог 9

Симболи Европске уније за ознаке квалитетне категорије

вина са географским пореклом

„protected designation of origin” или „PDO”

„protected geographical indication” или „PGI”

Прилог 10

Листа специфичних типова боца које су резервисане за вина са одређеном ознаком географског порекла

  1. Тип боце: „Flûte d’Alsace”

Изглед боце: стаклена боца која се састоји од правог цилиндричног тела са дугачким грлићем, приближно следећих пропорција:

1) укупна висина/пречник у основи = 5:1;

2) висина цилиндричног тела = укупна висина/3.

Овај тип боце је резервисан за вина произведена од грожђа убраног на територији Француске са следећим ознакама географског порекла:

1) „Alsace” или „vin d’Alsace” „Alsace Grand Cru”;

2) „Crépy”;

3) „Château-Grillet”;

4) „Côtes de Provence”, црвено и розе;

5) „Cassis”;

6) „Jurançon”, „Jurançon sec”;

7) „Béarn”, „Béarn-Bellocq”, розе;

8) „Tavel”, розе.

Ограничења употребе: боца овог типа примењује се само за вина произведена од грожђа убраног на територији Француске.

  1. Тип боце: „Bocksbeutel” или „Cantil”

Изглед боце: боца кратког грлића, округлог али пљоснатог облика, основа и пресек боце су на тачки највеће конвексности елипсоидни:

1) однос између дугих и кратких оса елипсоидног пресека = 2:1;

2) однос између висине конвексног тела и цилиндричног грлића боце = 2,5:1.

Овај тип боце је резервисан за:

1) вина из Немачке са следећим ознакама географског порекла:

(1) „Franken”,

(2) „Baden”:

– која потичу из Taubertal и Schüpfergrund,

– која потичу из следећих делова локалне административне области Baden-Baden: Neuweier, Steinbach, Umweg and Varnhalt;

2) вина из Италије са следећим ознакама географског порекла:

(1) „Santa Maddalena” (St. Magdalener),

(2) „Valle Isarco” (Eisacktaler), произведено од сорти винове лозе Sylvaner и Müller-Thurgau,

(3) „Terlaner”, произведено од грожђа сорте винове лозе Pinot bianco,

(4) „Bozner Leiten”,

(5) „Alto Adige” (Südtiroler), произведено од грожђа сорти винове лозе: Riesling, Müller-Thurgau, Pinot nero, Moscato giallo, Sylvaner, Lagrein, Pinot blanco (Weissburgunder) и Moscato rosa (Rosenmuskateller),

(6) „Greco di Bianco”,

(7) „Trentino”, произведено од грожђа сорти групе Муската;

3) вина из Грчке:

(1) „Agioritiko”,

(2) „Rombola Kephalonias”,

(3) вина са острва Кефалонија,

(4) вина са острва Парос,

(5) вина са географским пореклом са Пелопонеза;

4) вина из Португалије:

(1) розе вина и друга вина са географским пореклом за које се може доказати да су правилно и традиционално представљена у боцама типа „cantil” пре него што су класификована као вина са ознакама географског порекла.

  1. Тип боце „Clavelin”

Изглед боце: стаклена боца кратког грлића која садржи 0,62 l, састоји се од цилиндричног тела са широким делом до грлића који даје боци шћућурен изглед, приближно следећих димензија:

1) укупна висина/пречник у основи = 2,75;

2) висина цилиндричног тела = укупна висина/2.

Овај тип боце је резервисан за вина из Францускe са следећим ознакама географског порекла:

1) „Côte du Jura”;

2) „Arbois”;

3) „L’Etoile”;

4) „Château Chalon”.

  1. Тип боце: „Tokaj”

Изглед боце: права, дугог грлића, безбојна стаклена боца која се састоји од цилиндричног тела следећих димензија:

1) висина цилиндричног тела/укупна висина = 1:2,7;

2) укупна висина/пречник у основи = 1:3,6;

3) називна запремина: 500 ml; 375 ml, 250 ml, 100 ml или 187,5 ml (у случају извоза);

4) запушач направљен од материјала који упућује на вински регион или произвођача вина може бити стављен на боцу.

Овај тип боце је резервисан за вина из Мађарске и Словачке са следећим ознакама географског порекла:

1) „Tokaj”;

2)„ Vinohradnícka oblasť Tokaj“,

уз додатак једне од следећих заштићених традиционалних израза: aszú/výber, aszúeszencia/ výberova esencia, eszencia/esencia, máslas/mášláš, fordítás/forditáš, szamorodni/samorodné.

Ограничења употребе: Боца овог типа примењује се само за вина произведена од грoжђа убраног на територији Мађарске и Словачке.

Цео правилнки је испод:

4827023.0142.6-1

 

 

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар