Јагоде су годинама по остацима пестицида у врху листа најзагађенијих пољопривредних производа. Због тога је изузетно важно да произвођачи поштују каренцу – минимални временски период који треба да протекне од последње примене препарата до бербе – упозоравају стручњаци.
Код неких људи управо конзумирање овог воћа и раног поврћа изазива бол и пецкање у грлу а често и осип. Да ли овакве тегобе могу бити последица остатака пестицида у овим производима, као резултат њихове прекомерне и неадекватне употребе, питали су последњих дана читаоци „Политике” будући да је сезона јагода у јеку.
Стручњаци са којима смо незванично разговарали, наглашавају да је могуће да су ове године произвођачи овог воћа користили више препарате против гљивица услед кишног времена и то са дужом каренцом. Како се јагода продаје често ван легалних токова, па и на приручним уличним тезгама, они потрошачима препоручују да буду обазриви.
Милан Стевић професор са катедре за пестициде на Пољопривредном факултету у Београду међутим каже да је код набројаних симптома тешко са сигурношћу рећи шта је узрок јер је потребно урадити испитивања, а познато је и да је јагода сама по себи алерген за одређен број људи, нарочито код деце.
– Ова година се ни по чему не разликује од осталих, када је реч о заштити овог воћа од проузроковача трулежи, она је редовна. Али сигурно је да има и пропуста. Ипак, колико ми је познато, бол у грлу није типична реакције на пестициде – објашњава Стевић и додаје да неки људи могу реаговати алергијски на њих и да се то углавном манифестује кратком иритацијом, сврабом у усној дупљи или осипом по кожи.
Јагода је генерално у врху ризика од повећаног садржаја пестицида изнад дозвољених граница. То показују анализе наших али и других релевантних лабораторија у свету, а за ово постоји више разлога, наглашава наш саговорник.
Пре свега, ово воће је од цветања па све до бербе јако осетљиво на гљивицу која проузрокује сиву трулеж. Како се примиче берба а и током саме бербе, која код јагоде траје и нешто више од месец дана, она је све време осетљива што изискује примену пестицида. Стевић указује и да морфоанатомска грађа покожице и плода јагоду чини изузетно пријемчивом за пестициде. На нежној покожици постоје поре па се пестициди „лепе” за плод овог воћа.
За разлику од јабуке или парадајза, рецимо, где се остаци препарата могу скинути темељним прањем под млазом воде, код јагоде је то немогуће.
– Не значи да она мора бити контаминирана и да садржи прекомерне остатке пестицида. Све зависи од степена стручности примене ових средстава. Ми овде говоримо о потенцијалним ризицима – наводи наш саговорник.
Јагода се третира око десетак пута до бербе, с тим што половина тих третмана не утиче директно на безбедност производа јер се они обављају пре цветања.
Стевић каже да су потенцијално најризичнија третирања непосредно пред почетак бербе и током саме бербе. Тада је важно да произвођачи примењују фунгициде који су дозвољени и који имају довољно кратку каренцу, некада и један дан. Код таквих препарата можете данас да прскате, а прекосутра да берете и неће бити никаквих проблема.
Упитан због чега се онда произвођачи опредељују за препарате са дужом каренцом, Стевић одговара да су такви пестициди моћнији, дуже трају и захтевају мање рада и трошкова. Осим тога што је краћа каренца, препарат је скупљи.
Када је реч о осталим врстама воћа и поврћа, број прскања је различит. Спанаћ, на пример, у нашим агроеколошким условима нема потребе третирати. Али то, наводи Стевић, не значи да је он апсолутно безбедан јер код њега постоји друга врста потенцијалних ризика због нитрата и нитрита који се ту налазе због повећане употреба азотног ђубрива. Они су опасни јер у организму прелазе у нитрозамине који су доказано канцерогени.
– Све лиснато, тамнозелено поврће захтева појачану исхрану азотним ђубривима. Здравији је онај спанаћ који је мало бледуњав. Та тамнозелена боја је индикатор суфицита азота – објашњава Стевић.
Када је реч о јабуци, она се прска у просеку двадесетак пута и у том смислу је рекордер. Међутим ако су поштоване каренце ово никако не утиче на безбедност тог воћа.
– Често људи, који нису из струке, директно доводе у везу број третирања са потенцијалним ризицима. То није баш тако –напомиње Стевић.
Према његовим речима, јабука је убедљиво прва код свих гајених воћних и повртарских култура по броју третирања али није у врху потенцијално ризичних производа. Готово трећина третмана се уради пре формирања плода, што нема никаквог утицаја. Такође, јабука се, за разлику од јагоде, последњи пут третира петнаестак дана пре бербе и касније више нема разлога за примену пестицида. Тако се препарати метаболишу и разграде и нема никаквих ризика иако је прскана некада и више од 20 пута.
– Али зелену салату можете третирати и три пута па да имате проблем. Јер се препарат користи директно на лишће, она је биљка кратког вегетационог периода, мора да се третира фактички до сече главица. Она је у врху ризика. Оно што је јагода међу воћем, то су зелена салата и млади лук међу поврћем – указује професор Милан Стевић.
„Полен-воће” синдром
Са становишта алерголога постоји и једна специфична врста алергија на храну. Реч је синдрому оралне алергије – „полен-воће” или „полен-храна” синдрому јер може да значи осетљивост и на друге врсте намирница осим воћа. Како објашњава професорка Санвила Рашковић, алерголог Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије ово је једна врста укрштене алергије на антигене из полена и антигене из воћа.
Према неким подацима, око 40 до 70 одсто људи који су алергични на полене има шансу да добије овај синдром зато што су ти антигени укрштено реактивни. У нашем географском подручју то је воће из фамилије розацеа. То могу бити: јабука, крушка, кајсија, вишња, бресква… Такође и бадем и други орашасти плодови, целер, краставац… Типично је, наводи наша саговорница, да они који су алергични на полен брезе и имају тегобе у току раног пролећа могу да имају и проблем када једу ово воће. Чим га загризу могу осетити свраб, пецкање, отицање језика или усана.
– Са јагодама је други проблем јер су оне пуне хистамина. Најчешће изазивају такозвану хистаминску интолеранцију и због тога онај ко се наједе овог воћа може да добије свраб и копривњачу. Храна богата хистамином јесте и риба, морски плодови, ананас, киви… – наглашава наша саговорница и додаје да су за овакве нежељене алергијске догађаје као терапија потребни антихистаминици, лекови који су изузетно ефикасни и готово да немају никаква нежељена дејства. Ако се у току испитивања утврди да је реч о „полен-воће” синдрому онда се може извршити и имунотерапија.
Алергије на храну готово никада немају само симптоме дигестивног тракта као што је случај са интоксикацијом. Ако је реакција алергијска увек ће та особа имати и некакав свраб, пецкање, отицање, копривњачу па и гушење ако је склона астми.
Извор:http://www.politika.rs/scc/clanak/480821/Zasto-se-pesticidi-lepe-za-jagode
