Да ли је ово почетак краја малинарства?

Аутор: draganadpetrovic
264 посета

Малинари широм Републике Српске почетком марта требало би да уђу у малињаке, међутим још није сигурно колико ће њих то и учинити, јер средстава за рад немају, а откупна цена није довољна да покрије све трошкове.

Иван Стојановић, предсједник Управног одбора Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића „Виламет“, истиче за „Независне новине“ да је претходна година била једна од најтежих за произвођаче у подручју Братунца, Милића и Сребренице, а сезона која предстоји биће потпуно неизвесна.

– Највероватније ћемо покушати још ове године, али изгледа да је ово почетак краја бављења малинарством, ако остане оваква цена – казао је Стојановић, који је овим послом почео да се бави пре скоро 30 година, односно, како истиче, међу првима, на подручју Братунца, Сребренице и Милића.

Илустрација: Претходна година била једна од најтежих за произвођаче у подручју Братунца, Милића и Сребренице, а сезона која предстоји биће потпуно неизвесна

Према његовим речима, откупна цена је никаква, а уз то новац још није исплаћена свима, што ствара потешкоће.

– Нама ће бити проблематично да људи уђу у малињаке, јер нису наплатили и немају средстава – истиче он додајући да је зарада од прошлогодишње малине већином отишла на лањске трошкове, а чак није могла ни да их у потпуности покрије.

Како наводи, још раније су утврдили да би све испод 5,5 КМ по килограму било мало, јер није рентабилно.

Истиче да постоји доста малињака који се уништавају, али и оних који се више не обрађују.

– Такви су најопаснији, јер шире болест на суседне малињаке, а болест преносе и ветар и пчеле. Биће сигурно мањка малине на тржишту зато што и оно што се обрађује, назор се обрађује – каже Стојановић за „Независне новине“.

Наводи да би боља цена требало да буде и у интересу локалне самоуправе, али и Министарства.

Према његовим речима, хладњачари у Републици Српској су се у великој мери ослонили на колеге у Србији, а проблем је у томе што је Србија забранила увоз малина док не прода своје у земљама иностранства.

– Хладњачари треба да траже своје тржиште, а не да чекају да зависе од Србије, па да Србија буде посредник. Треба тражити нова тржишта, јапанско тржиште, америчко тржиште, канадско, а не само Европску унију, која већином купује малину из Украјине и Пољске, без обзира на то што је лошијег квалитета, али је јефтинија – објашњава Стојановић.

Илустрација: Многи малинари нису добили новац за прошлогодишњи род

И други произвођачи малина кажу да је ситуација лоша, на шта већ дуже време упозоравају, а управо због тога нису хтели да дају изјаве за „Независне новине“. У неформалном разговору кажу да нису сигурни шта ће донети ова сезона која је на прагу.

Петко Ранкић, власник хладњаче за складиштење воћа „Агро-др“ из Братунца, рекао је за „Независне новине“ да је његова хладњача пуна прошлогодишњег рода.

– Нисам продао ништа. Можда једно возило или два да сам продао. Нисмо продали те количине које смо откупили прошле године – каже Ранкић.

Како наводи, нада се да ће ова година бити боља и успешнија у односну на претходну.

– Наравно да ћемо вршити откуп и ове године. Надамо се да ће ова година бити боља и успешнија од прошле, међутим нико нема неку сигурност. То је роба берзе, сваке године се цена мења и нисмо никада сигурни која ће бити цена – каже он и додаје да на цену утичу малине из Украјине, Пољске и Чилеа.

Извор: https://www.agrotv.net/cemu-mogu-da-se-nadaju-malinari-u-republici-srpskoj/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар