Како извући максималан принос код малине у наредној сезони, савети др Александра Лепосавића

Аутор: Gdjakovic
548 посета

Др Александар Лепосавић написао је књигу о малини у којој је практично и лепо објаснио како треба радити у засаду малине који је у роду. Имајући у виду отежане околности ове године треба се на време припремити и послушати савете стручњака који има огромно искуство.

HEГA ЗACAДA У POДУ

Најважније помотехничке и агротехничке мере у засадима малине у родy cy: одабирање и везивање надземних прираста (родних изданака); уклањање сувишних и прекраћивање одабраних прираста; површинска обрада земљишта и прихрана засада; уклањање првих серија младих прираста; наводњавање (по потреби и могућностима); спречавање очењивања и ломљења плодоносних младара (родних гран-чицa); уклањање двогодишњих надземних прираста (изданака који су донелирод) и проређивање младих прираста.

Одабирање и везивање надземних прираста(родних изданака)

Врши се у пролеће непосредно пред или са почетком вегетације, односнокада пупољци набубре, како би се избегла могућност везивања измрзлог, оштећeнoг,односно нeпродуктивног прираста.

Надземни прирасти, осим из вегетативних пупољака једногодишњи eтиолираних прираста ризома, могу да се формирају и из адвентивних (спавајућих)пупољака подземног дела стабла, тј. вишегодишњег дела ризома. Ови прирасти, према локацији адвентивних пупољака се формирају на подземномделу стабла или непосредно на површини земљишта из пупољака родних грана у плодоношењу, односно патрљка – пања. Патрљак представља заостали део старог прираста који настаје његовим неадекватним одстрањивањем (високим сечењем истог) по завршеној берби. Ово за последицу има заостајање прираста у развоју, његову слабију кондицију, смањење приноса које може бити и 50% и више од његовог биолошког потенцијала, скpaћeње експлоатационог века засада и друго. Другим речима, неадекватним извођењем помотехничког захвата уклањања надземног прираста (родне гране која је плодоносила), заједно са њеним подземниним делом на коме се налазе спавајући пупољци подземног стабла, засад се урелативно кратком временском периоду од заснивања уводи у стање физиолошке старости због чега настају сви горе набројани пpoблеми.

Надземни прирасти настали из адвентивних пупољака на патрљку немајус опствени коренов систем због чега целокупни проток воде и минералних материја обављају преко старог корена прираста који је непажљиво одстрањен.

Правилно је да се првенствено одаберу здрави и средњи бујни прирасти који су у читавом својом дужином од земље до врха обрасли добро развијеним и неоштећеним пупољцима на одабраним прирастима до места њиховог прекраћивања најбоље ако имају 20 до 25 плодоносних младара.

Избегавати сувише дебеле (јер су по правилу слабо обрасли пупољцима а често су и измрзли) или пак танке, криве и слабе прирасте. Број надземних прираста за род које треба оставити по једном дужном метру у зависности је од сорте и интензивности засада. Код сорте Виламет најчeшће се у средње интензивним засадима оставља 6-7 прираста. Међутим, код високо интензивних засада, на добрим земљиштима и у условима наводњавања, није потребно више од 5. Код сорте Микер по правилу треба одабрати 4-5 прираста.

Напомена: И ово питање (као и многа друга) је релативно и није у право јмери научно обрађено и верификовано. Неколицина произвођача у ариљском малиногорју током дужег низа година оставља од 9 до 11 надземних прираста за род по дужном метру (сорта Виламет) и константно остварују рекордне принoce. Одабpани пpиpасти сe усправљају и везују на тај начин што један радник бира и усправља прирасте (водећи рачуна да не дође до њиховог преплитaњa и укрштања), а други, који стоји са супротне стране, везује их за жицу наслона. Bезивање се најчешће врши ПBЦ везивом, упреденим канапом, тракама ширине 2-3 mm, a у последње време све чешће и Iпластичним причвршћивачима којима се везује сваки надземни прираст појединачно. Везивањем се мора обeзбeдити потпуно усправан положај прираста да би се избегло сваљивање и кривљење шпалира под теретом рода, удара ветра, кише и друго.

Препорука 1: Ако прирасте везујете канапом, канап намотати у клупче, везати један крај канапа за стуб наслона, а клупче протурити у петљу окожице и око изданка, и тако наставити до краја реда.

Препорука 2: Ако прирасте везујете канапом, канап намотати у клупче, везати један крај канапа за стуб наслона, а клупче протурити у петљу око жице и око изданака и тако наставити до краја реда.

У наставку ћемо говорити о томе како се ради уклањање сувишних и прекраћивање одабраних надземних прираста (родник изданака).

Сувишни надземни прирасти, који нису везани за жицу шпалира, одстрањују се што нижим орезивањем. Kaда прође опасност од позних пролећних мразева, везани прирасти се прекраћују на 2-3 пупољка изнад другог реда жице. Према потреби прекраћyjy се или проређују и плодоносни младари (бочне гранчице), посебно код сорти које су изразито бујне. Ако су прирасти кратки, прекратити их и везати за прву жицу.

Др Аександар Лепосавић напмиње да сви прирасти, без обзира на дужину, морају се прекратити најмање за 2-3 пупољка од врха, јер ће у супротном бити мањи род и ситнији полодови. „Сувишни, као и одсечени и прекраћени делови прираста се сакупљају, износе из малињака и безбедно уклањају. Пракса коришћења одстрањених сувишних прираста као и одсечених делова прираста за справљање компоста или производњу пелета у нашим главним малиногорјима је изузетно ниска „ закључује Др Лепосавић.

Извор: Савремена производња малине,2023.  Др Александар Лепосавић

Издавачи:

Институт за воћарство у Чачку

Пољопривредни факултет Крушевац

Srodni tekstovi

Оставите коментар