Млади произвођач воћа и врхунски трубач

Фото: В. Илић

Аутор: Gdjakovic
580 посета

КАДА труба засвира у купињаку, међу шљивама, јабукама и крушкама, док се коси, копа и пласти, то, знају већ житељи села испод Маљена, чувени трубач Марко Трнавац (39) дува у флигхорну како би сав посао у воћњацима и на летини ишао као – песма, трубачка.

 Да није тако, вели и сам Марко, сигурно би 30 хектара земље, колико је у поседу Трнаваца, зарасло у коров. Овако, уз звуке трубе, коју су „Новости“ два пута наградиле на Сабору трубача „Златном трубом“, сваки педаљ земље је под конац, све берићетно и свега напретек.

У дому Трнаваца у Мршељима, на тромеђи Пожеге, Чачка и Милановца, сложно живе чак четири генерације – Марко са супругом Јованом (27), синовима Јованом (7) и Луком (4), родитељима Јевтом (67) и Надом (63) и бабом Славком (85). Свако од њих седморо зна шта је чије задужење у кућним пословима и пословима на имању, па чак и најмлађи Лука.

Трнавци се највише поносе својим купињаком, одакле је ово воће путовало и за тржиште Русије. Скоро хектар имају под овом воћком, а одговор на питање како су се баш одлучили да њу посаде, лежи у Марковој причи о првом сусрету са његовом садашњом супругом Јованом.

– Када сам први пут отишао код ње у госте, почастила ме слатком од купина. Тада сам се заљубио у Јовану, али и у слатко од купина. Одмах сам дошао кући, рекао да се женим, али и да садимо купину – испричао нам је Марко.

– Већ десет година гајимо купину, и квалитет наше купине постао је препознатљив, па сваке године имамо сигуран откуп. Неколико година смо је извозили за Русију, а када је откуп слаб, ми сав род продамо на Зеленој пијаци у Београду. Имају Трнавци и шљивик на око 60 ари земље, а сав род шљиве иде у ракију, па сваке године испеку и до 2.000 литара препеченице. Марко вели да је то само за њихове потребе, јер је кућа Трнаваца домаћинска, овде се обавезно служи љута, дневно на литре, јер сваки комшија, путник намерник је овде добродошао.

– Најлакше је отићи из села, оставити све да се закорови, али ми нећемо да напуштамо огњиште, нашу дедовину. Остајемо овде. Решили смо да наш посао проширимо и на сеоски туризам, па ћемо од ове године кренути у изградњу вајата. Земље има, надамо се и помоћи државних фондова. Желимо да ову лепоту нашег села окусе и други, они који живе у великим градовима, гужвама. Овде само могу да чују тишину, цвркуте птица, али и звук трубе, онако лагано, мераклијски – казао нам је Марко.

ПОСЛА ТОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ

„ЗЛАТНЕ трубе“ вашег листа, које сам освојио у Гучи, заиста су ми промениле живот. Посла имамо током целе године, путујемо, имамо наступе, радимо весеља широм Србије, па и даље. Захвалан сам „Новостима“ на тим признањима. И даље ћу се такмичити, па ко зна, можда ми се посрећи по трећи пут – рекао нам је Трнавац. Додао је и да сваке године уради нешто ново за наше трубаштво.

Спрема се са оркестром за нове наступе и гостовања на разним манифестацијама, шири репертоар, утеже сваку мелодију до савршенства. Планира и да одради студијски албум, који ће дати нови печат његовој трубачкој каријери.

Све што се од хране прави у домаћинству Трнаваца је органског порекла, без хемије. У шталама имају увек од шест до осам крава, у торовима бројне овце и јагањце, у свињцима увек више товљеника и прасади, мноштво живине. Има места и за пластенике, поврће, житарице, и то се све производи на око пет хектара земље, а све ливаде (око 12 хектара) се редовно косе. Поседују Трнавци све од механизације. Раде сви, и не жале се.

– Има увек посла. Није реткост да са својим трубачким оркестром осванем у неком ресторану или на весељу до јутра – у Београду, Сомбору, Крагујевцу… па и у иностранству… Када се вратим са свирке идем право у купињак, у воћњаке, пластенике… А када се сви уморимо, ја онда узмем трубу у руке и засвирам по жељи, онако лагано, па сви опет прионемо на посао. Звук трубе нам дође као окрепљење, као покретач – закључио је Марко.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1229523/zlatna-truba-zaliva-kupinu-marko-trnavac-dvostruki-sampion-sabora-guci-zivi-samo-muzike-foto

Srodni tekstovi

Оставите коментар