Малинари се поделили, више брину о изборима него о малини док неки други беру паре

398

Да ли је ситуација стварно толико лоша и зашто смо сведоци да и у годинама када је добра и када је лоша ситуација кривци буду држава и Асоцијација?

„Да ли малина само служи као оруђе у политичкој борби или неко ипак има искрене намере и жељу за добробити примарних произвођача? Да би смо могли да причамо о стању у сектору малинарства у 2023. морамо се прво осврнути на предходне године, како би смо могли да сагледамо слику у целости. Удружење пољопривредних произвођача „Асоцијација Малинара Србије“ основана је 2015. године (оснивачи асоцијације су 9 удружења из 9 општина) 2016. год Асоцијацији приступило још 26, а до 2023. Асоцијација броји 56 удружења произвођача малина и купина из целе Србије. 2016-2017. год. Асоцијација малинара Србије постаје значајна организација која заступа интересе произвођача, што многима почиње да смета. У 2017 и 2018 год долази до пада откупних цена малине и купине где Асоцијација стаје снажно уз произвођаче борећи се за њихове интересе, што опет смета појединцима и различитим интересним групама. 2018. године Удружења из Пријепоља, Ужица и Шабца, и још поједини из Ивањице и Ариља предвођена Слађаном Станковић, Санелом Диздаревићем и Миланом Ђукићем блокирају путеве код Ужица. Након тога наводно преговарају са Министарством, прекидају протесте без објашњења шта су се договорили, а тражена цена је 170 дин. Поменути су активно говорили против Асоцијације, која се није мешала. Тадашња откупна цена била је од 80-130 дин. Такође поменути протестанти су покушали да разбију радну групу која је основана 2017. године са циљем унапређења производње малине и купине, као и побољшањем положаја произвођача. 2019. год Асоцијација преузима иницијативу, тражи да се израчуна произвођачка цена малине на радној групи и долази се до цене од 140 дин, цена те године је 140-180 дин. 2020. године смо подигли цену на 220 до 240 дин. Наредне године 2021. подижемо цену малине на 400-450 динара, почињу велика оспоравања Асоцијације од стране других удружења, нарочито од горе поменутих 2022. подижемо цену у небеса 550-600 дин, након тога се подиже велика галама, поједина удружења нас оспоравају, убеђују произвођаче како то није добра цена. Након бербе хладњачари оптужују Асоцијацију како је подигла нереално цене малине, подржавају их поједина удружења која убеђују произвођаче како је Асоцијација крива за тако лошу цену малине, подбуњују произвођаче.

Јавља се проблем исплате купљене малине, за шта опет окривљују Асоцијацију. Крајем 2022. год појављују се нова удружења у Ариљу која опет оптужују Асоцијацију за лошу цену од 550-600 дин, тражене су стратегије, замајавају се произвођачи разним причама о тешком положају хладљачара и њиховим огромним губицима, као да је неког било брига када су произвођачи били годинама у губитцима. Након овога Асоцијација препушта главну иницијативу другим удружењима. То нас доводи до 2023. године и питања шта се дешава у 2023. Због лошег вођења удружења и небриге за интересе произвођача, обара се цена малине са 550-600 дин, за само 10 месеци на 160-200, удружења сада ћуте и не појављују се у јавности, а произвођачи остају изневерени. Ником није јасно шта се дешава. Разјашњење долази ових дана, када видимо за кога и за чије интересе се боре разна удружења произвођача, када зарад политичких интереса стварају лошу финансијску атмосферу по произвођаче, када су спремни да доведу произвођаче у лошу финансијску ситуацију, како би њихов револт искористили у политичке сврхе. Нажалост, опет су плитки политички интереси постали важнији од интереса стотине хиљада људи који се радом и поштењем боре за своју егзистенцију. Асоцијација Малинари Србије се ограђује од оваквих потеза појединих удружења. Понављамо опет да ми нисмо и не треба да будемо политичка организација, која ће заступати интересе било које странке, већ само интересе произвођача за које смо се увек залагали, а и надаље ћемо тако чинити”, наводи се у саопштењу Асоцијација Малинари Србије које преноси Глас западне Србије.

Са друге стране Правда преноси да су 5 удружења подржача листу „Националног окупљања

“Подршку нашој изборној листи, која ће се наћи под редним бројем 4 на изборима заказаним за 17. децембар, дала су следећа удружења малинара: „Савез српска малина“ из Ариља, „Златни брег“ из Нове Вароши, „Подголијски здрави плодови“ из Ивањице, „Микер“ из Ужица и „Виламет“ из Ариља. Ову одлуку, у име пет малинарских удружења, потврдио је и Милан Ђукић на конвенцији Националног окупљања у Ужицу”, наводе из ове коалиције.

Из ових пет удружења малинара су истакли да ће позвати све своје чланове и симпатизере да да својим гласом подрже листу „Националног окупљања“, јер су народни посланици из редова Двери и Заветника за време својих мандата у Народној скупштини искрено и истрајно заступали интересе произвођача малина. Додали су и да ће своју подршку дати како на републичким, тако и на локалним изборима.

“Национално окупљање се захваљује на подршци овим удружењима малинара и гарантује да ће и у наредном сазиву Народне скупштине бити њихов глас који ће чути цела Србија”, наводи се у саопштењу.

Национално окупљање ће се налазити на гласачком листићу под бројем 4. на парламентарним изборима 17. децембра.

И док се из удружења подршка даје једнима или другима неки вредни људи  клеку беру по цени бољој од малине.

Брање клекових бобица у нововарошким селима већ је постала традиција, али и начин на који су горштаци пронашли зараду. Почетна цена овог шумског плода по килограму била је 300, а већ сада 450 динара. У време када „сраде“ летину, током јесењих дана, горштаци са висова Муртенице и Златара највише времена посвећују клеки, четинару на коме рађају плаве бобице, а у овом крају расте у изобиљу.

Нововарошани се већ дужи низ година баве овим послом, па су савладали начин и технику брања, и како кажу пронашли су најједноставнију методу.

Многе занима и чуде се како то беремо клеку, како нас не боду њене четине и уопште како бобице опадају са грана? Одговор је јасан, као и за све потребно је знање. Сваки берач има посебно своју методу брања, али као најбоља показала се метода помоћу пластичне посуде и гумених или кожних рукавица – објашњвају берачи и додају:

Приликом брања посуда се прислони уз стабло клеке, а рукавицама лагано скидају зрели плодови (бобице). Након тога убрана количина се веје, како би се очистила од иглица и прашине. Тек тада су плодови спремни за тржиште.

Посао, кажу, није тежак, али је најважнија воља за радом, рутина се стиче временом, а робе никада доста. Род клеке варира из године у годину, а највећи род је сваке треће године. Понекад се деси година да рода нема ни за лек.

Од клеке Горштака у свету се пије џин.

Количине ових чаробних бобица, које беру српски планинци, користе се једним делом у фармацеутској индустрији, али и за производњу егзотичног пића џина, популарног у целом свету, преноси Телеграф.

Извор АЛО