Динамика подизања винограда у Србији – да ли идемо довољно добрим темпом?

Аутор: Gdjakovic
276 посета

Већ неколико деценија је подизање винограда ограничено у Европској унији.  С обзиром на значај старих локалних винских сорти винове лозе, њима се посвећује посебна пажња како би се повећале површине винограда под старим локалним винским сортама. Површине под виноградима у свету су се константно смањивале у периоду од 2006-2017. године, а тренутно укупне површине под виноградима у свету износиле су 7,3 милиона хектара у 2022. години. У Републици Србији, када су у питању површине под виноградима и трендови садње нових винограда, ситуација је у претходном периоду била потпуно супротна. У односу на 1955. годину, када је винограда било 135.000 хектара, 2022. године било је 19.973 родних винограда (без података АП Косово и Метохија).

Према подацима Виноградарског регистра, у Србији има више од 6,5 хиљада хектара винограда за комерцијалну производњу грожђа и вина (2019). Република Србија тренутно нема довољно површина под виноградима, а самим тим и довољне количине домаћег грожђа, вина (производа од вина) и алкохолних пића пореклом од домаћег грожђа да би се обезбедио адекватан ниво самоодрживости.

То потврђују и подаци који говоре да је у 2022. години укупна производња вина уписана у Винарски регистар Министарва пољопривреде износила 25 милиона литара, од чега је 16,8 милиона од домаћег грожђа, а 8,2 милиона од увозне, односно испоручене сировине.

Младен Петровић током излагања на скупу у Матици српској у Новом Саду

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), укупан увоз вина (без ароматичног вина) у 2022. години износио је 22,9 милиона литара.  С обзиром на такве околности, постоји потреба за садњом значајног броја винограда, а посебно винограда са старим локалним винским сортама винове лозе које могу имати економски значај, а могу у великој мери утицати и на развој руралних подручја и промоцију Србије или појединих виноградарских подручја/ географске ознаке.

На основу резултата докторанда Младена Петровића из Института за примену науке у пољопривредi предвиђа се да ће се површине новоподигнутих винограда са старим локалним винским сортама кретати у инвервалу од само 10-60 хектара годишње. Овакве вредности су у оквиру укупног просека за винограде са старим локалним винским сортама у претходном двадесетогодишњем периоду (2003-2022).

Под претпоставком да ће околности које су утицале на тренд садње винограда у последњих двадесетак година (2003-2022) остати исте или сличне, прогнозе динамике садње винограда са свим сортама винове лозе и са старим локалним винским сортама коришћењем АRIMA моделовања указују да површине новоподигнутих винограда у будућности неће бити довољне да се добије одговарајућа самоодрживост у погледу грожђа, вина (производа од вина) и алкохолних пића од грожђа. То је посебно важно када су у питању виногради са старим локалним винским сортама винове лозе, те је стога потребно посветити посебну пажњу овој материји и покренути бројне мере и активности на повећању површина под виноградима са старим локалним винским сортама винове лозе. то је закључак истраживања нашег младог стручњака.

Извор: Пољопривредник, РТВ, АГРОПРЕСС, ИПН

Srodni tekstovi

Оставите коментар