Због лоших приноса у конкурентским земљама, малинари у Србији очекују вишу откупну цену ове године. Први плодови овог воћа стижу за око 20 дана. Док једни најављују добар род, други упозоравају да велики део засада није опорављен, па се нада полаже у бољу цену.
Малињаци у западној Србији ове године изгледају боље него лане. За то је било кључно то што их је, за разлику од претходних неколико сезона, заобишао априлски мраз и снег. Ипак, по мишљењу малинара, то је далеко од идеалне кондиције малињака.
„Малињаци су, не десетковани, али су прошлогодишњом сушом остале везнице кратке. Последице суше се познају и на родним гранама. Малина је почела да цвета, родне гране су кратке, тако да не можемо да очекујемо неки специјални род ове године“, казао је Милета Пилчевић из Удружења малинара „Виламет“ Ариље.
Агрономи су раније упозоравали да је највећи проблем домаћег малинарства драстично смањење површина под овом стратешком воћком, од некадашњих више од 24.000 хектара до садашњих 8.000.
Пилчевић је навео да претходне лоше године са лошом ценом не смеју да се понове јер ћемо остати без производње.
„Ове године цена и стање малињака, мислим да не могу да промене прошлогодишњу. Нема разлога да ове године почетна цена буде мања од прошлогодишње која је била око 600, 620 динара“, рекао је.
Илустрација: Малинари тврде да нема разлога да килограм малине кошта мање од 600, 620 динара
Радови у овој фабрици под отвореним небом су у пуном јеку, посла има на претек и пре почетка бербе.
„Цео дан сте на температури, на врућини, али мора да се ради. Ако не плате малину, не може ни газда да плати велике дневнице“, указао је малинар из села Трешњевица у општини Ариље Свеле Марковић.
Немачке власти су и прошле и ове године пронашле хепатитис А у малинама из Србије. Из Чачанског института за воћарство кажу да је ова ситуација веома непријатна за српске произвођаче, нарочито имајући у виду да домаћа производња малине последњих година стагнира.
„Процедуре постоје, лабораторије постоје, значи само треба свако да ради свој посао и да ти налази буду доступни свима да не буде недоумица од кога је, шта је и на који начин, и због чега је дошло до тога. Све то већ постоји, решења имају, али само их треба испоштовати“, оценио је председник Научног воћарског друштва Србије Александар Лепосавић.
Квалитет малине из Србије на светском тржишту није упитан и још увек је међу највише оцењенима, али је проблем низак квантитет који обара конкурентност. Од некадашњих 80.000 тона малине годишњи принос је вишеструко опао.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/226373/malinari-u-srbiji-ocekuju-visu-otkupnu-cenu-malina/vest
