Жестока битка за тржиште боровница

Аутор: draganadpetrovic
126 посета

Пандемија је широм света повећала различите протекционистичке мере, ограничавање увоза као и извоза пољопривредних производа. Овоме су последњих годину дана прибегле многе држава како би у време економске кризе штитиле своја тржишта и домаће произвођаче.

Последњи пример је покушај Америке да заустави увоз боровнице из пет највећих држава снабдевача. Страх америчких произвођача и повећана производња боровнице у Јужној Америци као и осталим деловима света био је повод за покретање поступка у септембру прошле године.

Започела је озбиљна истрага како би дошли до одговора колики је утицај увоза тог воћа на америчку производњу. Покренута је у септембру прошле године а обухватила је више јавних расправа у којој је учествовало пет страних влада – Аргентине, Канаде, Чилеа, Мексика и Перуа – са ресорним министрима, амбасадорима, адвокатима…

Илустрација: Американци штите своје произвођаче

Америчка комисија за међународну трговину детаљно је обрадила изјаве свих учесника, побројане су претње по домаћу производњу посебно услед пандемије и затварања ресторана, школа, одмаралишта, што је према неким тврдњама утицало да 25 одсто тржишта боровнице нестане. Наглашен је и проблем затварања прерадних центара услед заразе радника, немогућности организације бербе, повећања продаје путем интернета…

Исход ове вишемесечне истраге на крају је био повољан за државе извознице које су учествовале у спору. Комисија је недавно утврдила да, без обзира на увећан увоз свежих, потхлађених и смрзнутих боровница те количине не представљају претњу америчким произвођачима овог воћа.

Интересантно је и да се у поменутом документу (који садржи више од 400 страница) као извозник, пре свега смрзнуте боровнице појављује и Србија из које је 2016. у Америку извезено 116 тона, наредне године 115, а у 2018. свега једна тона.

Илустрација: Експанзија производње боровнице у Србији / Фото: Pixabay

Пре две године на америчко тржиште пласирали смо 35 тона овог воћа, а 2020. око 29 тона. Како овакви и слични спорови око пласмана могу да утичу на домаћу производњу и извоз боровнице али и другог воћа питали смо др Александра Лепосавића, једног од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Према његовим речима, производња боровнице у Србији доживела је велику експанзију у претходних десетак година. Од свега три до четири хектара засада (пре двадесетак година) боровница се сада код нас гаји на око 3.000 хектара.

– У производњи смо за кратко време превазишли конкуренцију где се ово воће гаји неупоредиво дуже. Претекли смо их у технологији, приносима и квалитету – каже наш саговорник и додаје да производња боровнице у Србији за сада има позитиван тренд, а да би тако и остало потребно је унапредити постигнути квалитет и знатно више уложити у развој производа и маркетинг.

Лепосавић наводи да је покушај заштите домаће производње произвођача из Америке опомена да у производњу и пласман воћа морају да се укључе и државне институције, удружења произвођача и извозници јер сви они имају интерес за несметани извоз.

– Чињеница да су у овом спору учествовале владе пет земаља извозница боровнице указују на озбиљност приступа у заштити њихових произвођача и извозника у чему су овај пут и успеле – наглашава наш саговорник.

Свака од тих држава пред комисијом је наступала аргументовано и уз озбиљно припремљену документацију. С тим у вези он напомиње да се у нашој земљи често неодговорно опходимо према малини – најзначајнијем националном производу. Мада тренутна ситуација иде наруку нашим произвођачима и понеким извозницима, он каже да је то резултат повољних кретања и пораста тражње на светском тржишту где тренутно постоји дефицит малине.

Илустрација: Скочила потражња за боровницом у свету

– Оваква ситуација се не може приписати неким од веома присутних актера у нашој земљи, а то су поједини произвођачи или самозвани представници удружења произвођача малине или хладњачара. Нажалост, то није ни резултат неких владиних тела и оформљених радних група – наводи Лепосавић. Како наглашава, њихова сврха требало би да буде рад на решавању нагомиланих проблема у малинарству.

Према његовим речима, они у свом саставу имају некомпетентан стручни и нерепрезентативан састав представника произвођача и прерађивача. То није добар начин за стабилизацију производње малине у којој је у Србији свакодневно ангажовано више од 30.000 запослених а током бербе и више од 120.000 људи.

Извор:http://www.politika.rs/scc/clanak/476792/Borba-za-trziste-borovnica

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар