Ваљево – Шљива, коју зову још и плаво благо, тешко да ће ове године обогатити воћаре у ваљевском крају. Откупна цена између 20 и 30 динара, најчешће 23 или 24 динара за килограм, не обећава да ће им покрити основне трошкове, а камоли донети зараду.
Тако су говорили учесници недавно одржаног Сајма шљива у Осечини, манифестацији посвећеној воћу по којем се Подгорина препознаје.
„Род је феноменалан, јесте град мало омео, али је принос одличан, ни суша није сметала… Али цена је мизерна”, указао је произвођач Бранко Ивковић, из села Горње Црниљево код Осечине. Каже, срећа је да су у брању ангажовани чланови породице, када би морали да се плате и радници, сва би зарада од откупа отишла на њихове наднице.
„Реална цена била би 40 динара за килограм… Али нећу смањивати засаде, можда догодине буде боље”, каже Бранко.
За разлику од њега, Живојин Павловић, из оближње Сирдије, с горком иронијом каже да ове године нема проблема ни с родом, ни са ценом – шљива му је пострадала од града, лед је потукао 2,8 хектара под стенлејком и старом добром пожегачом.
„Остао је род на само делу једне парцеле, једва да накупим за ракију. То што је претекло, заиста је одличног квалитета. Од очекиваних 30 до 35 тона шљиве, нема ништа! А сваке године смо имали по пет-шест тона сушене… Лане је мраз преполовио принос, ове године град десетковао”, помирен са судбином, наводи Павловић и додаје да би му много значила државна субвенција у виду садница, да занови оно што је град побио.
Род на нивоу просека или нешто изнад (шест до 6,5 тона по хектару, на интензивним засадима и до 15 тона) и врло добар квалитет главне су карактеристике овогодишње шљиве на подручју Колубарског управног округа, оцењују стручњаци. И све то упркос раној вегетацији, ниским температурама у време цветања, штетама од града и дуготрајној суши, указује Срђан Станојловић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Ваљево. И он сматра да је откупна цена испод сваког нивоа, али је тржиште диктира и на то струка не може да утиче.
Његов колега Јован Милинковић додаје да је ова година веома специфична због ранијег отпочињања вегетације и позних пролећних мразева који су, срећом, погодили само засаде у микродепресијама, на ниским теренима, у долинама река. После довољно падавина у пролеће уследила су два дуга топла таласа, што је проузроковало раније сазревање шљива, али опет, добар квалитет плодова. Због недостатка влаге остали су мало жилавији, међутим, са одличним садржајем суве материје и шећера, истиче Милинковић. Додаје да је потражња за шљивом веома мала, упркос ниској цени.
„Основни проблем је што се прави све мање суве шљиве, остале су залихе од прошле године. Произвођачи више не желе да гомилају залихе, суше мање количине, пола од оног што су планирали и за шта имају капацитете”, објаснио је Милинковић и упозорио да дестимулативне цене у откупу могу да доведу у питање подизање нових засада. „Држава мора да нађе начин да се добар род не препусти стихији и уцењивачким потезима прерађивача”, поручио је Милинковић.
Слободан Ћирић
Извор: ПОЛИТИКА
