Ко је отерао Мерло из Бордоа, и шта се дешава код нас у сектору вина и виноградарства?

За Агробизнис магазин говри ПРОФ. ДР СЛАВИЦА ТОДИЋ СА КАТЕДРE ЗА ВИНОГРАДАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Собзиром на климатске промене с којима се суочавамо које су сорте грожђа најперспективније у будућности ?

Са климатским променама је повећана учесталост екстремних временских догађаја попут екстремних суша, поплава, града и мраза, што је виноградарску производњу учинило додатно ризичном и рањивом. Пораст температуре у већини вински регија померио је време сазревања појединих сорти у најтоплији летњи период. То је изазвало промене у хемијском саставу грожђа и на крају измењен је сензорни профил вина на који су потрошачи деценијама навикнути. Вина су са све вишим садржајем алкохола, киселине је све теже очувати у вину, несклад између технолошке, ароматске и фенолне зрелости је све већи. Поједине сорте које се традиционално гаје у појединим регијама су значајно одступиле од оптималног времена бербе, то је променило стил вина који потрошаче везује за одређену винску регију.

Да наведем само пример из Бордоа где се је време сазревања сорти мерло и совињон бели толико померено унапред, ка августу и почетку септембра, да је стил вина значајно измењен а њихово гајење у овој регији се доводи у питање. Мерло је прва жртва глобалног загревања у Бордоу и његово место постепено заузима каберне совињон.

Како ублажити утицај климатских промена?

Климатске промене ће очигледно утицати на промене сортимента и у апелацијама где се традиционално, вековима гаје поједине сорте. Већ данас, након десетогодишњих испитивања у Бордовски сортимент су уведене четири црне аутохтоне Француске или локалне сорте, које су се добро показале у условима суше и повишених температуре. У перспективи би оне могле да замене део данашњег сортимента. Циљ мера за ублажавање и прилагођавање климатских промена је да се обезбеди одржива производња у наредним деценијама и као крајњи циљ да се очува конкурентност европског винског сектора. У предложеном сету мера, избор одговарајућег биљног материјала представља основу дугорочне стратегије прилагођавања климатским променама јер је еколошки прихватљив и не повећавају цену производње. У том смислу, приоритет је на клоновима и сортама позног сазревања, лозним подлогама отпорним на сушу, и увођењу у сортимент сорти које касно сазревају, достижу нижи садржај шећера и отпорне су на сушу.

Све виноградаске европске земље траже решење у аутохтоним или старим локалним сортама које су прошле дуг процес природне селекције у различитим климатским условима, прилагођавале се и као такве опстале до данас. У том смислу представљају драгоцени извор гена, односно особина које могу бити одговор на климатске изазове са којима се суочавамо. У том контексту, прокупац и смедеревка заслужују посебну пажњу.

Где је Србија на винској мапи света?

Ми смо још увек окупирани базичним, фундаменталним питањима: Србија има мало винограда, знатно испод потребних. Ако се годишње подигне свега пар стотина хектара нових винограда онда је питање да ли Србија има винску будућност. Уситњеност парцела и мали поседи су други велики проблем. Има људи који су спремни да инвестирају у вински бизнис али не могу да нађу површину од 5, 10 или више хектара за свој пројекат. Куповина и спајање стотине малих уситњених парцела често мањих и од 20 ари да би се започео озбиљан пројекат је готовo немогућ посао и траје годинама.

У Србији се не може живети од једног или два хектара винограда. У Бургундији, престижној винској регији са изграђеним брендом, високим ценама, развијеним винским туризмом, може чак и са знатно мањом површином. И поред пуно проблема, у последње две деценије, у Србији је направљен велики искорак у изградњи винске културе: Отворено је пуно винарија, бројни су вински догађаји, квалитет вина је значајно подигнут, прокупац је отворио врата међународне винске сцене.

Такође, постављање винског сектора на стамене темеље није могуће без ангажовања доказано стручних људи, чија се стручност не доводи у питање. Србија још увек нема јасан пут којим треба да иде када је винарство у питању. У ситуацији коју имамо, да се све гаји свуда, мислим на сорте, остаћемо непрепознатљиви и без идентитета. Ако немамо идентитет онда смо на винској сцени невидљиви. Све у свему, време пролази и нико неће чекати на нас. Интересовање за инвестирање у вински бизнис постоји и штета би било да се овај тренутак не искористи.

Више на https://agrobiznis.rs/